Juče je stupilo na snagu primirje između Irana i SAD koje je trebalo da traje dve nedelje, ali je već svog prvog dana ozbiljno uzdrmano. To je uticalo na ponovni rast cene nafte.
Da podsetimo, juče su tržišta na vest o postizanju primirja reagovala vrlo pozitivno. Cena nafte je u samo jednom danu pala za 15%. Cena gasa u Evropi je smanjena čak za 20%.
Međutim, ovo pojeftinjenje je bilo kratkog daha. Već danas su standardizovani finansijski ugovori kojima se trguje na Interkontinentalnoj berzi (fjučersi) za Brent naftu sa isporukom u junu poskupeli za 2,08 odsto, odnosno na 96,83 dolara, dok su fjučersi za američku sirovu naftu sa isporukom u maju porasli za 2,86 odsto, na 97,27 dolara, prenosi NIN.
Šta se u međuvremenu desilo?
Na rast cene nafte uticalo je nekoliko isprepletanih događaja. Prvi i najznačajniji je to što američki saveznik Izrael tvrdi da se primirje ne odnosi na njega, te nastavlja da napada Liban koji je poslednjih dana podneo najveće žrtve u ovom sukobu imajući u vidu da se broj stradalih u toj zemlji popeo na 1.500.
Zvanični Teheran je više puta upozoravao da neće tolerisati ovakvo ponašanje. Kao odgovor na izraelsko bombardovanje Libana ponovo je ograničio prolaz kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina svetske nafte i zbog kog su njene cene proteklih dana toliko raste. Nagovestio je čak i da bi mogle postojati morske mine u moreuzu, što bi dovelo do znatno većih problema. Ovo međutim nije zvanično potvrđeno pa se, pokeraškim jezikom, može smatrati i blefom u pregovorima. Na kraju je Iran, ispucavši sve argumente vezane za Ormuski moreuz, zapretio agresoru jačim odgovorom, što bi verovatno značilo kršenje primirja.
Iako je prema dogovoru ovaj moreuz trebalo da kontroliše iranska vojska, američka se još nije pomerila a kako kaže Donald Tramp neće se ni pomerati dok Iran ne ispoštuje stvarni sporazum o prekidu vatre.
Inače, za primirje se tvrdi da je još uvek na snazi iako se njegovi glavni akteri ponašaju kao da nije.
Foto: celt.sarmat.gmail.com, Depositphotos