Prišivaju poznate etikete na sasvim nepoznate trenerke i dukseve, skrojene u raznim nelegalnim krojačnicama. Kopiraju izgled i pakovanje cenjenih telefona, slatkiša, pića, pa sve češće i praškova za veš i deterdženata.
Nizu plagijata, poznatih otkad su brendovi preplavili svest potrošača, priključuju se novi, naizgled bezopasniji, načini krađe ugleda i renomea potvrđenih brendova. Iznedrile su ih društvene mreže i internet marketing.
Angažovani u sferi zaštite intelektualne svojine nemaju dileme da registracija žiga čuva i od nedozvoljenog pominjanja u heštegu ili „ključnoj reči“, ali se ovim suptilnim prevarama u praksi još nije stalo na put.
„Imamo, na primer, slučaj sa jednim poznatim proizvođačem dušeka, čije ime je pod svoje postove, u vidu heštega, stavila neka sasvim druga firma“ kaže za Forbes Srbija advokat Uroš Plavša. „I kada ukucate u pretraživač ime tog poznatog proizvođača, prvo izađe ta druga firma koja sa njim nema nikakve veze. Isti je slučaj i sa ključnim rečima na sajtovima. To je suštinski regulisano. Ako je žig zaštićen, zaštićen je i od toga, ali u praksi, kada odete u inspekciju i tražite zaštitu žiga u heštegu, oni sa tim nemaju iskustva. To treba rešiti. Kada je zaštićen žig, treba ga skloniti i iz heštega“.
Otkrivanje falsifikata bolje, kapacitet i dalje ograničeni
Zaštita žiga, ipak, složiće se većina zainteresovanih strana u ovom polju, solidno funkcionše. Napretke beleži i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju.
„Ukupna količina falsifikovane i piratske robe koju je Tržišna inspekcija zaplenila i uništila je značajno povećana, 321.362 komada u 2022. godini u poređenju sa 61.747 u 2021“, navodi se u izveštaju Evropske komisije. „Broj postupaka koje sprovodi Tržišna inspekcija, kako po službenoj dužnosti, tako i po zahtevu ekonomskih operatera, povećan je u odnosu na pretprošlu godinu“.
Broj predmeta koje je zadržala Uprava carina značajno se povećao u 2022. godini, 1.134.213, u poređenju sa 145.866 u 2021. Veći je i broj uništenih predmeta, 159 u poređenju sa 48. „Zbog neadekvatne specijalizacije i povećanja broja novih predmeta, kapacitet pravosuđa da se bavi pravima intelektualne svojine su ostali ograničeni“, konstatuje Komisija.
Da falsifikati ne uđu u zemlju ili izađu iz nje, brine Uprava carina. Kada posumnjaju, na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, ili po službenoj dužnosti, obustavljaju postupak sa robom ili je zadržavaju. Pored carinskih službenika, koji su prva brana, o sprovođenju prava intelektualne svojine brine i Sektor tržišne inspekcije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Odeljenje za lekove i medicinska sredstva, psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore Ministarstva zdravlja, kao i MUP.
Otkuda veća zaplena, nadležni različito tumače.
Posledica veće kupovine ili proširenja obuhvata?
„Kako raste trend kupovine i korišćenja brendirane robe, tako raste i broj falsifikovane robe na tržištu” objašnjavaju tržišni inspektori. „Iz istih razloga se i na tržištu Republike Srbije pojavljuje veći broj falsifikata. Osim toga, na internetu se pojavljuje trgovina falsifikovanom robom od strane fizičkih lica, odnosno neregistrovanih trgovaca. Ovo su razlozi povećenog obima oduzete falsifikovane robe”.
Ova inspekcija je, od početka prošle godine do kraja oktobra, ukupno oduzela 747.500 komada razne falsifikovane robe. Najviše je etiketa, nalepnica, obuće, sportske odeće i luksuzne odeće, kao i 37.000 kg deterdženta – “ariel” i „feri“.
Uprava carina, koja je, takođe, lane imala više posla, ne brza sa zaključcima.
„Bilo bi pretenciozno donositi zaključke o rastu tržišta falsifikata na osnovu količine robe koja se zadrži po osnovu sumnje u povredu prava intelektualne svojine, jer ona varira u zavisnosti od vrste i tipa iste”, odgovaraju carinici. „Razlog za povećanje podatka o zadržanoj robi na godišnjem nivou može biti i činjenica da su u nekim situacijama njime obuhvaćeni i „sitni proizvodi“ kao što su čokoladice, bombone, čarape, manji odevni predmeti, cigarete, upaljači“.
U Upravi navode da su tokom pretprošle godine uništeni predmeti obuhvatali različitu krivotvorenu odeću, obuću, igračke, mašine i alate, keramiku, tekstilne proizvode. „Količina je veća u 2022. jer su tada uništavane i zaostale količine iz prethodnih godina, naročito iz 2021. koju je obeležila pandemija kovida-19 u celom svetu”, navode u Upravi carina.
