Dok država beskrajno ponavlja da nema razloga za brigu i da je spremna za svaki scenario u rešavanju naftne krize nastale zbog uvođenja sankcija NIS-u, privrednici strahuju da neizvesnost nije isključena ni iz jednog scenarija – od toga kako će uopšte poslovati ukoliko ne bude bilo goriva, do zebnji da ako ga i bude koliko će poskupeti i kako će se to odraziti na njihove cene. U poljoprivredi su najzabrinutije velike firme, dok vlasnici manjih seoskih gazdinstava koji su ionako u besparici kažu da će orati konjima, kao i njihovi dedovi.
Privrednici u Srbiji zatečeni su inercijom suvlasnika Naftne industrije Srbije (NIS), pre svega države Srbije, pa i ruske firme Gasprom da od najave sankcija američke službe za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu finansija (OFAK) u januaru, nisu uspeli da do 9. oktobra, kada su stupile na snagu, nađu rešenje za nesmetan rad Rafinerije u Pančevu koja proizvodi derivate za domaće i druga tržišta.
Zbog mogućeg „naftnog šoka“ u Srbiji najviše strahuju oni koji i najviše troše benzin, dizel, lož ulje – privrednici u različitim industrijama a posebno sektor prevoza i poljoprivrednici. Privrednici ne isključuju ni još teže posledice u slučaju da bude iskomplikovana nabavka gasa iz Rusije, koju su vlasnici Gasproma „uvezali“ u isti paket sa NIS-om, pa u zavisnosti od stava države Srbije prema njihovom većinskom vlasništvu u NIS-u, ponudiće i adekvatnu cenu i količinu isporučenog gasa od koga, pored industrije, zavisi i proizvodnja struje, grejanje.
Krajnji rok koji su Amerikanci dali da Gasprom izađe iz vlasništva NIS-a je 13. februar, ali za skidanje sankcija postoji još jedan uslov, a to je da i kupca odobrava OFAK. Iako je Rafinerija u Pančevu potpuno prestala da radi početkom ovog meseca, država hrabri privrednike bezbrojnim ponavljanjem da rezervi ima, te da će mađarski Mol u decembru više nego udvostručiti isporuku. Nadležni tvrde da je stanje u energetskom sektoru stabilno, da su spremni za svaki scenario. Međutim, sudeći po reakcijama privrednika, neizvesnost nije isključena ni iz jednog scenarija.
Rizik da preduzeća izgube poslove
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za B&F da su privrednici ozbiljno zabrinuti i smatraju da je nacionalni interes broj jedan da NIS-ova rafinerija radi, jer uvoz to ne može da nadomesti. „Podjednako je važno da se cene goriva ne povećavaju, one bi čak trebalo da se smanje jer su previsoke u odnosu na cene goriva u okolnim zemljama, zbog čega je domaća roba nekonkurentna na svetskom tržištu“, ističe Rajić.
Prema njegovim rečima, u jednoj anketi 79% menadžera je reklo da nisu optimisti zbog privrednih kretanja u Srbiji i da, ako budu prinuđeni da zbog cena goriva povećavaju cene robe, počeće da gube poslove i ugovore.
„Sve što se dešava oko NIS-a direktno će se odraziti na privredu. Strane kompanije su napravile poslovne planove za narednu godinu u septembru i nisu računale sa mogućom nestašicom i višim cenama goriva. Dakle, nisu pogođene samo domaće firme, već i strane koje posluju u Srbiji“, ukazuje Rajić.
I skuplje gorivo je bolje nego da ga nema
Predsednik Metalac grupe, Dragoljub Vukadinović ističe da ta kompanija nema zaliha goriva, već samo jednu cisternu od deset tona. To, kaže nije ništa, jer može da traje oko 15 dana.
„Na to ne računamo, računamo da će goriva biti. Imamo naš vozni park od oko 65 vozila sa automobilima. Na gas grejemo sve prostorije i neke pogone i najveći problem je da li će derivata i struje biti, čak smo spremni da prihvatimo i više cene, samo da goriva ima. Što se mora platiti, mora, platićemo mi ili kupci robe, neko mora to da plati“, kaže Vukadinović za B&F.
Troškovi goriva u ukupnim izdacima građevinske firme Energoprojekt, prema rečima vlasnika Dobroslava Bojovića, čine 5-8,5%, u zavisnosti od delatnosti u kojoj preduzeće posluje.
