U radne obaveze stručnjaka za zaštitu na radu ne spada samo briga o poštovanju propisa već i edukacija zaposlenih kako bi se izbegle opasne situacije.
Prva asocijacija na ovaj posao su ljudi sa kacigom na glavi i prslucima sa reflektujućim trakama koji sve što vide beleže u tablet. To je dobra asocijacija ali nepotpuna, objašnjavaju za Infostud Nebojša Maksimović, Aleksandra Marković i Nikola Novotni koji se bave ovim poslom.
Između terena i kancelarije
Za obavljanje posla stručnjaka za zaštitu na radu u Srbiji su najčešće potrebni formalno obrazovanje, položen stručni ispit i praktično iskustvo. Iako Zakon jasno definiše ko može da obavlja ove poslove, najveći deo znanja stiče se međutim kroz rad u kompanijama.
“Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu prepoznaje dve kategorije stručnih lica – saradnike i savetnike za bezbednost i zdravlje na radu (BZR). Savetnik ima završen VII (ili minimum VI-2) stepen tehničko-tehnološke, biološke, ili medicinske struke i položen stručn (državn) ispit. On može da radi u svim delatnostima, dok saradnik, sa nižim stepenom stručne spreme, može biti angažovan u niskorizičnim delatnostima. Iako osnovu daje formalno obrazovanje, najvažnije znanje stiče se kroz praksu”, kaže Nikola Novotni, iz Ergo Donuma.
Prema rečima Predsednika Udruženja “Bezbedan rad”, magistra zaštite na radu Nebojše Maksimovića, ovaj posao često zahteva brzu procenu i donošenje odluka na licu mesta.
“Radni dan savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu je sve osim dosadnog posla. On svakodnevno prati, kontroliše i izveštava poslodavca o primeni mera, zatim učestvuje u izradi Akta o proceni rizika, sprovodi obuke zaposlenih, organizuje lekarske preglede, ali i vodi evidencije i kontroliše uslove radne sredine”, navodi on i dodaje da upravo ta kombinacija terenskog i kancelarijskog rada čini osnovu ove profesije.
Dok se na terenu identifikuju rizici i proverava primena mera, kancelarijski deo podrazumeva izradu dokumentacije i usklađivanje sa zakonskim propisima.
Sličnog iskustva je i Aleksandra Marković, koja u ovoj oblasti radi već 17 godina. Ona ističe da je u ovom poslu najvažnija prevencija, odnosno prepoznavanje i otklanjanje rizika pre nego što dođe do problema.
“Jedan deo vremena provodim u kancelariji radeći dokumentaciju i analize, dok sam drugi deo na terenu, u kontaktu sa zaposlenima kroz obilaske, provere uslova rada i obuke. Upravo to čini posao dinamičnim i zanimljivim”, tvrdi ona.
Propisi su temelj, ali ljudi su najvažniji
“Uloga stručnjaka je da ‘prevede’ zakone u svakodnevni rad i prilagodi ih ljudima, što zahteva individualni pristup”, kaže Marković, a na to ukazuje i Novotni, stručnjak za bezbednost i zdravlje na radu sa gotovo dve decenije iskustva, koji naglašava praktičnu dimenziju posla.
“Poznavanje propisa je ključno, oni su polazna osnova za uređenje oblasti BZR u svakom preduzeću. Isto tako komunikacija sa zaposlenima je esencijalna u praktičnom smislu jer dobra komunikacija predstavlja osnovu za brigu o zdravlju zaposlenih i sprovođenju mera”, smatra on.
Maksimović dodaje da najuspešniji stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu kombinuju tri ključna elementa – temeljno tehničko znanje, razvijene komunikacione veštine i odgovornost.
“Analitičke sposobnosti i zapažanje detalja ključni su za prepoznavanje potencijalnih opasnosti pre nego što one postanu problemi. Sposobnost motivisanja zaposlenih da dosledno primenjuju bezbednosne procedure čini razliku između formalnog i stvarnog sprovođenja bezbednosti na radu”, objašnjava Maksimović i dodaje da su važne i lične osobine kao što su odgovornost, integritet, asertivnost i strpljenje koje omogućavaju da stručnjak ostane dosledan čak i u zahtevnim ili konfliktima situacijama.
Sve traženiji profil na tržištu rada
Troje stručnjaka za bezbednost na radu ističe da je potražnja za ovim profilom u porastu, pre svega zbog zakonskih obaveza i sve većeg fokusa na bezbednost zaposlenih. Najveća potreba za tom strukom je u građevinarstvu, industriji i proizvodnji, ali se sve više javlja i u uslužnim delatnostima.
“Stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu mogu da se zaposle u gotovo svim sektorima – od industrije i građevinarstva do javnog sektora i konsultantskih firmi”, kaže Maksimović i napominje da interesovanje za zanimanje raste između ostalog i zbog neophodnog usklađivanja sa evropskim standardima. Aleksandra Marković dodaje da osim što su zakonske obaveze sve veće, raste i svest poslodavaca o značaju bezbednosti.
A kada je reč o zaradi, ona zavisi od iskustva i sektora, ali plate se najčešće kreću od 100.000 do 150.000 dinara. “Početnici obično zarađuju oko prosečne zarade u privredi dok iskusni stručnjaci u većim kompanijama mogu da ostvare zaradu od nekoliko hiljada evra mesečno”, kaže Maksimović.
Izvor: Infostud
Foto: sergey2025, Pixabay