Tri su skoro godine prošle kako je usvojen zakon koji je rešio da na drugačiji način uredi rad državnih preduzeća i iz njihovog imena i pravne forme izbriše epitet „javno“. Osim pravne forme u ovim firmama za sve ovo vreme malo toga se promenilo. Osnovni ciljevi nove regulative bili su profesionalizacija menadžmenta i centralizacija upravljanja. Ovom prvom, čini se, nisu se uopšte primakla.
Njihov osnivač, Vlada Srbije, očigledno ni dosad nije imala problema sa centralizacijom upravljanja, jer je na njihova čela, i pored ranijih zakonskih zahteva, sama postavljala „vršioce dužnosti“. Novi zakon nije doneo i novi odnos prema ovom pitanju. S obzirom na to da profesionalni menadžment u njih još nije uspeo da zakorači, prvi zadatak nije ispunjen, poše Forbes.
S brisanjem „javnog“ iz pravne forme ovih državnih preduzeća, ono je istovremeno izbrisano i iz imovinskih karti njihovih čelnika. Buduće direktore, kada jednog dana zaživi njihov izbor javnim konkursom, imenovaće skupština ili nadzorni odbor kompanije. Tumačenjem Zakona o sprečavanju korupcije, tako im se briše staus javnog funkcionera. A time i obaveza prijave imovine i prihoda.
Šta je sa konkursima
Odredba da se direktori do skora javnih preduzeća, a sada uglavnom samo državnih, biraju na javnom konkursu jedna je od očiglednijih primera „mrtvog slova na papiru“. Na papiru, odnosno u zakonu, stoje najmanje deceniju, a u praksi je tokom svih ovih godina tako izabranih funkcinera bilo jedva desetak.
Isti način izbora predviđa i poslednji Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu države. Ovog puta nisu zadati rokovi što je već dovoljna naznaka da se sa ovim poslom neće žuriti. Istovremeno, Vlada se očigledno ne žuri ni da imenuje svoje predstavnike u ove firme.
Ni predstavnici nisu izabrani
„Predstavnici države nisu postavljeni u državna preduzeća koja su promenila pravnu formu“, kaže Nemanja Nenadić iz „Transparetnosti Srbija“ za Forbes Srbija. „To nije slučaj sa Elektroprivredom Srbije, ali je ona kroz taj proces prošla ranije. A predstavnik države je sama ministarka energetike. Rok za ovaj posao nije jasno postavljen. Jasno je da bi trebalo da usledi nakon tranformacije i promene statuta“.
Nadzorni odbori su ti koji trebalo da raspišu konkurse za izbor direktora. Proverom podataka o ovim preduzećima u Registru privrednih društava APR vidi se da su nadzorni odbori menjani pre promene pravne forme.
„Drugi momenat je da, dok se Zakon o sprečavanju korupcije ne promeni, ti ljudi neće biti funkcioneri. Tumačenjima zakona o sprečavanju korupcije, ispostavlja se da status funkcionera zavisi od toga ko je osobu imenovao, a ne funkcija koju obavlja. Onaj koga imenuje Vlada, jeste funkcioner, a onaj koga postavlja neko ministarstvo – nije. Tako da direktori državnih preduzeća neće biti funkcioneri“, dodaje Nenadić.
Primer iz prakse
Pošta Srbije je jedno od preduzeća koje je ispunjavalo dovoljno kriterijuma da posle promene forme postane akcionarsko društvo. Čitajući napomene uz prošlogodišnji finansijski izveštaj vidimo da smatraju da je društvo ograničene odgovornosti efikasnije i jeftinije.
„Ministarstvo privrede dalo je mišljenje da je svrsishodno da se preduzeće transformiše u društvo s ograničenom odgovornošću, s obzirom na prednosti ove pravne forme i manje troškove poslovanja“, piše u dokumentu.
Vlada je odluku o promeni pravne forme ove firme donela 18. decembra 2025. godine. Formirana je i radna grupa koja treba da sastavi predlog nove makro organizacije preduzeća, do nivoa najnižih organizacionih celina.
Iako je i dosadašnji Zakon o javnim preduzećima predviđao da direkota imenuje Vlada “na osnovu sprovedenog javnog konkursa“, ovaj deo nikada nije ispunjen. I ne pominje se.
