U vremenu kada je potrošnja postala mera identiteta i statusa, postavlja se pitanje – da li smo građani ili samo potrošači? Digitalna ekonomija i beskonačne vitrine društvenih mreža učinile su da kupovina postane svakodnevna navika, ali i simbol modernog života.
Savremeni svet ušao je u fazu koju sociolozi i ekonomisti nazivaju potrošačkom erom – vremenskim periodom u kojem potrošnja, a ne proizvodnja, postaje glavni pokretač društva i ekonomije. Nekada je vrednost bila merena onim što čovek napravi ili doprinese, danas sve više zavisi od onoga što kupuje, koristi i pokazuje drugima.
Potrošnja kao identitet
Kupovina odavno nije samo potreba – postala je način na koji gradimo identitet. Ljudi se sve više definišu kroz brendove koje nose, automobile koje voze, destinacije koje posećuju i tehnologiju kojom se služe. Čak i ono što zovemo „minimalizmom“ ili „održivim životom“ često se pretvara u potrošački trend – posebne aplikacije, proizvodi od recikliranih materijala, „eko-brendovi“. Dakle, i alternativni stilovi života postaju tržišna roba.
Digitalna ekonomija i beskonačna vitrina
Internet i društvene mreže otvorile su beskonačan izlog. Algoritmi nas svakodnevno guraju prema novim željama i potrebama koje ranije nismo imali. Sve je dostupno na klik, a platforme poput Instagrama i TikToka učinile su da kupovina prestaje biti privatna stvar – ona je javni performans, način pokazivanja statusa i ukusa.
Cena zadovoljstva
Paradoks potrošačke ere je da što više trošimo – to više želimo. Kratkoročni osećaj zadovoljstva brzo se troši, pa je potrebna nova kupovina da popuni prazninu. Ekonomija to koristi, jer stalna potraga za „novim“ održava rast i profit, ali pitanje je kakve dugoročne posledice ostavlja na društvo, mentalno zdravlje i životnu sredinu.
Potrošač ili građanin?
Ključno pitanje je: jesmo li u ovoj eri više potrošači nego građani? Ako se osnovna mera našeg postojanja svodi na kupovnu moć, rizikujemo da izgubimo osećaj za zajedničke vrednosti i društvenu odgovornost. Sa druge strane, pravilno usmerena potrošnja – recimo, izbor ekološki odgovornih proizvoda ili podrška lokalnoj ekonomiji – može biti moćan alat promjene.
Ukratko: živimo u vremenu u kojem je potrošnja postala i navika i statusni simbol, i nagrada i zamka. Na svakome je da odluči da li će biti samo pasivni kupac ili svesni učesnik u ekonomiji koja oblikuje naš svet.
Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay