Koliko neko gleda daleko u budućnost, vidi se po tome na kakvim osnovama je postavio razvoj firme. „Mi smo sve radili planski još od početka, postavili smo dobre temelje na kojima i danas širimo poslovanje“, kaže Dušan Šarković, vlasnik preduzeća DMV industrijski sistemi iz Niša. Ovo preduzeće je do sada proizvelo preko 20.000 različitih LED uređaja i izvozi u više od 90 zemalja.
„Šturo pričaš, šturo razmišljaš, pa onda šturo i radiš“, ističe Dušan Šarković, vlasnik preduzeća DMV iz Niša, kada objašnjava zašto je u svojoj firmi koja se bavi proizvodnjom LED ekrana za primenu u sportu, saobraćaju i industriji – osnovao biblioteku za radnike. Uz to organizuje slikarske kolonije, a u preduzeću imaju i Muzej industrijske baštine, posvećen nastanku i razvoju domaće elektronske industrije.
No, to nije nimalo neobično za ovog preduzetnika, koji se od početka svoje karijere do danas rukovodi uverenjem da „znanje sva vrata otvara“. Iako je kao mlad inženjer, umesto akademske karijere na Elektronskom fakultetu u Nišu odabrao rad u privredi, danas svoje veliko iskustvo primenjuje i tako što stečeno znanje prenosi studentima niškog Prirodno-matematičkog fakulteta.
Vera u sopstveno umeće i u tehnologiju bila je presudna i kada je doneo odluku da napusti posao u društvenom preduzeću EI 7. oktobar i da sa dvojicom prijatelja 1992. godine osnuje sopstvenu firmu za proizvodnju industrijske elektronike. Tada se to nije zvalo startap, a činjenica da je proizvodnju započeo u garaži je predstavljala jedinu dodirnu tačku sa američkim preduzetničkim snom, imajući u vidu kakva je u to (ne)vreme bila situacija u Srbiji. Njegove kolege su masovno napuštale zemlju, što su uradila i njegova dva poslovna partnera. Ali Šarković je odlučio da ostane, siguran da do sveta može da stigne i tako što će strancima prodavati svoje proizvode.
To uverenje se učvrstilo kada je napravio i prodao svoj prvi sportski semafor i orijentisao se ka proizvodnji tehnoloških delova za LED ekrane. Početne izvozničke korake je napravio zahvaljujući podršci prijatelja koji su otišli u inostranstvo, a kako „nije bilo zemlje u kojoj nije bio neko naš, prvi put sam na službenom putu spavao u hotelu tek posle dvehiljadite godine“, priseća se Šarković kroz smeh.
Softver za proizvodnju softvera
Danas DMV ima proizvodnju organizovanu u 15 sektora, 250 zaposlenih i preko 20.000 svojih uređaja. „Oni se uglavnom primenjuju u sportu, industriji i saobraćaju, s tim što saobraćaj čini 80% naše prodaje. Na domaćem tržištu plasiramo do 30% proizvodnje, a preostalo izvozimo u više od 90 zemalja. Deo proizvoda plasiramo preko desetak globalnih distributera, a deo preko sistem integratora. To su firme koje, na primer, rade autoputeve svuda po svetu i mi smo njihov dobavljač gde god one dobiju posao“, objašnjava Šarković i napominje da nove kupce nalaze i na sajmovima.
Naš sagovornik ističe kao poseban kvalitet svog poslovanja to što je još u početku postavio ceo sistem na dobrim temeljima, koji omogućavaju efikasno širenje aktivnosti. Napravili su softver za generisanje softvera i softver za generisanje hardvera. DMV trenutno ima skoro 10.000 softvera, koji su svi arhivirani. Svaki softver može da se nađe po broju ukoliko je potrebno da se reši neka poteškoća, što danas može da se uradi na daljinu, preko „oblaka“.
DMV je sve svoje uređaje povezao na platformu koja se nalazi na Amazonovom serveru u Sjedinjenim Državama, pa timovi zaduženi za servisiranje mogu u svakom trenutku da pristupe bilo kom uređaju i da isprave eventualnu grešku. Istovremeno, inovativna softverska tehnologija omogućava da čim se novi uređaj poveže na „oblak“, on ga odmah prepozna i interpretira bez potrebe da se pravi novi softver. Zahvaljujući tome, tehnologija može da se širi bez programera, objašnjava Šarković.
