Trgovina je u prošloj godini po ostvarenoj dobiti bila najuspešnija grana, ali senku na odličan rezultat baca sumnja da su najveći lanci dogovarali cene kako bi visokim maržama došli do dobre zarade. Tržište maloprodaje zabeležilo je rast vrednosti, ali uglavnom zbog viših cena, jer su količine prodate robe manje i tek se poslednjih meseci beleži značajniji fizički obim prometa. Iako je toj grani nekoliko godina unazad dobro išlo, zarade zaposlenih, posebno u maloprodaji, daleko su ispod proseka.
Trgovci su u prošloj godini zaradili 1,66 milijardi evra (194.368 miliona dinara). To je 10,9% manje nego u 2022. godini, ali taj profit čini petinu ukupne dobiti u privredi, što ih svrstava na prvo mesto po uspešnosti poslovanja, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).
Iako trgovcima već nekoliko godina unazad dobro ide, stručnjaci ukazuju da je moguć i zastoj na toj uzlaznoj liniji. Naime, stvari su se iskomplikovale kad je Komisija za zaštitu konkurencije početkom oktobra ove godine, nakon nenajavljenog uviđaja u prostorijama četiri trgovinska lanca koja drže nešto više od polovine tržišta, Deleza, Merkatora S, Univerexporta i DIS-a, objavila kako ima osnova za sumnju da je između njih postojao kartelski dogovor o visini cena osnovnih namirnica.
Komisija je navela u saopštenju da je od aprila prošle do kraja marta ove godine, ukupno tržište maloprodaje ostvarilo rast vrednosti od 7,2%. Taj rast je, međutim, bio velikim delom posledica rasta cena, jer je istovremeno količina prodatih roba smanjena za 1,9%. Kako je u tom periodu inflacija iznosila oko 5%, rast cena je bio dvostruko veći, pre svega kod osnovnih prehrambenih proizvoda. Komisija tvrdi da su kod pomenuta četiri maloprodajna lanca bruto marže 2016. u proseku iznosile 19%, dok su na kraju 2023. dostigle prosek od 38%, pa su po tom osnovu prihod i zarada značajno uvećani.
„U periodu april – septembar 2024. godine, redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke, a vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda se neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke”, navodi se u izveštaju. Komisija ističe da je u toku jedne nedelje, kada je vršeno terensko istraživanje, cena potrošačke korpe u četiri lanca varirala, zavisno od toga koliko su proizvoda u tom trenutku imali na akciji, između 35.161 i 38.830 dinara. Istovremeno, u prodavnici van tih lanaca koja je bila kontrolni uzorak, i u kojoj u tom trenutku nijedan od sastojaka korpe nije bio na akciji, cena je iznosila 30.523 dinara.
Srušen ekonomski mit
Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, prva je u avgustu prošle godine upozorila na visoke trgovačke marže kao izvor bolje zarade i inflatornog pritiska. Ovu tvrdnju, svojim podacima podržale su organizacije potrošača, dok je resorni ministar trgovine Tomislav Momirović smatrao da u velikim lancima marže i nisu tako visoke.
Dilema da li visoke marže jesu ili nisu odgovorne za poskupljenja i pad kupovne moći, traju već nekoliko godina. Ali kolike su stvarne trgovačke marže teško je utvrditi, jer trgovci to smatraju poslovnom tajnom a ekonomisti imaju različite načine obračuna. Neki tvrde da se u lancima, zavisno od proizvoda, one obračunavaju po stopi od 5,1% do 23,8%, drugi izvori pominju raspon od 15,53% do 43,63%.
Ukoliko Komisija dokaže svoje tvrdnje u upravnom postupku koji će verovatno uslediti, biće dostupan i taj podatak. Ali, biće srušen i ekonomski mit da veći broj učesnika na tržištu i njihova međusobna konkurencija obezbeđuju povoljniju kupovinu, posebno ako je reč o trgovinskim lancima sa više maloprodajnih objekata i velikim prometom.
Iako je u prošloj i u prvom tromesečju ove godine zabeležen minimalni rast prometa, dok je realni obim prodaje padao, situacija se tokom ove godine promenila.
Podaci iz publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) pokazuju da je vrednost prometa robe u trgovini na malo u avgustu 2024. bila za 8,2% nominalno veća nego u istom mesecu prethodne godine, dok povećanje u stalnim cenama iznosi 5,3%. Tokom prvih osam meseci 2024. realni međugodišnji promet u trgovini je uvećan za 7,1%.
