Ilon Mask, koji je na čelu programa za smanjenje troškova američke javne uprave (DOGE), priznao je da je prilikom rezanja troškova napravljena i jedna ozbiljna greška.
Naime, ukidajući finansiranje drugih programa finansiranih od strane SAD, ukinuta su i sredstva koja su korišćenja za prevenciju širenja ebole. Ta sredstva dodeljivana su kroz USAID program koji je pretrpeo najveći udar usled pokretanja programa štednje.
Mask je uz smeh rekao da je ovo bila greška i naveo da će ona brzo biti ispravljena tako da stručnjaci koji se bave borbom protiv širenja ebole neće osetiti smanjen dotok novca. Međutim, Vašington post je od aktuelnih i bivših zvaničnika USAID-a saznao da se prekid finansiranja itekako oseća. Prema njihovim saznanjima čitavi timovi koji su se bavili prevencijom su raspušteni zato što su sredstva kojima bi bili plaćani i dalje zamrznuta.
Međutim, rukovodilac programa za smanjenje vladinih troškova ne dozvoljava da ga ova greška poremeti. On nehajno saopštava medijima da ko radi taj i greši, a da je pomenuta greška napravljena u brzini. Potrebu za brzinom Mask objašnjava višim ciljem – smanjenjem deficita za bilion dolara do finansijske 2026. godine. „Da bismo postigli taj cilj moramo rezati troškove države za četiri milijarde dolara svakog dana od sada do kraja septembra“, tvrdi on. Valjda se neće u brzini potkrasti još koja greška.
Zašto SAD finansiraju borbu protiv ebole?
Ebola je virus koji izaziva veoma ozbiljne zdravstvene probleme, koji mogu biti i fatalni. Prvi simptomi su povišena temperatura, bolovi u mišićima i glavobolja koji se mogu provući i kao običan grip. Zatim slede upala ždrela, povraćanje i dijareja, te pojava ospi. Sve to prate teška krvarenja iz unutrašnjih organa – iz želuca i creva, pluća, mokraćnih puteva kao i obavezna subkonjuktivalna krvarenja. Česte posledice ebole su oštećenje jetre, otkazivanje bubrega ali i mnogih drugih organa.
Ovaj virus prenosi se sa čoveka na čoveka direktnim kontaktom, najčešće sa krvlju, sekretima ili spermom zaražene osobe. Period inkubacije je do mesec dana međutim može trajati i duže pa se tako zaražena osoba, nesvesna da je bolesna, može kretati i van granica svoje zemlje i prenositi virus dalje. To je jedan od razloga što razvijene zemlje poput SAD finansiraju programe prevencije širenja ebole i drugih bolesti na afričkom kontinentu.
A da ima šta da se prevenira pokazuje i najnoviji slučaj iz Ugande, gde je u januaru ove godine proglašena epidemija ebole. U pitanju je širenje sudanskog tipa ebola virusa kod kojeg se smrtnost kreće između 41% i 70%. U odsustvu adekvatne nege i lekova, kojem trenutno svedočimo, smrtnost bi mogla biti i veća.
Slična sudbina mogla bi da zadesi i stanovnike mesta u kojima se brzo širi HIV virus imajući u vidu smanjenje sredstava opredeljenih za Predsednikov plan za hitnu borbu protiv AIDS-a.
Foto: CDC, Unsplash