Preduzetništvo se ne deli na muško i žensko nego na dobro i loše, smatraju domaći privrednici. Ipak, stručnjaci podsećaju da su žene u nepovoljnijem položaju zbog toga što još uvek preovlađuju patrijarhalni stavovi o njihovoj ulozi u društvu. Poseban problem je i neregulisan status preduzetnica tokom porodiljskog i roditeljskog odsustva.
Preduzetnice su u lošijem položaju od svojih muških kolega, zaključuje se u studiji Ujedinjenih nacija „Preduzetništvo žena u Srbiji deset godina kasnije”, koja je objavljena 2023. godine. U najnepovoljnijem položaju su mlade žene koje kada ostanu trudne, često moraju da zatvore firmu ili obustave poslovanje, pošto im država ne pruža ni minimalnu sigurnost tokom trudnoće i porodiljskog bolovanja.
Možda je upravo zbog toga udeo žena koje se između 19. i 29. godine života bave preduzetništvom pao na 4,5% ukupnog broja preduzetnica, dok procenat ostalih starosnih grupa raste.
Maja Ivanović-Đukić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu smatra da su žene svih starosnih doba diskriminisane zbog patrijarhalnog stava društva o njihovoj ulozi u porodici i društvu. „Novija istraživanja pokazuju da one i danas obavljaju najveći deo kućnih poslova, što im ostavlja manje vremena i energije za razvoj poslovnih ideja, umrežavanje, učenje i preuzimanje rizika koje preduzetništvo nosi”, kaže Ivanović-Đukić za B&F.
Ekonomska ograničenja
Osim nedostatka vremena, žene u preduzetništvu po pravilu raspolažu nižim početničkim kapitalom, teže dobijaju kredite jer nemaju imovinu koja može da posluži kao sredstvo obezbeđenja i imaju manju podršku investitora. Deo ograničenja proizilazi i iz činjenice da je žensko preduzetništvo koncentrisano u uslužnim delatnostima sa nižim profitnim maržama, kao što su kozmetičke i frizerske usluge, obrazovanje, zdravstvo, trgovina, posredovanje, krojačke i higijenske usluge, priprema hrane…
Usled toga, manji je i kapacitet preduzetnica za ulaganja, inovacije i širenje poslovanja, što njihova preduzeća ujedno čini i ranjivijim na krize. Dodatni problem je to što ženama nedostaju upravljačka iskustva jer ređe zauzimaju rukovodeće pozicije u kompanijama, tvrdi Ivanović-Đukić.
Zbog svega navedenog, u Srbiji se sprovode mere podrške ženskom preduzetništvu, kao što su povoljni krediti Fonda za razvoj, subvencije Ministarstva privrede, različite obuke, savetodavna podrška…
Razlike u upravljanju preduzećima
Udeo žena u ukupnom broju preduzetnika od 2011. do 2023. porastao je sa 28,1% na 31,7%. Većina „ženskih“ firmi u Srbiji spada u mikro preduzeća, što znači da je njihova organizaciona struktura uglavnom jednostavna i prilagođena malom obimu poslovanja, navodi naša sagovornica i dodaje: „Formalne procedure, sistemi kontrole, dugoročno planiranje i profesionalizacija poslovnih funkcija najčešće se uvode tek u fazi kada mikro firme prerastaju u mala i srednja preduzeća“.
Pre nego što se uvede profesionalno upravljanje, rukovođenje firmom najviše zavisi od karaktera njenog osnivača. Istraživanja u Evropi pokazuju da žene koje se bave preduzetništvom češće zasnivaju svoje rukovođenje na izgradnji dobrih međuljudskih odnosa, što prema domaćim studijama uglavnom važi i za preduzetnice u Srbiji, koje u proseku više izdvajaju i za obuke zaposlenih. Takav pristup vraća im se kroz lojalnost zaposlenih i stabilnost poslovanja.
„Preduzetnice su i finansijski opreznije od svojih muških kolega. S druge strane, muškarci se više vode finansijskim rezultatima i stvaranjem uslova za što brži rast“, sumira profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu rezultate istraživanja na terenu.
Vera u sebe
Primer Biljane Jovanović, vlasnice modne kuće „Luna“ pokazuje da finansijska opreznost ne mora da zakoči razvoj. Ona je pokrenula posao 1990. godine u svojoj dnevnoj sobi sa jednom šivaćom mašinom, a danas zapošljava više od 250 ljudi u Srbiji i regionu, i izvozi širom sveta.