„Direktor preduzeća, kojeg imenuje osnivač, zastupa i predstavlja preduzeće, organizuje i rukovodi procesom rada u istom, vodi poslovanje preduzeća, odgovara za zakonitost rada preduzeća i vrši druge poslove određene zakonom koji uređuje pravni položaj javnih preduzeća, Osnivačkim aktom preduzeća i Statutom preduzeća“, stoji u izveštaju.
Ima li velikog pomaka
Zlatko Minić iz „Transparentnosti Srbije“ napominje da javnost još nije videla u praksi koji je to pomak postignut promenom pravne forme. Šta to nije moglo da se učini dok su radili kao javna preduzeća.
„To niko nije objasnio i to ne vidimo ni danas, pa ni na primeru EPS-a koji je transformaciju započeo ranije. Vidimo isto što se dešavalo i sa zakonim o javnim preduzećima iz 2012. i 2016. godine. Videli smo priličan nemar u njihovoj primeni. Po pitanju transparetnosti, poslednji propis predvideo je isti stepen strogoće, ali u praksi smo videli da to nije izgledalo baš najbolje“, dodaje Minić.
Kršenje prethodnih zakona o javnim preduzećima dovelo je do izvesnog paradoksa, kako nam objašnjava Zlatko Minić. U nadzorne odbore su postavljeni ljudi koji nisu imali mnogo iskustva u oblastima rada tih firmi. Pošto su godinama u njima, sada su u situaciji da su iskustvo stekli.
„Uočili smo, na primer, da je Vlada tokom tehničkog mandata Miloša Vučevića, kada je podneo ostvaku, postavljala vršioce dužnosti članova nadzornih odbora. To stvarno zakon ne poznaje“, kaže Minić.
Kako su državne firme započele ovu godinu
Državne firme, Ministarstvo to priznaje i u Fiskalnoj startegiji, predstvaljaju rizik za budžet Srbije. I na strani budžetskih prihoda i na strani rashoda.
„Postoji nekoliko kanala kroz koje se mogu materijalizovati fiskalni rizici vezani za poslovanje državnih preduzeća. Najveći, ali ne i jedini rizik, su državne garancije date za kredite državnih preduzeća. Održivost, efikasnost i profitabilnost državnih preduzeća utiču na prihode budžeta, odnosno na iznos dobiti koju uplaćuju u budžet. Kvalitet proizvoda i usluga koje obezbeđuju državna preduzeća utiču na efikasnost i profitabilnost privatnog sektora i u krajnjoj instanci na nivo poreza koji uplaćuju u budžet“, upozorava Ministarstvo finansija koje prati rad 36 državnih i javnih preduzeća.
Njihov ukupan neto rezultat na kraju marta ove godine je dobitak u iznosu od 22,3 milijarde dinara. Rezultat je, kako napominju, precenjen za troškove amortizacije Puteva Srbije. Preduzeće ove troškove knjiži tek na kraju godine.
„U prvom kvartalu tekuće godine dobit je ostvarilo 18 preduzeća u ukupnom iznosu od 26 milijardi dinara, što je više u odnosu na planiranu dobit od 15,4 milijardi dinara. Najveći uticaj na pozitivan neto rezultat u posmatranom periodu imaju Elektroprivreda Srbije i Srbijagas koji su ostvarili neto dobit u iznosu od 15,1, odnosno 6,8 milijardi dinara“, stoji u Fiskalnoj strategiji.
Osamnaest preduzeća je ostvarilo negativan neto rezultat u iznosu od 3,8 milijardi dinara. Najveći uticaj na negativan neto rezultat u posmatranom periodu imaju Putevi Srbije i Elektrodistribucija Srbije, koji su ostvarili neto gubitak u iznosu od 777,8 odnosno 770,2 miliona dinara.
Na kraju 2025. godine ovih 36 firmi je ostvarilo ukupan neto dobitak od 14 milijardi dinara. Godinu pre je, kada se saberu dobici i gubici bio pozitivan u iznosu od oko deset milijardi dinara.
Koliki rizik nose
Ministarstvo finansija koristi Altman Z-skor model za procenu fiskalnih rizika državnih preduzeća.
