Novac za svoj rad ne dobijaju svi sindikalni aktivisti, a primanja onih na višim pozicijama u tim radničkim udruženjima razlikuju se shodno tome u kojem su sindikatu članovi, u kojoj kompaniji rade, da li su članovi sindikata u javnom ili privatnom sektoru, od grane u kojoj su uposleni. Naknade zavise i od visine članarine, kolektivnih ugovora, sindikalnih statuta, odluka sindikalnih tela.
U registar sindikata Srbije, pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, trenutno je upisano 26.221 ovih radničkih udruženja. Procenjuje se da je u Srbiji pre petnaestak godina oko 35% zaposlenih bilo učlanjeno u sindikate. Sada se taj procenat sveo na 20-25%, iako je sindikat praktično jedina legitimna asocijacija zaposlenih koja može organizovano i institucionalno da se bori za prava radnika, navode predstavnici nekoliko sindikata za B&F. Oni ukazuju da je u Srbiji stopa sindikalnog organizovanja i dalje veća u javnom nego u privatnom sektoru. Posebno je izražena u velikim sistemima kao što su obrazovanje, zdravstvo, komunalne delatnosti.
Kada je reč o privatnom sektoru, poslednjih godina primećuje se određeni rast sindikalnog organizovanja, naročito u sektorima metalske industrije, uključujući automobilsku industriju, kao i u delovima prerađivačke industrije, poljoprivrede i energetike.
Odakle sindikati obezbeđuju prihode
Prioriteti sindikata ostali su poboljšanje uslova rada, zaštita prava i interesa radnika, veće plate, bezbednost na radu, sprečavanje mobinga. Sve to može da se vidi u statutima sindikata, uz iznos članarina, kao osnovnog načina na koji ova radnička udruženja finansiraju svoj rad. Pored toga, sindikati obezbeđuju sredstva po osnovu prihoda od imovine, hartija od vrednosti, izdavačkih i komercijalnih delatnosti, legata, priloga i poklona donatora.
Ukupna sredstva koje sindikati mesečno prikupe na osnovu članarina, kao i drugi načini na koji se dodatno popunjava sindikalni budžet predstavljaju poslovnu tajnu, navode u sindikatima, ali ističu da o svom poslovanju podnose redovne godišnje finansijske izveštaje.
Prema statutu, članarina u Ujedinjenim granskim sindikatima (UGS) Nezavisnost, koji je pored Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) jedini reprezentativni sindikat u zemlji, iznosi najmanje 1% od zarade, bez poreza i doprinosa, ali granski sindikati mogu utvrditi i veći procenat izdvajanja za članarine. Od ukupnog iznosa prikupljene članarine u povereništvima sindikata u privrednom društvu, odnosno ustanovama, 21% pripada UGS Nezavisnost, 44% granskom sindikatu i 35% odboru poverenika neposredno.
Sredstva od članarine koriste se za finansiranje zajedničkih aktivnosti granskih sindikata i centrale, kao što su obrazovanje članstva, izdavačka i informativna delatnost, radno-pravna zaštita članova, organizovanje i razvoj sindikalne mreže, međunarodna saradnja, rad stručnih službi, kažu za B&F u UGS Nezavisnost. Precizirano je da se iz članarine finansiraju zarade zaposlenih u pravnoj službi, sekretarijatu, finansijskoj službi, kao i zaposlenih koji se bave kolektivnim pregovaranjem, pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, međunarodnom saradnjom i drugim stručnim poslovima.
Kako i za koga se utvrđuju naknade
U ovom sindikatu navode da njihovi poverenici na nižem nivou organizovanja nemaju naknadu za svoj rad, a tamo gde je moguće, predstavnicima sindikata na nacionalnom nivou miruje radni staž kod poslodavca, kako bi mogli da se posvete isključivo sindikalnim aktivnostima. U takvim slučajevima može se isplatiti naknada sindikalnim aktivistima jer ne ostvaruju zaradu kod poslodavca, koja zavisi od finansijskih mogućnosti konkretne organizacije.
Zaposleni u centrali sindikata, odnosno lica angažovana u stručnim službama, imaju zaključen kolektivni ugovor kojim je propisan način utvrđivanja njihove zarade. Zarada se obračunava na osnovu utvrđene osnovice i koeficijenata za konkretno radno mesto. Naši sagovornici u UGS Nezavisnost kažu da informacije o konkretnim iznosima zarada ne mogu da iznose u javnost zbog propisa koji se odnose na zaštitu podataka, ali ističu da svake godine predaju redovne finansijske izveštaje o poslovanju, uključujući i podatke o korišćenju sredstava od članarina.
