Istorijski nizak vodostaj Rajne i Dunava remeti teretni transport, ugrožava funkcionisanje pojedinih energetskih postrojenja i dodatno povećava pritisak na više evropskih industrijskih sektora. Iako se očekuje da će vodostaj u kratkom roku ostati nizak, posledice bi mogle da potraju tokom narednih meseci i utiču na privredni rast najugroženijih ekonomija.
Ključne brojke:
• 8 cm: vodostaj Rajne kod Kauba pao je na svega 8 cm 18. avgusta, što je daleko ispod praga od 78 cm kada plovidba postaje otežana, kao i prethodnog istorijskog minimuma od 25 cm zabeleženog 2018. godine.
• 20%: početkom avgusta, barže na Rajni prevozile su svega oko 20% svog uobičajenog tereta.
• 72%: udeo Rajne (60%) i Dunava (12%) u ukupnom evropskom unutrašnjem rečnom transportu.
• Do -0,4 % rasta: tokom prethodnog velikog perioda niskog vodostaja 2018. godine, realni rast nemačkog BDP-a smanjen je za 0,3 do 0,4 procentna poena.
Evropske reke na istorijski niskim nivoima
Evropa se već nekoliko meseci suočava sa izuzetno toplim i sušnim vremenskim uslovima, koji su značajno smanjili protok brojnih reka. Posledice su posebno vidljive na Rajni i Dunavu, dve strateški važne evropske plovne rute za transport i privredne aktivnosti.
Početkom avgusta vodostaj Rajne kod merne stanice Kaub u Nemačkoj dostigao je istorijski minimum, dok su pojedini delovi Dunava u Mađarskoj i Rumuniji takođe zabeležili nivoe vode kakvi ranije nisu viđeni.
Osim ekološkog aspekta, ova situacija sada ima i konkretne ekonomske posledice. Nizak vodostaj direktno utiče na transport robe, rad pojedinih energetskih postrojenja i, posredno, na aktivnosti industrijskih sektora koji zavise od ove infrastrukture.
Logistička kriza koja ugrožava lance snabdevanja
Iako unutrašnji vodni saobraćaj učestvuje sa relativno malim udelom u evropskom transportu robe, on ima strateški značaj u pojedinim zemljama kroz koje protiču Rajna i Dunav (5,4% ukupnog teretnog saobraćaja u Nemačkoj i čak 19,2% u Rumuniji).
Mogućnosti preusmeravanja transporta na druge vidove prevoza ostaju ograničene. Jedan rečni brod može da preveze gotovo 2.000 tona robe, u poređenju sa maksimalno 1.500 tona koje može da preveze teretni voz i svega 25 tona koliko staje u cisternu-kamion.
Posledice niskog vodostaja već su vidljive, kako u obimu prevezene robe, tako i u troškovima transporta.
Početkom avgusta, pojedini teretni brodovi na Rajni mogli su da prevoze samo oko 20% svog uobičajenog kapaciteta. Na određenim delovima Dunava operateri su takođe bili primorani da smanje količinu tereta, i to za čak 40% na rumunskom delu reke.
Tokom prethodne velike suše 2018. godine, troškovi rečnog transporta porasli su 2,5 puta za rasute terete, a čak 4,5 puta za tečne terete, usled ograničenja u utovaru i dodatnih naknada koje su uvodili prevoznici.
Energetski sektor pod dodatnim pritiskom u Centralnoj Evropi
Posledice suše nisu ograničene samo na transport. Dunav ima ključnu ulogu u hlađenju pojedinih nuklearnih elektrana. U Mađarskoj i Rumuniji nizak vodostaj već je poremetio rad nuklearnih elektrana Paks i Černavoda, koje predstavljaju jedine izvore nuklearne energije u svojim državama i obezbeđuju oko 40% ukupne proizvodnje električne energije u Mađarskoj i 20,5% u Rumuniji.
Da bi nadoknadili pad proizvodnje, operateri moraju da uvoze električnu energiju ili da se oslanjaju na gasne elektrane, koje su znatno skuplje. Iako trenutno ne postoji neposredna opasnost od velikih nestanaka struje, ovakva situacija povećava troškove energije i dodatno pojačava pritisak na regionalna tržišta.
U Rumuniji, na primer, cena uvozne električne energije je između dva i dva i po puta viša od cene električne energije proizvedene u zemlji.
Vlade Mađarske i Rumunije već su preduzele određene mere kako bi privremeno smanjile potrošnju električne energije kod pojedinih velikih industrijskih potrošača i tako rasteretile sistem.
Ova ograničenja posebno pogađaju energetski intenzivne industrije, kao što su automobilska i hemijska industrija, kao i proizvođači građevinskog materijala, te bi mogla negativno da utiču na industrijsku aktivnost tokom avgusta.
Nemačka hemijska industrija na prvoj liniji udara
Nemačka hemijska industrija, koja je u velikoj meri koncentrisana duž toka Rajne, jedna je od grana privrede najzavisnijih od rečnog transporta.
Pogon kompanije BASF u Ludvigshafenu jasno ilustruje ovu ranjivost. Smešten južno od kritične tačke kod Kauba, ovaj kompleks oko 40% svog tereta transportuje rečnim putem.
Dalje pogoršanje situacije sa niskim vodostajem moglo bi dodatno da ugrozi veze sa ključnim lukama Amsterdam, Roterdam i Antverpen, koje imaju presudan značaj za njegov lanac snabdevanja. Ovaj udar dolazi u trenutku kada je nemačka hemijska industrija već oslabljena visokim troškovima energije i gubitkom konkurentnosti, pri čemu je proizvodnja od 2018. godine opala za približno 20%.
Rastuća ranjivost evropske ekonomije
Kratkoročne hidrološke prognoze ukazuju na samo ograničeno poboljšanje situacije. Na Rajni period niskog vodostaja obično traje sve do jeseni, što sugeriše da će poremećaji verovatno potrajati i tokom narednih nedelja.
Posmatrano dugoročno, smanjenje snežnog pokrivača, povlačenje glečera i sve učestaliji ekstremni toplotni talasi mogli bi da učine ovakve događaje znatno češćim.
Ova situacija naglašava potrebu da kompanije i donosioci odluka u većoj meri uključe klimatske rizike u svoje logističke, industrijske i energetske strategije.
Za kompanije koje zavise od unutrašnjeg vodnog saobraćaja izazov više nije samo upravljanje jednom krizom izazvanom sušom. Ključno pitanje postaje diverzifikacija lanaca snabdevanja i sposobnost da se apsorbuju sve učestaliji poremećaji izazvani klimatskim promenama.
„Nizak vodostaj Rajne i Dunava pokazuje da ekstremni vremenski događaji više nisu samo ekološko pitanje. Oni postaju ekonomski faktor koji istovremeno može da utiče na logistiku, energetiku i industrijsku proizvodnju. Trenutna situacija dodatno zabrinjava jer se pojavila ranije i sa većim intenzitetom nego 2018. godine, u periodu kada je privredni rast Evrope već oslabljen“, objašnjava Eve Barré, ekonomistkinja kompanije Coface.
Foto: Baloncici, Depositphotos