Uspešna preduzetnica iz Požarevca, inače inženjerka informatike po obrazovanju, ušla je u tekstilnu industriju neplanirano, sa željom da pomogne majci koja je otvorila malu zanatsku radnju za šivenje. „Ona je imala veštinu i iskustvo, a ja sam posedovala mladost, energiju i hrabrost da pokrenem stvari. Okolina nas nije obeshrabrivala, ali nije ni verovala da će taj posao potrajati. Upravo to mi je dalo slobodu da radim po svom“, priča Jovanović za B&F i ističe da se veoma važnim za dalji uspeh malog preduzeća pokazalo to što je verovala u sebe.
Poslovanje je razvijala postepeno, od onoga što bi za tržište napravila jedna mašina kupovala je drugu, pa na isti način treću, četvrtu… Jovanović je koristila finansijsku podršku namenjenu ženama preduzetnicama, ali ocenjuje da ta sredstva nisu suštinski uticala na pravac i brzinu kojom je razvijala poslovanje. Mnogo važnije je bilo znanje koje sticala kroz besplatne savetodavne usluge i kontakte sa ljudima koji su znali više od nje.
Najteža lekcija
Vlasnica „Lune“ ističe da se nikada nije suočavala sa predrasudama zato što je žena, „jer se u tekstilnoj industriji u Srbiji uvek znalo ko radi ozbiljno a ko ne. Poslovnim saradnicima i klijentima su bile najvažnije ozbiljnost i posvećenost sa kojima smo pristupali poslu od prvog dana“.
Međutim, pronalaženje ravnoteže između privatnog i poslovnog života nije išlo tako glatko. Biljana Jovanović priznaje da je u početku pokušavala da „po svaku cenu“ bude prisutna podjednako na obe strane, ali ta cena je jako visoka kada deca rastu istom brzinom kao i firma.
„Trudila sam se da svakome dam najbolje od sebe, a osećala sam da nikome nisam dovoljna. Niko to nije rekao naglas, ali bila sam svesna toga”, objašnjava Jovanović zašto je vremenom morala da nauči da je dovoljno da bude tamo gde je najpotrebnija u datom trenutku. „Nekada je dovoljno pet minuta sa detetom da ono zna da si tu. I nekada je dovoljna jedna odluka u firmi da se sve pokrene”, ukazuje naša sagovornica.
Stav da je bolji postepen a stabilan rast nego brzi razvoj bez oslonca Biljana Jovanović zastupa od početka poslovanja, ali smatra da na takvu poslovnu filozofiju nije uticalo to što je žena. „Nikada nisam delila preduzetnike na muške i ženske, već na one koji posao rade dobro ili loše. Stilovi mogu da budu različiti, ali se na kraju sve meri rezultatima”, uverena je vlasnica „Lune“.
Saradnja umesto podela
Aleksandar Plavšin je posle rada za druge poslodavce, među kojima su Messer Tehnogas, Evropski centar za mir i razvoj UN, USAID i Udruženje finansijskih direktora odlučio da 2019. otvori preduzeće „Business Intelligence Institute“ za savetodavne usluge u oblasti poslovnih komunikacija.
Plavšin kaže za B&F da su reakcije okoline na njegovu odluku bile veoma ohrabrujuće, ali da je i pored toga bio i te kako svestan da „uspeh iz prošlosti ne garantuje uspeh u budućnosti“. To se naročito odnosi na preduzetništvo koje je uvek rizično, a posebno u početku kada je potrebno održati likvidnost dok se posao ne razradi, ističe Plavšin.
Prema njegovom iskustvu, klijentima je najvažnije da dobiju merljive rezultate koji poboljšavaju njihovo poslovanje i da se ta saradnja zasniva na međusobnom razumevanju. Znanje, veštine, disciplina, namere i rezultati predstavljaju temelj za građenje ugleda u poslovnoj zajednici. Takav pristup poslu, ističe Plavšin, ne zavisi od pola već od toga koliko je pojedinac spreman da ulaže u sopstveni razvoj i da se posveti onome što radi.
S druge strane, po Plavšinovom mišljenju, svako ko daje sve od sebe u poslu mora da nauči kako da uspostavi ravnotežu između privatnog života i profesionalnog angažmana.
Kada je reč o načinu na koji preduzetnici upravljaju svojim preduzećem, oni mogu biti različiti ali je opet najvažnije kakvi su rezultati. Plavšin kaže da prema njegovom iskustvu, žene generalno možda imaju izraženiju intuiciju, dok su muškarci usmereniji na konkretne činjenice u komunikaciji, i da je baš zato njihova međusobna saradnja neophodna za uspešan razvoj poslovanja.
Marija Dukić
Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.
Foto: pressmaster, Depositphotos