Pozicija Srbije je, kako je navela Transparentnost Srbija, za čak 45 mesta lošija od najbolje pozicije zabeležene pre 10 godina, a prvi put je najlošije ocenjena među zemljama regiona.
Srbija je tako prvi put iza Bosne i Hercegovine (34), a u celoj Evropi iza nje su samo Belorusija (31), Turska (31) i Rusija (22).
Na vrhu globalne liste su Danska (89) i Finska (88), a na samom dnu Somalija (9) i Južni Sudan (9).
U regionalnom saopštenju Transparency International se navodi da slabe nstitucije i nazadovanje demokratije pogoduju korupciji i ograničavaju prostor za rad civilnog društva. Prema oceni TI, u nekoliko zemalja Zapadnog Balkana, nedovoljno postupanje pravosuđa je jedna od glavnih prepreka uspešnoj borbi protiv korupcije, dok i pored toga sudije i tužioci postaju meta napada od strane drugih grana vlasti.
Kao ilustracija ove pojave, za Srbiju se navode dešavanja u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal: „Nakon istrage navodnih zloupotreba članova vlade, Tužilaštvo za organizovani kriminal u Srbiji suočava se sa sve većim pritiskom, uključujući vladine kampanje blaćenja, ometanje policijske saradnje i zakonske promene koje slabe njegovu sposobnost da istražuje organizovani kriminal i korupciju na visokom nivou“.
U regionalnom izveštaju se ukazuje i na netransparentno odlučivanje u vezi sa vrednim javnim i privatnim investicijama, i kao jedan od primera navodi slučaj „Generalštab“, gde je Vlada Srbije, bez primene kompetitivnih procedura potpisala tajni ugovor sa stranim investitorom i nezakonito ukinula zaštitu spomenika kulture, kako bi na tom mestu bio izgrađen luksuzni hotel.
U globalnom saopštenju TI iskazana je zabrinutost zbog pogoršanja stanja širom sveta i porasta korupcije, čak i u stabilnim demokratskim društvima.
Podseća se da su 2025. godinu obeležili antikorupcijski protesti mladih, generacije Z), većinom u zemljama koje su u donjoj polovini CPI tabelei čiji su indeksi stangnirali ili padali prethodnih godina.