Na današnji dan 1901. godine američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao je proizvod – prvi nožić za brijanje sa dvostrukom oštricom. Ta jednostavna naprava u upotrebi je više od jednog veka, osvojila je tržište i odoleva mnogim kampanjama koje pokušavaju da izbrišu slavu žileta.
Veličina brijača je oko deset centimetara, a u početku je bio napravljen od metala sa drvenom drškom. Danas se uglavnom pravi od plastike, i iako je veoma jednostavan izum, na njegov nastanak čovečanstvo je čekalo nekoliko hiljada godina.
Britva kao preteča
Sa 40 godina, King Džilet je bio frustrirani pronalazač, ogorčeni anti-kapitalista i prodavac čepova za flaše od plute. Bila je 1895. godina i uprkos idejama, energiji i dobrostojećim roditeljima, imao je malo toga da pokaže u svom radu. Krivca je našao u zlu tržišne konkurencije. Njegov šef u kompaniji za pampure, u međuvremenu, je imao samo jedan savjet: „Izumi nešto što ljudi koriste i bace“.
Jednog dana, dok se brijao ravnim brijačem, koji je bio toliko istrošen da se nije mogao više oštriti, dobio je ideju. Šta ako bi nožić mogao da se napravi od tanke metalne trake? Džiletov brijač za jednokratnu upotrebu je bio jedinstveni izum koji je doneo revoluciju u industriju brijanja. Prodavac, King Džilet, izumeo je brijač za jednokratnu upotrebu i osnovao kompaniju za prodaju tih brijača.
On je 1901. godine osnovao komapniju American Safety Razor Company, a godinu dana kasnije ju je preimenovao u Gillette Safety Razor Company. Prve godine je prodao samo 51 brijač i 168 oštrica za njih koje su bile zamenjive. Godinu dana kasnije, podaja je povećana na 90.000 brijača i 123.000 oštrica. 15 godina od osnivanja firme, cifre su dostigle 450.000 brijača i 70 miliona oštrica.
Kada je došao prvi svetski rat, snabdevali su američku vojsku svojim brijačima, za šta im je bilo plaćeno od strane američke vlade. Od tada je nastao brend Žilet (Gillette). Nakon toga, njihova popularnost je rasla u celom svetu i počeo je da se koristi u svim zemljama. Toliko je postao popularan i ustaljen, da je kod nas žilet postao sinonim za oštricu za brijanje.
Anti-kapitalistički kapitalista
Konkurencija je pokušala da zaobiđe patente i kopira mnoge Džiletove ideje. Tada je potrošio neverovatnu količinu vremena i novca na parnice kako bi zaštitio svoja prava. U mnogim slučajevima, jednostavno je kupovao konkurenciju. Do svoje 55. godine, 1910, Gillette Company je dominirala u poslu sa brijačima, a Džilet je bio milioner. Takođe je postao i slavna ličnost, pošto je njegovo lice bilo na svakom pakovanju nožića.
Iako je i sam postao kapitalista, i dalje nije promenio svoje anti-kapitalističke stavove. Džilet je i dalje maštao o utopijskom društvu, koje bi organizovali inženjeri. Pokušao je da nagovori Tedija Ruzvelta da bude predsednik njegovog novog društva i tražio je podršku Henrija Forda. Obojica su ga odbili.
Pad berze 1929. godine je skoro zbrisao Džiletovo bogatstvo. Mahinacijama upravnog odbora je skoro ostao bez ovlašćenja u svojoj kompaniji. Godine od 74. do svoje smrti u 77-oj, 1932, proveo je u neuspešnim pokušajima da izvuče naftu iz škriljca.
King Džilet je želeo da u životu ostavi neki trag. Došavši na ideju o nožićima za brijač za jednokratnu upotrebu i poklanjajući brijače da bi prodao svoje nožiće, postao je veoma uspešan poslovni čovek.
U Prvom svetskom ratu žileti su konačno osvojili tržište, a za vreme rata proizvodnja i prodaja Žiletovih brijača je procvetala. Za vreme rata koji je trajao četiri godine, Žilet je snabdevao američku vojsku sa 3,5 miliona brijača i oko 35 miliona žileta. Sa godinama, tehnologija izrade žileta je napredovala, ali osnova brijača ostala je ista do danas.
Izvor: BizLife
Foto: Pixabay