Predlog rebalansa budžeta donosi značajne izmene u državnoj kasi, a jedna od najupadljivijih nalazi se na prihodnoj strani i odnosi se na neporeske prihode.
Dok je u javnosti uglavnom bilo reči o većoj naplati poreza i jednokratnim davanjima stanovništvu, stručna analiza koju je izradio Fiskalni savet otkriva da se značajan deo novih budžetskih priliva planira na osnovu priliva od dobiti i dividendi.
Odakle dolazi 520 miliona evra za budžet?
Planirani ukupni neporeski prihodi uvećani su u rebalansu na gotovo 80 milijardi dinara (oko 682 miliona evra), pri čemu najveći deo tog „skoka“ potiče od revizije plana uplate dobiti i dividendi preduzeća u državnom vlasništvu.
Ova stavka podignuta je sa inicijalno planiranih 12 milijardi dinara (oko 102 miliona evra) na čak 73 milijarde dinara (oko 622 miliona evra), što predstavlja povećanje od 61 milijardu dinara (oko 520 miliona evra).
Analizirajući ove podatke, Fiskalni savet upozorava da iz dokumentacije koja prati rebalans nije moguće utvrditi sve izvore tog skoka.
Nepotpuno obrazloženje Ministarstva finansija
Iako se u tekstu obrazloženja rebalansa pominje da značajan deo povećanja potiče od uplate dobiti Narodne banke Srbije u iznosu od oko 34 milijarde dinara (oko 290 miliona evra), to objašnjava tek polovinu u ukupnom skoku ove kategorije.
Druga polovina novoplaniranih priliva, u iznosu od oko 39 milijardi dinara (oko 332 miliona evra), ostala je bez specifikacije o kojim je konkretno javnim ili državnim preduzećima reč, pa Fiskalni savet zato skreće posebnu pažnju na taj nedostatak u pratećim aktima Vlade.
Čija dobit bi mogla da pojača budžet?
U analizi Fiskalnog saveta procenjuje se da potencijalni izvori mogu biti preduzeća iz rudarskog ili energetskog sektora budući da su ostvarila visoke dobiti u 2025. godini.
Pored samog porekla novca, u izveštaju se analizira i održivost ovakvih budžetskih priliva, pa Savet u svojoj oceni podseća da iako ne postoje precizne informacije o ostatku očekivanih uplata, „po svim izgledima reč je o profitima preduzeća koja su posledica privremeno pogodnijih tržišnih kretanja, pa se ne mogu smatrati dugoročno održivim budžetskim prihodima“.
Nepouzdani prihodi problem za planiranje
Osnovni problem sa ovakvim vrstama prihoda jeste njihova izražena promenljivost tokom vremena. Zbog toga Fiskalni savet navodi da su ovi prilivi po prirodi volatilni i ne mogu se smatrati trajnim izvorom za finansiranje javne potrošnje, a njihovo poreklo u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano.
„Ministarstvo finansija svakako raspolaže detaljnim informacijama o ostvarenim dobitima i planiranoj raspodeli dobiti ovih preduzeća, pa ne postoje izraženi rizici da planirani iznosi neće biti ostvareni. Ipak, imajući u vidu njihov izuzetno visok iznos i značaj za ukupni fiskalni okvir, dodatni izvori ovih prihoda trebalo je da budu znatno preciznije prikazani u obrazloženju Rebalansa“, ocenio je Fiskalni savet.
Izvor: Nedeljnik, Milica Rilak
Foto: Pixabay