Za razliku od početka ovog veka, kada su se proizvođači košnica u Srbiji mogli „prebrojati na prste jedne ruke“, poslednjih petnaestak godina na tržištu su se pojavili preduzetnici, uglavnom iz sveta pčelarstva, koji su u ovaj posao uložili mnogo znanja i novca. Međutim, zbog ogromnih poremećaja na tržištu meda kod nas i u svetu, proizvođači košnica koji su u međuvremenu postali i uspešni izvoznici, sada beleže značajan pad prodaje. Nasuprot tome, i dalje je stabilna tražnja za urbanim košnicama koje nisu namenjene profesionalnim pčelarima, već onima koji se proizvodnjom meda bave iz hobija.
Uporedo sa zamahom pčelarstva u Srbiji, broj košnica je od 2008. do 2018. rastao u proseku za 43,7 hiljada godišnje, pa je sve više ljudi pokretalo njihovu proizvodnju. Potom se, spletom nesrećnih okolnosti, situacija potpuno preokrenula.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je 2018. u našoj zemlji bilo 29.928 poljoprivrednih gazdinstava koja se bave pčelarstvom, ali je taj broj prošle godine pao na 29.667. S druge strane, isti izvor navodi da je u tom periodu rastao broj košnica sa pčelama – u 2021. širom zemlje bilo ih je 976.000, naredne godine za hiljadu više, a prošle godine čak 1,1 miliona.
Iz ovih podataka bi se na prvi pogled moglo zaključiti da se poslovanje pogoršalo samo pčelarima ali ne i proizvođačima košnica, ali potonji demantuju tu tvrdnju.
Pala prodaja i u Srbiji i u inostranstvu
Porodica Đurić iz sela Mehovine kod Šapca već decenijama se bavi pčelarstvom, prodajom pčelarske opreme i proizvodnjom košnica, u koju su ušli kada su odlučili da prošire pčelinjak.
„Te 1995. na tržištu nije bilo dovoljno kvalitetnih košnica. Pošto je moj otac imao stolarsku radionicu i iskustvo u obradi drveta, počeli smo da ih proizvodimo prvo za sopstvene potrebe. Košnice se prave od drveta, uglavnom od čamovine koja mora biti dobro osušena. U njima se drže ramovi, za kojima je takođe u to vreme postojala velika tražnja, tako da smo ubrzo i njih počeli da proizvodimo“, priča za B&F Zoran Đurić, osnivač SZTR „Medena plus“.
Košnice i ramovi se prave od različitog drveta, na različit način, pa Đurići za njih nisu mogli da koriste iste mašine. Zato su potrebnu opremu kupovali postepeno, od sopstvene zarade. Danas imaju oko 50 mašina i dvadesetak radnika. Postali su jedan od većih proizvođača u Srbiji, iz čijih pogona izlazi nekoliko hiljada košnica i više od milion ramova godišnje.
„Kada smo ulazili u ovaj posao, proizvođače košnica na našem tržištu ste mogli izbrojati na prste jedne ruke. Međutim, pre 15 godina je započela ekspanzija pčelarstva, a broj proizvođača košnica je dostigao nekoliko desetina“, navodi Đurić. Ali, u poslednjih nekoliko godina pčelarstvo je zapalo u krizu, kojoj su kumovali pandemija, loši vremenski uslovi za ispašu pčela, rast uvoza meda lošijeg kvaliteta, drastičan pad cene meda… Sve to je uticalo na smanjenje tražnje za košnicama na domaćem i na stranim tržištima na koje „Medena plus“ izvozi.
„Ja zaista ne mogu da komentarišem kvalitet ili cenu meda, jer nisam ni tržišni inspektor ni ekonomista. Ali mogu iz svoje perspektive da kažem da su sve navedene okolnosti veoma negativno uticale na proizvođače i pčelinjih proizvoda i pčelarske opreme. Mi se za sada držimo i nadamo se da će posao opet krenuti na bolje, ali smo za svaki slučaj počeli da ulažemo i u brendiranje našeg meda, kako ne bismo zavisili samo od proizvodnje košnica“, kaže Đurić.
„Ne stavljaj sva jaja u istu korpu“
Sličnu ocenu o trenutnom stanju na tržištu iznosi i Nenad Filipović iz Užica. On takođe potiče iz porodice pčelara, koja se tim poslom bavi već pola veka. Nenad i njegova sestra su odlučili da se pored proizvodnje meda okušaju i u snabdevanju pčelara, pa su 1996. otvorili prodavnicu pčelarske opreme i pčelinjih proizvoda „Pčelarstvo Filipović“.