I sami vlasnici prava teško prepoznaju falsifikat
Koliko će se sa tržišta uspešno sklanjati falsifikati, ne zavisi samo od inspekcija i kontrola. Zavod za intelektualnu svojinu skreće pažnju da je veliki deo odgovornosti i u rukama samih vlasnika prava i njihove zainteresovanosti da učestvuju u tim postupcima. Naročito u situacijama kada je zaplenjena roba nevelike vrednosti.
„Nosioci prava su ključni faktor kod utvrđivanja postojanja sumnje da li su nadležni organi zatekli originalnu ili krivotvorenu robu“, pojašnjavaju u Zavodu. „Stepen istovetnosti originala i kopije robe u velikom broju slučajeva zahteva ekspertizu nosilaca prava koji se ponekad i sami suočavaju sa problemom identifikacije takve robe. Iz tog razloga, nosioci prava nalaze načine da obeležavaju robu, kao i njenu ambalažu specifičnim oznakama, brojevima“.
S druge strane, navode u Zavodu, u velikom broju slučajeva nosioci prava ne vide interes da učestvuju u postupku sprečavanja povrede njihovih prava, kao i da pokrenu sudski postupak za zaštitu svojih prava, što onemogućava sprovođenje prava.
„To se dešava u situacijama kada količina ili vrednost sumnjive robe nisu značajni, ili kada nosilac prava radije sprovodi mirnu politiku protiv povreda prava, učešćem u akcijama podizanja svesti javnosti o značaju intelektualne svojine“, dodaju.
Zaštita 10 godina, trošak 1.000 evra
Manji proizvođači, s druge strane, nisu uvek svesni ni potrebe da zaštite svoj proizvod. Sve dok neko drugi ne učini to sa sličnim rešenjem.
„Mi smo još na nivou da objašnjavamo firmama zašto je potrebno da zaštite brend. A zašto upisuju imovinu katastar?“, povlači paralelu advokat Plavša. „Javljaju nam se uglavnom kada se već susretnu sa problemom. Neko je uvezao proizvod, brend sličan njihovom, a oni ga nisu zaštitili. Sam postupak zaštite žiga je jednostavan. Kada sve teče kako treba, posle šest meseci, oni dobijaju registraciju i plaćaju administrativne takse. Zaštita traje 10 godina. Kada to podelite na te godine, trošak nije veliki. Reč je o oko 1.000 evra, uključujući i našu uslugu. Mnogo elemenata utiče na cenu, ali govorim o situaciji kada se žig odnosi na reč ili grafičke elemente. Ukupno je 45 klasa, ali do tri klase je ta cifra“.
Kada se zaštiti žig, vlasnik dobija jednu vrstu monopola. Svakome možete da zabranite da ga koristi. Opšte poznati brendovi, poput „adidasa“ i „najka“, su zaštićeni u pojedinim klasama i ne mogu da se koriste ni za šta drugo.
„U Srbiji „Najk“ nije zaštitio žig za pića, već za obuću, ali je opšte poznat i ne može niko drugi da registruje rakiju sa tim znakom“, pojašnjava Uroš Plavša. „Isto je sa „mercedesom“ i drugim opšte poznatim brendovima. Oni su zaštićeni preko međunarodnog sistema zaštite koji obuhvata veliki broj zemalja. Naši proizvođači se prvo zaštite u Srbiji, a zatim i u inostranstvu. Podnosi se jedna prijava za međunarodnu zaštitu i bira broj zemalja u kojima će važiti“.
Veliki štite znak
Roba za koju se nesporno utvrdi da povređuje neko od prava intelektualne svojine se uništava pod carinskim nadzorom. Kako ističu u Upravi carina, nosilac prava je dužan da se u roku od 10, plus 10, radnih dana izjasni da li se radi o krivotvorenoj robi i da zajedno sa deklarantom, držaocem ili vlasnikom robe, dostavi pisanu saglasnost za njeno uništenje.
„U situacijama kada se držalac ili vlasnik robe protive uništenju i podnesu prigovor, postupak za utvrđivanje povrede prava intelektualne svojine vode nosioci prava, odnosno njihovi ovlašćeni zastupnici na teritoriji Republike Srbije pred nadležnim sudovima“, dodaju u Upravi carina.
Postupak je takav da se na zahtevu za preduzimanje mera nosilac prava ili ovlašćeni zastupnik potpisom obavezuje da prihvata obaveze i odgovornosti u vezi sa robom koja je zadržana, odnosno, da snosi sve troškove, pa i troškove uništenja.
„Najveći broj nosilaca prava su velike multinacionalne kompanije koje vode računa o svom ugledu i s tim u vezi imaju čitave timove koji se bave zaštitom prava intelektualne svojine. Broj podnetih zahteva za preduzimanje mera zaštite kod Uprave carina je 200 do 250 godišnje”.