„Ako se dinamika trgovinskog prometa tekuće godine prati putem realnih desezoniranih podataka i trend-ciklusa, videće se da je od sredine 2023. godine promet ekspanzivno rastao do januara ove godine nakon čega sledi usporavanje, da bi u prethodna tri meseca, od juna do avgusta, kretanje dugoročnog trenda prešlo u stagnaciju. Sa usporavanjem inflacije međugodišnji rast realnog prometa se tokom prethodnih desetak meseci vratio u pozitivnu zonu, i trenutno se održava na nivou koji je za oko 5,5% iznad prošlogodišnjeg proseka”, navodi se u publikaciji i dodaje da je u avgustu najveći rast postignut u maloprodaji hrane, pića i duvana (6,4%), neprehrambenih proizvoda (5,8%) i motornih goriva (2,5%).
Visoka dobit, male plate
Iako je trgovina jedna od najuspešnijih grana privrede, poslovni rezultati nisu se odrazili previše na plate zaposlenih. U čitavom sektoru, u koji Republički zavod za statistiku (RZS) ubraja i popravku motornih vozila, u firmama ili kod preduzetnika zaposlen je 320.841 radnik. Prosek neto zarada u toj grani prošle godine bio je 72.203 dinara, od čega su 92.645 dinara imali zaposleni u veletrgovini, dok je plata u maloprodaji iznosila 60.220 dinara. U prvih osam meseci ove godine, prosek zarada je uvećan za desetak procenata, pa je za sektor iznosio 80.328 dinara, od čega je trgovina na veliko zarađivala prosečno 101.143 dinara, a trgovci u maloprodaji 67.836 dinara.
Republički zavod za statistiku navodi da je u delatnosti trgovine na veliko i malo prošle godine poslovalo za 3% manje preduzeća nego 2022. godine, odnosno 31.187, što čini 28,2% od ukupnog broja privrednih društava u Srbiji. Ukupan broj zaposlenih u sektoru trgovine je takođe smanjen, ali za svega 0,6% i na kraju godine je samo u trgovinskim preduzećima na veliko ili malo radilo 239.429 radnika, što čini 18,3% od ukupnog broja zaposlenih u privrednim društvima u Srbiji (1.307.587). Taj blagi pad broja zaposlenih i nešto izraženije smanjenje firmi u sektoru trgovine, ukazuju na moguće ukrupnjavanje učesnika na tržištu.
Prema podacima APR-a, od ukupno 598 velikih preduzeća, 145 ili 24,3% je iz sektora trgovine na veliko i malo i ona upošljavaju 17,7% od ukupnog broja radnika u velikim kompanijama, odnosno blizu 85.000 ljudi. Na tržištu dominira dvadesetak lanaca uključujući tu i četiri najveća, već pomenuta. U grupi od 2.328 srednjih firmi, 620 ili 26,6% je iz oblasti trgovine sa 49.589 radnika koji čine 17,1% ukupnog broja zaposlenih u firmama te veličine. Od ukupno 14.309 malih preduzeća, više od 4.500 ili 31,9% je iz oblasti trgovine i u njima radi oko 61.000 ljudi ili 18,3% od ukupnog broja zaposlenih u malim preduzećima. Od ukupno 93.573 mikro preduzeća, preko 25.800 ili 27,6% je iz sektora trgovine i u njima radi oko 32.000 ljudi.
U toj grani na kraju prošle godine radilo je 37.897 preduzetnika, što čini 34,2% od ukupnog broja preduzetnika u domaćoj privredi. Preduzetnika u trgovinskoj delatnosti je bilo za 2,3% manje nego 2022. godine, a zapošljavali su ukupno 66.757 radnika, što je takođe za 2,3% manje nego godinu pre.
U trgovini posluju i 494 ustanove, za 28 manje nego u 2022. godini, koje zapošljavaju 14.655 ljudi. Najzad, od ukupno 32.922 firme bez zaposlenih, čak 9.285 ili više od 28% je iz sektora trgovine.
U prošloj godini, prema podacima „Statističkog godišnjaka“ RZS, delatnost trgovine odvijala se u 95.823 objekta (2,1% manje nego u 2022.) od čega ih je najviše (79.052) bilo u maloprodaji.
Mirjana Stevanović
Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024.
Foto: adamr, Pixabay