Dok se Grčka uspešno izvlači iz dugova bivši evropski zvaničnici prisećaju se šta joj je u trenucima najveće krize predlagano iza zatvorenih vrata.
Ove godine grčki javni dug će se smanjiti na 137% njenog BDP-a sa tendencijom daljeg pada, što će ovu zemlju učiniti manje zaduženom od Italije. To nije slučajnost jer Grčka je, pošto je dotakla dno, napravila ozbiljnu strategiju za smanjenje dugovanja koje se dosledno držala.
Ali pre toga nije bila ovako oprezna. Njen dug se između 2009. i 2012. kretao između 175–180% BDP-a i bio je među najvišima u svetu. Da ne bi bankrotirala dobila je tri paketa finansijske pomoći u ukupnom iznosu od oko 280 milijardi evra od EU, Evropske centralne banke i MMF-a. Zauzvrat, morala je godinama da primenjuje bolne mere štednje, uključujući smanjenja penzija, plata i javnih usluga, što je izazvalo dugotrajnu recesiju i visoku nezaposlenost. Ali ispostavilo se da je iz tog dela svoje istorije izvukla pouke.
„Svako je mislio da može da govori šta hoće o Grčkoj“
Jedna od tih pouka je i kako se moćnici ponašaju prema onima kojima je potrebna pomoć. O tom ponašanju upravo je svedočio Žan-Klod Junker, bivši predsednik Evropske komisije, u veoma otvorenom intervjuu za dokumentarac To the Millimeter.
Prema njegovim rečima za vreme pregovora o prvom paketu pomoći Grčkoj nisu svi zvaničnici bili oduševljeni idejom da pomažu nekome ko je neodgovorno vodio ekonomiju i falsifikovao podatke o njoj. Jedna evropska ministarka je tada predložila da Grčka proda Akropolj kako bi izmirila svoje dugove.
Prema Junkeru, najveći problem te zemlje nije bio samo dug, već potpuni kolaps poverenja. „Nakon što je Grčka priznala da je obmanjivala svoje partnere, njen kredibilitet bio je na nuli“, rekao je Junker. „To je bio suštinski problem. Zbog toga je svako mislio da može da govori šta god želi o toj zemlji.“
Nije loše podsetiti se s vremena na vreme ovoga ni ako niste Grčka.
Izvor: Greek Reporter
Foto: Konstantynov, Depositphotos