Kada se ne znaju vlasnici prava zaplenjene robe, pretražuju se baze podataka Zavoda za intelektualnu svojinu o svim registrovanim pravima, kao i međunarodne baze podataka WIPO – Madrid Monitor, za proveru međunarodno registrovanih i važećih prava za teritoriju Republike Srbije, EUIPO eSearch…
Šta se najviše krivotvori i odakle dolazi
„Treba reći da je na teritoriji Republike Srbije roba kojom se povređuju prava intelektualne svojine najčešće obuhvaćena povredom prava na žig“, kažu carinici. „Kada je reč o tome šta se najviše falsifikuje, najjednostavnije rečeno – pravila nema, jer se krivotvori apsolutno sve: garderoba, obuća, parfimerijski i kozmetički proizvodi, prehrambeni artikli, naočare, satovi, igračke, duvanski proizvodi, alati, delovi za mašine…“
Kod garedrobe i obuće se najčešće krivotvore poznati svetski brendovi kao što su „najk“, „adidas“, „ralf loren“’, „armani“, „bos“…
Kada se radi o mobilnim telefonima i njihovim delovima najčešće se krivotvore robne marke „samsung“, „epl“, „huavej“.
Falsifikovani parfemi i kozmetika su najčešće obeleženi znacima poznatih proizvođača „dior“, „guči“, „šanel“.
Krivotvorena roba dolazi iz svih pravaca, pa čak i iz zemalja EU, a poreklom je najčešće iz azijskih i evroazijskih zemalja“.
Među robom koja je zadržavana zbog sumnje u originalnost bilo je i one koja je na sebi imala oznake domaćih robnih marki. To su, na primer, dresovi naših poznatih fudbalskih klubova.
U slučaju robe koja se zapleni na našem tržištu, u nadležnosti Tržišne inspekcije, čuva se u njeninm magacinima.
„I to do okončanja sudskog ili vansudskog postupka u kojima se odlučuje o konačnom uništenju zaplenjene robe. Falsifikovana roba nema svoje mesto na tržištu, zbog čega je obavezan postupak uništenja”, kažu inspektori. „Krivotvoreni proizvodi se mogu zateći na različitim prodajnim mestima, a najčešće na pijacama, otvorenim tržnim centrima, a u poslednje tri godine i u prodaji putem interneta na raznim platformama i društvenim mrežama”.
Kontrola softvera
Od oktobra 2022. godine Tržišna inspekcija proverava i legalnost softvera. Do tada je ovaj posao bio u nadležnosti Poreske uprave. Do kraja septembra su obavili 489 savetodavnih poseta, 96 vanrednih inspekcijskih nadzora i jedan po nalogu Javnog tužilaštva.
„Iskustvo iz do sada izvršenih kontrola je pokazalo da postoje četiri grupe pravno problematičnih situacije“, sumiraju inspektori. „To je upotreba nelegalno pribavljenog softvera, ali i upotreba softvera koji je legalno pribavljen, ali od strane drugog subjekta. Na primer, kada u okviru grupacije matično društvo pribavi softversku licencu, a koriste je njena zavisna društva. Treća situacija je kada se licence koje se legalno koriste za stare računare, MAR licence, koriste na novim računarima. Računar mora posedovati i osnovnu licencu Windows operativnog sistema. Korisnik ima COA nalepnicu koja sa stanovišta našeg zakona predstavlja dovoljan uslov legalnosti zajedno sa računom, dok Majkrosoft smatra to neodgovarajućom licencom. I konačno, licence za „kancelarijske“ sotvere, koje su namenjene za fizička lica, za kućnu upotrebu, za potrebe studenata, koriste se u komercijalnim uslovima, za poslovanje i ostvarivanje prihoda”.
Mršava sudska praksa
A do suda mnogi ne dođu. Tokom pretprošle godine prijavljeno je 109 građana koji su počinili krivično delo protiv intelektualne svojine. Najviše (53) je prijavljeno zbog neovlašćenog korišćenja tuđeg dizajna. U ovom periodu osuđeno ih je 19. Dvoje je završilo u zatvoru, dvoje sa novčanom kaznom, 12 ih je uslovno osuđeno, jedan je u kućnom pritvoru, jedan radi u javnom interesu, a jedan je dobio sudsku opomenu.
Stručnjaci upozoravaju da se problem piraterije i plagijata neće ni skoro, niti lako rešiti.
„Imajući u vidu trendove povrede prava na globalnom nivou, čini se da će se Srbija i dalje suočavati sa pojavama povreda prava i to pre svega na internetu, putem društvenih mreža i drugih platformi na kojima se sve češće trguje krivotvorenom robom” ističu u Zavodu za intelektualnu svojinu.
Oni navode da osim krivotvorene robe, piraterija na internetu, odnosno povreda autorskih i srodnih prava i dalje predstavlja izazov kada je reč o sprovođenju prava intelektualne svojine.
„Poslednjih godina maha na globalnom nivou uzima i povreda prava kroz omogućavanje nelegalnog pristupa digitalnim sadržajima na internetu. Napredak tehnologije neizostavno dovodi do novih vidova povreda prava intelektualne svojine čija sofisticiranost otežava posao nadležnih organa u pogledu utvrđivanja povreda prava i nalaženju njenih počinioca. Iz ovih razloga, povrede prava intelektualne svojine su i globalni problem, koji sve češće zahteva koordinirane i udružene akcije nadležnih organa većeg broja zemalja u borbi protiv njihovog suzbijanja“, zaključuju u Zavodu.
Izvor: Forbes
Foto: Bing