Obračuni za zaposlene, imenovana i po funkciji angažovana lica nisu vezani za minimalnu ili prosečnu zaradu. Umesto toga, naknade i plate se određuju u procentu od rasta članarine, kako bi se troškovi po ovom osnovu maksimalno racionalizovali.
Na pitanje da li se primanja razlikuju u zavisnosti od funkcije koju članovi obavljaju unutar sindikata, rečeno nam je da je za predstavnike sindikata na višim pozicijama naknada moguća i razlikuje se u zavisnosti od odgovornosti koju pozicija nosi, a visina naknade zavisi i od toga da li osobi miruje radni staž kod poslodavca. Takođe, svaki sindikat u mreži UGS Nezavisnost ima mogućnost da samostalno odlučuje o visini naknada, u zavisnosti od svojih kapaciteta i finansija. Procentualno gledano, lica koja primaju sindikalnu naknadu, odnosno ona koja se isključivo bave sindikalnim aktivnostima, čine veoma mali deo članstva, ukazuju u ovom sindikatu.
Sindikati u EU bolje organizovani po pitanju finansija
Sagovornici u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) ističu da su sindikati u EU mnogo bolje organizovani od sindikata u Srbiji i po pitanju finansijskih sredstava kojima raspolažu.
„Članarina ide na jedno mesto i odatle se raspoređuje. Svi imaju štrajkačke fondove. Nemački sindikat metalaca IG Metal ima fond iz koga može da isplaćuje zarade radnicima u štrajku godinu dana. To evropskim sindikatima daje ogromnu snagu. U Srbiji je sve suprotno. Članarina ide na više mesta – 50% ostaje sindikatima firme, 30% ide centrali, 20% granskim sindikatima“, kaže za B&F predsednica ASNS Ranka Savić.
Položaj sindikalnih poverenika reguliše se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, napominje Savić i dodaje: „Oni za svoj rad ne dobijaju novac. Mogu da dobiju povećanje koeficijenta, što znači i veću platu, a dobijaju određeni broj sati za sindikalni rad“.
Prema njenim rečima, centrala ASNS zapošljava 22 radnika, čija je prosečna zarada veća od medijalne, uz isplatu i toplog obroka i regresa, a visina plate se određuje prema stručnoj spremi, odnosno radnom mestu. U ovom sindikatu do sada nisu imali volontere, jer smatraju da svaki rad treba da bude plaćen. Zbog toga, oni koji žele da se upoznaju sa radom sindikata radi stručnog usavršavanja, plaćeni su po osnovu Ugovora o delu.
Do petine članarine ide na zarade
I prema statutu Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), koji okuplja 28 sindikata, članarina iznosi 1% od zarade bez poreza i doprinosa. Predsednik SSSS Zoran Mihajlović kaže za B&F da od ukupno prikupljenog novca od članarine, 50% ostaje sindikalnim organizacijama u preduzeću, 25% je namenjeno određenom granskom sindikatu u koji je učlanjen zaposleni, a isti procenat se raspoređuje sindikatu koji deluje na određenoj teritoriji.
On objašnjava da 15-20% od članarine koja se uplaćuje ide na zarade. „Svaki od sindikata, bilo da je granski sindikat ili teritorijalno organizovan, ima svoje organe koji utvrđuju visinu zarade shodno prihodima“, precizira Mihajlović i napominje da predsednici sindikalnih organizacija, poverenici i pojedini predsednici na teritoriji nisu profesionalci i da zato ne dobijaju naknadu za svoj sindikalni angažman.
Saša Turlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala u SSSS kaže za B&F da on od članarine prima zaradu koja je na nivou prosečne zarade u Srbiji. „Nama država ne daje novac. Mi nismo budžetski, već industrijski sindikati koji isključivo žive od te članarine koja dođe sa terena“, ističe Turlaković. Dodaje da u sindikatu na čijem je čelu, 50% sredstava od članarine ostaje preduzeću zaposlenog, a da od sredstava koje dobije centrala granskog sindikata, 25% ide centrali SSSS, na osnovu čega je obezbeđena besplatna pravna i druga pomoć članstvu.
Marina Cenić
Biznis i finansije 244, april 2026.
Foto: Andreas, Unsplash