Veštačka inteligencija je definitivno korisna u poslovanju, ali koliko je korisna u svakodnevnom životu, posebno kada se radi o deci?
Istraživači sa MIT-a sproveli su studiju na osobama starosti od 18 do 39 godina koja je trenutno u fazi stručne recenzije. Oni su ispitanike podeljene u tri grupe zamolili da napišu eseje. Prva grupa mogla je da koristi četbota koji radi uz pomoć veštačke inteligencije, druga je smela da koristi samo pretraživač na internetu, a treća je trebalo da uradi zadatak “iz glave”.
Studija je pokazala da se povezanost u mozgu “sistematski smanjivala u zavisnosti od količine spoljne podrške”. Drugim rečima, najbolje su radile neuronske mreže grupe koja nije koristila nikakvu pomoć, osetno lošije je bilo kod onih koji su mogli da koriste pretraživač, a najlošiji rezultat pokazali su oni koji su koristili veštačku inteligenciju.
Šta je “kognitivni dug”?
To znači da ljudi koji se previše oslanjaju na veštačku inteligenciju mogu lako zapasti u “kognitivni dug”. Ovo stanje podrazumeva gubitak mentalnih sposobnosti, znanja ili veština zbog preteranog oslanjanja na spoljne alate, kao na primer u slučaju kada ne pamtimo značajne brojeve telefona jer to rade gedžeti umesto nas. Dakle, kada tehnologija „misli umesto nas“, naš mozak s vremenom „zaboravi“ kako da to radi sam.
A kada se desi da zapadnu u “kognitivni dug” ljudi gube kreativnost i postaju ranjivi na manipulacije raznih vrsta. Natalija Kosmina, naučnica koja je predvodila pomenutu studiju, upozorava da sve ovo može biti posebno opasno za decu: “Pogodnost koju nam veštačka inteligencija pruža danas imaće svoju cenu kasnije. Ona se, između ostalog, može ogledati i u ozbiljnim problemima sa kritičkim razmišljanjem”. Zato je potrebno da deca, pre nego što počnu da upotrebljavaju veštačku inteligenciju, razviju određene veštine i steknu određena znanja koja će ih štititi od manipulacija ali im i stvoriti naviku da sami razmišljaju.
Izvor: CNBC
Foto: Positive_Images, Pixabay