Uočivši da pčelarstvo dobija zamah u Srbiji, Nenad je pre desetak godina sa svojim prijateljem Duškom Glavonjićem započeo i proizvodnju košnica i ramova u preduzeću „DG-Medis“. „U tom trenutku na tržištu nije bilo dovoljno košnica visokog kvaliteta. One po pravilu imaju malo jaču cenu ali i duže traju, pa su dugoročno isplative. Iz tog razloga smo pokrenuli njihovu proizvodnju i jedno vreme radili sa velikim uspehom“, ističe Filipović za B&F.
Dvojica poslovnih partnera su prethodno morala da ulože mnogo novca u prostor i opremu za proizvodnju, zaštitu zaposlenih na radu i sve dugo što zahteva legalno poslovanje. „Zato smo podigli kredit, koji smo vraćali četiri-pet godina, i tek posle tog perioda smo počeli da poslujemo u ozbiljnijem plusu“, priča Filipović.
Posao je išao dobro sve do pandemije, kada su krenule lančane nevolje. Drvo, koje predstavlja glavnu sirovinu za proizvodnju košnica, drastično je poskupelo, a usledili su i poremećaji na tržištu meda, što je uzrokovalo i pad prodaje košnica u zemlji i inostranstvu.
„Ne znam šta je uzrok svih ovih problema. Neki ljudi kažu – klimatske promene. Istina je da vremenski uslovi poslednjih godina nisu bili dobri i da je proizvedeno manje meda nego ranije, ali čak i to malo nije moglo da se proda na tržištu“, ističe Filipović i ocenjuje da je problem verovatno mnogo složeniji.
Komentarišući koliko se lošije poslovanje pčelara održava na proizvodnju košnica, naš sagovornik navodi i podatak da je „Medis“ pre nekoliko godina u sezoni angažovao od 10 do 12 radnika, a sada samo pet-šest. „Sreća u nesreći je što ja proizvodim i med i pčelarsku opremu, odnosno što nisam ’stavio sva jaja u istu korpu’. Jer, iskreno, ne sećam se kada je bila gora situacija u našoj delatnosti. Gledam kako se pčelarske radnje po Srbiji zatvaraju i ne mogu da verujem da je naša ostala jedina u celom zlatiborskom okrugu“, rezignirano konstatuje Filipović.
Prodaja urbanih košnica ne pada
Situacija je potpuno drugačija na tržištu urbanih košnica, koje nisu namenjene profesionalnim pčelarima, već hobistima. To potvrđuje iskustvo doktora poljoprivrede Slobodana Dolaševića, koji je zajedno sa svojom suprugom Marijanom i njihovim porodičnim prijateljem Predragom Kneževićem 2014. godine osnovao preduzeće „Golden Bee“. Ova beogradska firma proizvodi biološki materijal za pčelare – matice, matičnjake i rojeve – kao i i med, a u međuvremenu je razvila i potpuno novi proizvod: urbanu košnicu za pčelare amatere.
Modularna košnica „Beeamond“ je praktična za upotrebu, može da se nadograđuje, a pošto je napravljena od klirita, kroz nju je moguće gledati kako nastaje med. Bezbedna je za upotrebu, jer pčele iz košnice izlaze kroz rupe na zidu nalik onima za klima uređaje i vraćaju se istim putem kada prikupe materijal za proizvodnju meda.
„U njoj ne dobijate veliku količina meda, u proseku kilogram po jednoj košnici, mada je možete i nadograditi kako biste povećali proizvodnju. Ali to je pravi med, nastao pred vašim očima. Možete dobiti i druge pčelinje proizvode, poput propolisa ili pčelinjeg otrova koji se koristi, na primer, u lečenju multiple skleroze. Takođe, na košnicu možete staviti i nastavak za inhalaciju kako biste udisali vazduh koji povoljno utiče na imuni sistem zdravih osoba, ali i na one sa respiratornim oboljenjima“, kaže za B&F Marijana Dolašević, menadžerka proizvodnje u ovoj kompaniji.
Preduzeće je u razvoj ovog proizvoda uložilo sopstvena sredstva, a zahvaljujući grantu kompanije „Filip Moris“ u iznosu od 50.000 dolara, nabavilo je CNC mašinu. „Ona nam je olakšala posao, ali samo donekle jer košnica ima 389 delova koje ručno sklapamo nas troje. Zato nam je za proizvodnju jedne potrebno nekoliko dana“, objašnjava Marijana.
„Golden Bee“ prodaje svoje košnice na domaćem i stranim tržištima, od Slovenije, Hrvatske, Italije, Norveške i Litvanije u kojoj ima i svog distributera, do Saudijske Arabije. Uskoro će se proširiti i na američko i kanadsko tržište. Prodaja im, kažu, ne pada, pre svega zato što ne rade za profesionalne pčelare već za opštu populaciju, a njihovi najveći kupci su kompanije koje vode računa o održivom poslovanju.
Marija Dukić
Biznis & finansije 225, septembar 2024.
Foto: Peter077, Pixabay