„Mit je da se zrelost i slatkoća lubenice može prepoznati kuckanjem u koru. Lubenica se mora pažljivo pogledati, da li ima žuto dno, da li širi šaru, a ako se peteljka krivi, a nije uspravna, znači da je lubenica zrela, slatka i spremna za jelo“.
Vasa Rajčević iz sela Klenka nadomak Šapca uzgajivač lubenica koje gaji na desetina hektara na najplodnijem zemljištu Srema objasnio je kako izabrati odličnu lubenicu. Ove godine su rodile, slatke. Pitamo da li su sunčani dani uticali na tu slatkoću. I dobijamo odgovor koji otklanja dilemu, a i zabludu:
„Lubenicama više prija voda, nego sunce“.
Domaćini Rajčevići nastavili su tradiciju predaka bavljenja ratarstvom. Njihov rad prostire se na 300 hektara ratarskih kultura i 40 hektara pod lubenicom. Leti, dan im počinje u pet ujutru, završava sa zalaskom sunca i tako do oktobra. Uprkos umoru imaju za šta biti zadovoljni, kao dobavljači „Lidla“ dnevno isporučuju više tona lubenica, koje za dva dana od njive do rafa dođu do kupaca, piše Plodna zemlja
Da su vredni i radni to se kod Rajčevića može odmah videti u dvorištu kuće u centru Klenka, sve je pod konac. Izmеđu dva grada – Šapca i Rumе kojoj pripada, za Klеnak važi da je srеmačko mеsto sa idеalnim gеografskim položajеm. Rajčevići su tu dva veka, došli su iz Crne Gore, slave Svetog Avksentija i Svetog Ćirila – Ćirilovdan koji se obeležava 27. februara. Inače, prvo pominjanjе Klеnka vеzujе sе za 1699. godinu i Karlovački mir nakon kog sе sеlo pojavilo na mapi. Naziv potičе od drvеta klеn kog i danas ima u okolnim šumama, koje kao prirodna međa stoje između nepreglednih plodnih oranica.
Na njivama, nijanse zelene otkrivaju vrež lubenica i zeleni plod. Kod Vase one su uglavnom preko deset kilograma. Što veće to slađe. Sve su pod malčom, koji se stavlja kako bi se sprečile štetočine, ali i da bi se zadržala vlaga. A kad je plod dobar, idealan je za štetočine. Sa njima konstantni problemi od insekata do zeca, pa moraju da ograđuju njive.
Vasa je dugogodišnji dobavljač Lidla, od kako se ova kompanija pojavila u Srbiji. U poslu nije sam, zajedno sa sestrom Zoricom i zetom Vladanom Vulićem koji ima 200 hektara, uzgaja lubenice, koja ova porodica još od 1973. godine uzgaja. Počeo je deda Vasilije, nastavio je sin Radoslav, Vasin otac.
Od početka proizvodnje, odnosno od semena do kraja berbe ukusnih lubenica, sve sami obavljaju Rajčevići. Tada je na njivi oko sedam radnika. Imaju svoj plastenik gde u proleće vade izdanke lubenice iz semena koji su oni zasadili, i onda ih sade na njivi. Za dva meseca u idealnim uslovima stiže plod.
„Sadimo klasičnu lubenicu, crnu sa semenom, crnu bez semena, žuto srce. Najviše se traži klasična lubenica, žuta se recimo uzima najviše za dekoraciju.“
Kad se oberu na njivi, lubenice se dopremaju do proizvodnje hale, gde se stavljaju na mašinu za otklanjanje nečistoće i poliranje. Odvajaju se prezrele i koje su mnogo krupne, i one se usmeravaju u preradu. Takođe tu se i peru. Slažu u kontejnere koji se kasnije dopremaju u magacin Lidla. I tamo prolaze proveru. aposleni svakoga dana u logističkom centru prilikom prijema robe, mereći procenat slatkoće, fizičkom opservacijom i testiranjem ukusa proizvoda.
Od kada sarađuje sa Lidlom, Rajčevići su udvostručili kapacitete proizvodnje. Raspolažu kao i svi drugi domaći dobavljači voća i povrća ovog trgovinskog lanca sve neophodne sertifikate Global GAP i GRASP sertifikate koji garantuju standarde za bezbednost, održivost i socijalnu zaštitu. A to im je i preduslov za izvoz, jednog dana. Posvećeni, vredni, timski nastrojeni Rajčevići su spremni za svet.
Izvor: Plodnazemlja
Foto: Danijela Nišavić