Dve milijarde evra. Za toliko je uvećano bogatstvo 100 najbogatijih ljudi u regionu za godinu dana. Po rastu bogatstva regionalni biznismeni prate svetski trend – Forbs kaže da je za isti period bogatstvo najbogatijih 3.028 biznismena, investitora i naslednika uvećano za dva biliona.
Iako je kriza, bogatiji su još bogatiji. Iako je kriza, najveći broj kompanija u regionu raste više nego što pada. I ova Nedeljnikova Lista 100 najbogatijih u regionu, koju smo radili s vodećim medijima u regionu, potvrđuje tezu da su velike kompanije anticiklične, da rastu u krizi. Veliki sistemi su robustni i dokazali su da su otporni na krizu. A ta reč je posle pandemije postala ključna u poslovnoj filozofiji. Značajnija od rasta. Jedan veliki biznismen iz Srbije svojevremeno je uporedio svoju kompaniju sa dobro opremljenim supertankerom kod Ognjene zemlje koji ni oluja ni veliki talasi (kriza) ne mogu da nateraju da promeni pravac.
Nije, međutim, baš sve u našem regionu isto kao u razvijenom svetu. Na primer, visokotehnološke kompanije koje su prethodne dve-tri godine predvodile listu 100 najbogatijih sada su u blagom padu. Iako je Srbiju zahvatila velika politička i ekonomska kriza, na Listi 100 najbogatijih najviše je (48) poslovnih ljudi iz Srbije. Posle dvogodišnje dominacije biznismena iz Hrvatske na vrh liste vratio se tandem iz Srbije. Vlasnik Delta holdinga ponovo je najbogatiji poslovni čovek u regionu. U stopu ga prati porodica Kostić, koja je uspešno preuzela upravljanje MK grupom.
U prvih 10 najbogatijih su četiri biznismena iz Srbije i šest iz Hrvatske – bogatstvo te četvorice iz Srbije vredi 9,8 milijardi evra, a šestorice iz Hrvatske – 10,9 milijardi evra. Simultanku hrvatskih i srpskih najbogatijih biznismena prvi narušava biznismen iz BiH koji se smestio na 21. mesto Liste 100 najbogatijih. Četvorica najbogatijih Crnogoraca vrede koliko sam Filip Cepter. Nesumnjivo, veličina tržišta igra presudnu ulogu u bogatstvu vlasnika kompanija.
Tržište regiona nije veliko, pa hrvatski poslovni ljudi imaju stratešku prednost velikog, ali i zahtevnog, tržišta Evropske unije. Nije slučajno Miša Šajatović, glavni i odgovorni urednik Lidera, koji je učestvovao u pravljenju liste, insistirao da je hrvatskim privrednicima prioritet evropsko a ne na balkansko tržište, jer se tek na tako velikom tržištu odmerava vrednost njihovog biznisa.
I na najnovijoj Listi 100 najbogatijih u regionu dominiraju tradicionalni biznisi. Najviše para pravi se u trgovini i distribuciji, poljoprivredi/agraru i građevinarstvu/nekretninama. Ali i u igrama na sreću. Nedavni gost Beograda, akademik Džozef Štiglic (zamerajući evropskim, pa i balkanskim, zemljama da veliki deo novca troše na poljoprivredu) izjavio je da je poljoprivreda industrija prošlosti. Desetak najvećih biznismena u regionu, uglavnom iz Srbije i Hrvatske, bogatstvo je napravilo „na zemlji“. Hoće li ih Štiglicova opservacija naterati na strateški zaokret?
Izvor: Nedeljnik
Foto: konstantynov, Depositphotos