„U niskogradnji i infrastrukturi je deo tog troška u ukupnim izdacima do 8,5%, a u visokogradnji do 5%. U preliminarnim planovima, koje smo već napravili u septembru, nismo računali sa povećanjem cene goriva, osim za procenat projektovane inflacije od 3-4%“, navodi Bojović za B&F.
On veruje da će se naći neko rešenje za normalno snabdevanje jer firma ne može da napravi rezerve, pošto su im skladišta ograničena, a prelazne rezerve iz meseca u mesec iznose samo oko 65 tona. „Gorivom se snabdevamo u NIS-u, OMV-u i Lukoilu. NIS nam do sada nije otkazao ugovor, verovatno zato što spadamo u velike kupce jer kupujemo do 33 tone, a nadamo se i da gorivo neće poskupeti“, očekuje Bojović.
Prevoznici i bez „naftnog šoka“ posluju jedva iznad nule
Predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata, Slavoljub Jevtić ocenjuje da je situacija ozbiljna jer mali broj kompanija ima svoje pumpe, samo za prvo točenje pre polaska na put. „Manji je problem kod transportnih firmi koje su angažovane u međunarodnom transportu jer gorivo natoče u inostranstvu“, kaže Jevtić za B&F.
Asocijacija ima 100 članova i sarađuje sa asocijacijom Međunarodni transport i još nekoliko, koje troše ogromnu količinu goriva. U domaćem i međunarodnom transportu je, prema rečima Jevtića, oko 50.000 transportnih vozila, a ako se računaju i hitne i kurirske službe broj se uvećava na 60.000-70.000 vozila.
„Zabrinuti smo da li će uopšte biti goriva, a drugi problem je po kojoj ceni će se prodavati, jer to utiče i na cene naših usluga. Gorivo je prilično velika stavka u ceni naših usluga, najmanje 25-30%. Trošimo uglavnom dizel, nekoliko stotina je na električni pogon i na gas“, navodi Jevtić.
On ističe da prevoznici nisu skoro menjali cene iako je u Srbiji poskupeo dizel, ali da će, ako cena nastavi da raste, biti prinuđeni na to. „Cene nisu skoro korigovane ni u međunarodnom transportu jer se količine roba i za izvoz i za uvoz smanjuju i zbog toga se odlaže poskupljenje, iako se posluje sa dobitkom koji je jedva malo iznad nule“, saopštava Jevtić.
Poljoprivredni kombinati strahuju, manja gazdinstva oraće kao njihovi dedovi
Strah od nestašica i poskupljenja goriva muči i vlasnike velikih poljoprivrednih površina, dok oni koji imaju mala gazdinstva kažu da će orati, drljati i obrađivati njive – konjima.
Suvlasnik kompanije Matijević grupe, Zoran Matijević kaže za B&F da ta firma troši godišnje pet miliona litara goriva, što košta oko milijardu dinara. „Zbog mogućih problema oko snabdevanja tržišta zbog sankcija prema NIS-u razgovarali smo sa naftnim kompanijama koje su nam rekle da ima mogućnosti da gorivo uvezemo iz Mađarske, Hrvatske i Bugarske, ali su trenutno te cene više do 1,5 dinara po litru nego što su cene u NIS-u. To nije velika razlika, ali ako NIS prekine proizvodnju pitanje je da li će ostati te cene i da li će goriva biti dovoljno. Bojim se da su mogući poremećaji“, strahuje Matijević.
On dodaje da NIS toj firmi još nije otkazao ugovor koji traje do kraja godine. Udeo goriva u ceni ratarskih proizvoda je, kako je rekao, oko 10%, jer se na hektar zemlje troši 100 litara. „To što dobijamo po povlašćenim cenama od 179 dinara za površinu najviše do 100 hektara je ništa“, ističe Matijević, „obzirom na to da obrađujemo 300.000 hektara“.
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Goran Filipović kaže za B&F da ih nadolazeći problemi sa snabdevanjem gorivom mnogo ne potresaju, jer je setva kako-tako obavljena a para nemaju za kupovinu zaliha.
„Jesenja sezona za velike poslove je prošla, zbog suše radili smo sa gubicima, para nemamo za stvaranje zaliha zbog mogućih nestašica. Prodamo nešto od stoke, natočimo za toliko para i završavamo poslove dok to ne potrošimo, a kad potrošimo parkiramo traktor. Ako pumpe ‘presuše’, oraćemo konjima kao naši dedovi“, najavljuje Filipović.
Svetlana Jovičić
Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.
Foto: wilhei, Pixabay