Zanimanje kuvar poslednjih godina beleži pravi procvat, počev od punih đačkih klupa u ugostiteljskim školama, preko stalne tražnje na tržištu rada, do činjenice da je kuvar među Top 10 najtraženijih zanimanja u Srbiji.
Kako piše Infostud, kuvarske plate se kreću od minimalnih 70.000 dinara, preko proseka od 1000 evra u Beogradu i većim gradovima, pa do više od 3.000 evra koliko su zarade glavnih kuvara u elitnim restoranima. Za one koji ne žele da ostanu u zemlji ima posla i u inostranstvu gde su plate i uslovi rada znatno bolji, a profesionalni razvoj brži i raznovrsniji.
Od škole do profesionalne karijere
Na osnovu podataka Strategije razvoja veština radne snage u sektoru turizma koju je izradila Unija poslodavaca Srbije u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada, procenjuje se da kuvari čine oko 16 odsto radne snage u turističkom sektoru, odnosno da je ih je oko 13.500.
U praksi se ovim poslom bave i kuvari bez formalnog obrazovanja, ali je poslednjih godina sve brojnija grupa obrazovanih mladih profesionalaca sa praksom „nazidanom“ u restoranima sa Mišelinovim zvezdicama širom sveta.
Velibor Ivanović, sekretar Kulinarske federacije Srbije koji radi kao istraživač na Katedri za gastronomiju, asistent na ovom Departmanu i trenutno je na doktorskim studijama, kaže da ovaj fakultet mladima otvara vrata ka različitim karijerama. Poručuje da savremeni kuvari danas mogu da rade u restoranima, hotelima, kruzerima, školama, kompanijama, ketering servisima, da su mnogi pokrenuli sopstvene male biznise, pojedini rade u poslastičarskim akademijama, razvoju recepata i obrazovanju.
“Kod mene je sve krenulo iz potpuno praktičnog razloga: mnogo sam voleo da jedem, a zbog prirode posla mojih roditelja koji su takođe ugostitelji, nisam mogao da izvoljevam kad ću i šta da jedem i tako se razvila potreba da učim da kuvam. Ljubav prema profesiji se posle razvijala, a pik je dosegla kada sam došao na fakultet. Najveći cilj mi je da u godinama koje dolaze nastavim da gradim most između nauke i praktične gastronomije”, kaže Velibor i dodaje da je kao tinejdžer sebe zamišljao u potpuno drugom svetu, u industriji filma i režije, a danas, zajedno sa kolegama sa katedre i uz podršku svoje mentorke Bojane Kalenjuk Pivarski, stoji iza oko 40 naučnih radova iz gastronomije.
Kako izgleda kuvarski posao?
“Radni dan jednog kuvara uglavnom počinje organizacijom kuhinje, planiranjem namirnica i jelovnika, kontrolom higijene i zaliha, a nastavlja se timskim radom tokom servisa, gde je preciznost ključna. Sve više se uvodi visoka tehnologija i u ovaj zanat, digitalni meniji i naručivanje, pa čak i procene troškova i analiza prometa. Uz to, estetika i prezentacija jela postale su sastavni deo posla, jer gosti jelo ‘jedu očima’ pre nego što ga probaju. Ipak, samo harmonija ukusa, tekstura i mirisa zadržava gosta i gradi reputaciju kuvara ili restorana”, tvrdi on.
Dodaje da se ugostiteljstvo i gastronomija u Srbiji danas snažno razvijaju, izazovi profesije i dalje postoje. Radno vreme je zahtevno, tempo brz, a posao stresan i odgovoran.
“Kuvanje je ujedno i lep i naporan posao. Zahteva disciplinu i spremnost na konstantno učenje, ali i odricanje. Kuvari rade vikendom, praznicima, u sezoni odmora, pa društveni život često trpi”, kaže Ivanović. Prema njegovim rečima ono što mlade najviše privuče ovom poslu je mogućnost da putuju, napreduju, upoznaju druge kulture i stvaraju karijeru u različitim pravcima.
Procvat srpke kulinarske scene
Njegov kolega Milorad Mitić, koij je takođe završio studije gastronomije, kuvarski zanat kalio je radeći u italijanskim, japanskim i internacionalnim restoranima u Americi, Švajcarskoj, Hrvatskoj, a danas je šef kuhinje u restoranu u Sremskim Karlovcima. Osim toga, kao veliki zaljubljenik u italijansku kuhinju, pokrenuo je i porodični posao proizvodnje testenina, kao i posao sa keteringom.
“Pozicija glavnog kuvara daje mi mogućnost da budem kreativan i eksperimentišem sa jelima, a iskustvo u inostranstvu pomoglo mi je da razvijem stil i tehniku koje sada primenjujem ovde”, kaže Mitić i dodaje da kao šef kuhinje organizuje posao, brine o nabavci namirnica, kreira jelovnik i osmišljava prezentaciju svojih jela.
“Osim Italijanske, veoma volim i domaću vojvođansku kuhinju na kojoj sam odrastao uz roditelje ugostitelje. Provodeći mnogo vremena u porodičnoj kafani, gde su se spremala tradicionalna jela poput škembića, gulaša, jela tradicionalne kuhinje, stekao sam prva kulinarska znanja. Doduše, tek od druge godine matematičke gimnazije sam odlučio da će ovo biti moja profesija“, kaže Milorad i savetuje buduće kolege da poput njega ulože u edukaciju, putuju i uče od velikih svetskih kuvara.
Kako sagovornici Infostuda kažu, naši gastronomi su cenjeni u svetu, a naša kuhinja, iako ne tako čuvena kao francuska ili azijska, vrlo je zanimljiva strancima.
Izvor: Infostud
Foto: Pexels, Pixabay