Akcije nekada uspešne kompanije Enegoprojekt danas su najjeftinije među kompanijama listiranim na Beogradskoj berzi, piše Blumberg.
Trenutno akcija ovog građevinskog preduzeća vredi 365 dinara što znači da Energoprojekt ima tržišnu kapitalizaciju od 34 miliona evra. Poređenja radi, početkom dvehiljaditih godina imao je valuaciju gotovo 10 puta veću od trenutne.
Konsolidovani prihodi ove kompanije padaju još od 2020. godine, a u 2023. bili su više nego prepolovljeni u odnosu na period pre pandemije (110,9 miliona evra).
Šta se desilo nekadašnjem gigantu?
Energoprojekt je osnovan 1951. godine kao kompanija za konsalting i projektovanje u oblastima energetike i vodoprivrede. No, od tada je drastično proširio svoju delatnost. Vremenom je prerastao u najveće jugoslovensko građevinsko preduzeće koje je osim energetskih i hidro objekata gradilo i puteve, industrijske objekte, zgrade… U zenitu svoje slave dobijalo je velike poslove u inostranstvu, ponajviše u Africi, što mu je osamdesetih godina prošlog veka donelo titulu sedmog preduzeća u svetu u investicionim radovima i 14. u projektantskim radovima u inostranstvu.
No, sledile su sumorne devedesete a potom, posle pada Slobodana Miloševića, i čuvena srpska verzija tranzicije. Tokom svih tih godina Energoprojekt je radio, nekad sa manje a nekad sa više uspeha.
Značajnija promena bila je promena vlasništva nad njim. Naime, nakon tranzicije ova kompanija je bila uglavnom u vlasništvu radnika ili bivših zaposlenih i dugo nije imala akcionara sa kontrolnim paketom, sve do 2017. godine, kada je u vlasništvo ušla firma Napred Razvoj a. d. Novi Beograd. Ova kupovina velikog broja akcija označena je kao „nepijateljsko preuzimanje“ i danima je bila u žiži interesovanja javnosti. Ipak, uprkos brojnim pravnim izazovima i pričama o namernom obaranju cena akcija, uspešno je završeno i danas, prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, Napred ima 43,6 odsto udela, a država 33,6 odsto udela u kapitalu Energoprojekta.
Kako trenutno posluje Energoprojekt?
Ako pogledamo konsolidovane rezultate videćemo da je Energoprojekt u 2023. zabeležio pad poslovnih prihoda od oko 25 odsto, dok je EBITDA umanjena za više od petine. Konsolidovani profit je više nego prepolovljen, i iznosio je tek 5,5 miliona dinara.
Razloga za ovakav pad poslovanja je više, ali čini se da u poslednje vreme dominantan uticaj na nekadašnjeg građevinskog giganta ima pad njegovih poslovnih aktivnosti na domaćem terenu u situaciji kada je u Srbiji gradnja intenzivirana. Naime, u proteklim godinama osnovano je više privatnih građevinskih kompanija koje su masovno dobijale tendere i tako Energoprojektu uzele deo tržišta.
Državu ne brine mnogo pad vrednosti njenih akcija
Energoprojekt ima 3,67 miliona akcija od kojih je trećina u vlasništvu države. Nju izgleda ne brine činjenica da je vrednost ovih akcija pala za 80 odsto, ali mali akcionari jesu zabrinuti.
Oni su tražili da im vlasnik najvećeg paketa akcija isplati fer cenu za iste. Neki od njih za Radar tvrde da će, ako bude trebalo, ići i do Strazbura. Tu nastaje paradoks, kako piše ovaj nedeljnik, jer ako Evropski sud za ljudska prava presudi u korist malih akcionara, njima odštetu neće platiti Energoprojekt i Bojović, koji je od 2021. i generalni direktor, već država Srbija. Ista ona čiji je paket od skoro 33,6 odsto u toj firmi pre sedam godina vredeo 45,4 miliona, a ovih dana na Beogradskoj berzi ne bi mogla da ga proda ni za 10 miliona evra.
Izvor: Blumberg, Radar, Beogradska berza
Foto: Artem Labunsky, Unsplash