Domaće firme će ostati ovde i posle krize
Poslovanje bi, prema njegovim rečima, bilo još produktivnije kada bi DMV mogao da pronađe više kvalitetnih podizvođača u Srbiji. „Imamo kooperante, ali voleo bih da ih imamo više i da bolje sarađujemo. Pokušavali smo da nađemo dobre podizvođače za mehaniku ili za štampane ploče, ali nismo uspeli i zato smo sami morali da osvajamo deo po deo proizvodnje. To je zato što je naša industrija slaba“, smatra Šarković.
Stoga vlasnik niškog preduzeća aktivno učestvuje u inicijativama da se domaća preduzeća ojačaju i da se isprave nelogičnosti u poslovnom ambijentu, koje mogu imati veoma skupe i dugoročne posledice.
„Ne treba govoriti o domaćim i stranim investitorima“, ističe Šarković, „nego o velikim i malim. Ceo ekonomski ambijent je napravljen tako da ide na ruku velikim investitorima. Najgore je to što veliki ’isisavaju’ obučeni kadar iz malih firmi, a one su te koje će ostati ovde posle svake krize. Stalno se govori kako su date iste šanse domaćim i stranim investitorima, ali ako su one na papiru iste, to ne znači da su fer u praksi. Stavite u isti tor vukove i ovce i dajte im iste šanse, pa ćete videti šta će da se desi. Naravno da će vukovi da pojedu ovce, a pored toga, vukovi su dobili i subvencije“.
Uslovi za dobijanje subvencija su takvi da su praktično nedostižni za domaća mala i srednja preduzeća. „Mi smo jedna od retkih niških firmi koja je dobila te subvencije, ali uslov je bio da zaposlimo 50 ljudi i da investiramo 500.000 evra i onda smo dobili 200.000 evra subvencija. Mnogo bolje bi bilo da je to podeljeno u pet faza, da se zaposli 10 ljudi, uloži 100.000 evra i da se dobije subvencija od 40.000 evra. To bi onda bili ’zalogaji“ koje neka mala srpska firma može sebi da priušti i tako bismo, postepenim koracima, podstakli razvoj domaće ekonomije“, predlaže Šarković.
Ulaganja u napuštene industrijske pogone
Govoreći o nejednakim uslovima poslovanja, naš sagovornik, između ostalog, ističe i državnu politiku da se velikim investitorima obezbeđuju placevi blizu gradova, sa uređenom infrastrukturom, „a naša mala i srednja preduzeća se, kao u nekom getu, snalaze u starim industrijskim centrima. Mi smo ulagali u napuštene industrijske pogone, jer drugačije nismo mogli da dođemo do prostora“, objašnjava vlasnik niškog preduzeća, koje trenutno ima oko 20.000 kvadratnih metara u vlasništvu, od kojih je trećina u upotrebi i na različitim lokacijama u Nišu.
Veliki deo ovih investicija je i dalje zarobljen zbog toga što je, prema rečima našeg sagovornika, regulativa za upravljanje imovinom u industrijskim centrima potpuno nefunkcionalna.
„U starim objektima ne funkcionišu protivpožarni putevi, hidrantska mreža, nisu regulisane saobraćajnice, parkiranje, ljudi se bore za travnjak, parking mesto… Mnogi vlasnici firmi su kupovali delove tih prostora, ali topografija je takva da to nikada ne može da postane samostalna građevinska parcela, što je preduslov da se dobije građevinska dozvola i da se u to ulaže. Onda se te investicije obično prikazuju kao tekuće održavanje, čime se praktično krši zakon, a da se krene u neke strukturne radove je potpuno nemoguće. Tako smo zarobljeni u začaranom krugu i tu infrastrukturu ne možemo da stavimo u funkciju. A potrebno je samo malo dobre volje da se napravi regulativa koja bi to omogućila“, komentariše Šarković.
Zaokret ka pametnim gradovima
Bolji uslovi koji bi pomogli domaćim privrednicima da se brže razvijaju su itekako potrebni u situaciji kada se za opstanak bore i daleko veće, inostrane kompanije.
„Mnogi evropski proizvođači iz naše branše su već zatvorili svoje pogone zbog jake konkurencije i brzih promena na tržištu koje ne mogu da prate. Naša prednost je što ispunjavamo propisane standarde, ali geopolitika sve više utiče na posao a i izazovi novih tehnologija su sve veći. Nastojimo da se brzim promenama i novim uslovima što bolje prilagodimo i zato ćemo se još više orijentisati ka integrisanim sistemima, pametnim gradovima, savremenim komunikacijama poput 5G mreže i sličnim projektima“, najavljuje Šarković.