Prema podacima iz zvaničnih finansijskih izveštaja 11,2% državnih preduzeća su visokorizična. Umereni rizik ima 44,4% , dok preostala državna preduzeća (44,4%) imaju nizak rizik u poslovanju.
Ukupan fiskalni rizik odnosno očekivani izdatak za 36 državnih preduzeća za 2026. godinu procenjuje se na oko 2,3 milijarde dinara. Procene ukazuju da će očekivani izdatak u 2027. godini iznositi 4,2 milijarde, a u 2028. godini 3,6 milijardi dinara. Za 2029. godinu predviđa se smanjenje na 3,5 milijardi dinara.
„Imajući u vidu da na veličinu očekivanog izdatka direktno utiču godišnje obaveze po kreditima, svako novo zaduživanje preduzeća dovelo bi do povećanja očekivanog izdatka, što ukazuje na značaj kontrole duga i održivog upravljanja finansijskim obavezama“, poručuje se u strategiji.
Još nije bilo provera znanja
Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije Privrednoj komori Srbije poverena je organizacija i sprovođenje provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja. Organi društva kapitala su dužni da se stručno usavršavaju iz oblasti korporativnog upravljanja. To su morali da prođu i zatečeni i naredni izabrani nadzorni odbori i drugi menadžment. Reklo bi se d ispita još nije bilo. Na pitanje Forbes Srbije o broju sprovedenih ispita u Privrednoj komori Srbije su nam odgovorili kako će edukacije izgledati.
„Edukacija će trajati 30 sati. Budući realizator edukacije će utvrditi vreme i mesto održavanja predavanja, uz postojanje mogućnosti da bude organizovano i u dane vikenda, dva puta po pet sati, s tim da ne traje duže od tri meseca. U izuzetnim slučajevima budući realizatori obuka kandidatima će omogućiti i on-line praćenje edkacije, ali najviše deset sati od ukupnog broja sati predavanja. Realizatori će obezbediti literaturu. Nakon završene edukacije, kandidatima će biti izdata potvrda o završenoj edukaciji, koja se prilaže kao dokaz uz prijavu za ispit“, objašnjavaju u Privrednoj komori Srbije.
Ministarstvo privrede jednom tokom kalendarske godine raspisuje javni poziv za realizatora. I to predviđa zakon.
I dalje su javna preduzeća
Pravnu formu još nisu promenili Srbijagas i PEU Resavica, kao i Jugoimport SDPR i Nacionalni park Šar planina, iako je formalno istekao rok da javna preduzeća prilagode svoja akta i organizaciju koju nalaže novi zakon. Propis se primenjuje od septembra 2024. pa je taj rok prošao istog meseca prošle godine.
„Društva kapitala iz člana 3. ovog zakona, kao i društva kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa u smislu zakona kojim se uređuju javna preduzeća, dužna su da svoju organizaciju, kao i svoje opšte akte usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona“, glasi član 48 zakona.
Javna preduzeća ove godine neće napredovati: Šta predviđa akcioni plan državnog vlasništva
Vlada Srbije odlučila da Pošta, Putevi Srbije i Srbijavode postaju DOO, više nisu javna preduzeća
Istovremeno u kaznenim odrebama nema one koja bi sledila firmama koje ovaj član nisu ispoštovale. Za PEU Resavica, država još traži rešenje. Kako se navodi u Fiskalanoj strategiji, razmišlja se o privatizaciji određenih delova.
„U budžetu su obezbeđena dovoljna sredstva za podršku JP PEU Resavica na transparentan način i obezbeđeno je da u budućnosti ne dolazi do daljeg gomilanja docnji u plaćanjima prema Elektroprivredi Srbije. Pred samom kompanijom stoji izazov pronalaženja rešenja za ekonomski neodržive rudnike koji su pred iscrpljenjem preostalih rezervi uglja, kao i plan racionalizacije proizvodnje i poslovanja u delovima sistema u kojima analiza pokaže da mogu da budu ekonomski održivi. Uz nagoveštaj privatizacije nekih njenih delova. Ukoliko privatizacija ne bude prihvatljiva, kompanijom će se upravljati u skladu sa novim Zakonom o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije“, otkriva strategija.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay