Kvalitet naših vina ne zaostaje za svetskom konkurencijom ali problem je u količinama

U 2024. godini prema podacima Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV) proizvodnja vina u svetu bila je na istorijskom minimumu. Podataka za 2025. godinu na sajtu ove organizacije još nema, ali procene su da će proizvodnja, iako se predviđa povećanje u odnosu na prethodnu godinu, biti ispod petogodišnjeg proseka i to za sedam odsto.

Prema medijskim izveštajima zemlje koje su vodeće kada je u pitanju proizvodnja vina smanjuju površine pod vinovom lozom, a kao najčešći razlozi navode se ekstremni klimatski uslovi koji su sve češći, promene navika mlađih generacija, odnosno sve manja potrošnja, kao i visoke cene vina.

Kada je u pitanju domaća vinska industrija, iz Privredne komore Srbije za portal N1 navode da se ona nalazi u fazi vidljive transformacije, te da se sve više ulaže u jačanje brenda, kvaliteta, savremeni dizajn, pakovanje i marketing, kako bi se vina bolje pozicionirala i na domaćem i na inostranom tržištu. Ističu da je razvoj sektora podržan investicijama kroz subvencije, modernizaciju prerađivačkih kapaciteta i aktivniju promociju izvoza.

Ipak, kako kažu, u situaciji kada je potrošnja vina u Srbiji oko 15 litara po stanovniku godišnje, što je ispod proseka većine evropskih zemalja, dodatni izazov za vinsku industriju predstavlja upravo globalni trend pada konzumacije vina koji se poslednjih godina beleži na više tržišta.

Kako bi se osigurao opstanak vinarske industrije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je neophodan izvoz na kinesko tržište.

On je početkom februara ove godine rekao da je Kina, zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini koji imamo sa tom zemljom, najveća šansa za izvoz srpskog vina, te da spasa za domaće vinarstvo neće biti ako tamo ne budemo izvozili 15 do 30 miliona boca godišnje, što je približno čitavoj godišnjoj proizvodnji u Srbiji.

Naime, prema podacima PKS-a, prosečna proizvodnja vina u Srbiji je oko 30 miliona litara na godišnjem nivou. Uz to Srbija kada je u pitanju vino beleži negativan spoljnotrgovinski bilans, jer je uvoz vina više nego dvostruko veći od izvoza. Tako je Srbija tokom 2025. godine izvezla vino u vrednosti od 22,6 milion evra, dok je realizovan uvoz bio u vrednosti od 47,7 miliona evra.

Posmatrano po zemljama, tokom prošle godine je najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije, zatim Francuske, Italije i Španije, a najveća količina vina izvezena je u Rusiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Kinu i Austriju.

Kada je u pitanju perspektiva domaćeg vinarstva na svetskom tržištu, stručnjaci u ovoj oblasti saglasni su da Srbija ima konkurentnost kada je u pitanju kvalitet vina, ali da je količina ono što pravi problem.

Prema podacima Privredne komore Srbije, naša zemlja raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom, a u 2025. godini proizvedeno je 140.718 tona grožđa. Navode i da se, prema popisu poljoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji bavi više od 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, a da je tokom prošle godine poslovalo oko 500 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina.

Takođe ističu i da su, iako je prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji oko 30 miliona litara, mogući kapaciteti na nivou od 70 miliona litara.

Enolog Vladan Nikolić za portal N1 kaže da danas imamo oko 6.900 hektara vinskog grožđa, te da je Srbija statistička greška u komparaciji sa svetskom proizvodnjom grožđa i vina.

„Ako uzmemo samo susede – Bugarsku sa 80.000 hektara, Rumuniju sa 120.000, Severnu Makedoniju sa 30.000, Hrvatsku sa 16.000, jasno je gde se nalazimo“, objašnjava on.

Ipak, kada je kvalitet vina u pitanju, Nikolić ističe da pojedina vina iz Srbije po svom kvalitetu mogu da konkurišu najvećim svetskim brendovima.

„Imamo blizu 500 vinarija, uglavnom kapaciteta do 30.000 litara. Tako male vinarije mogu opstati samo ako su fokusirane na kvalitet, jer samo sa kvalitetom mogu postići cene sa kojima mogu preživeti oštru konkurenciju. Jednostavno, nemaju obim proizvodnje sa kojim bi cenama mogle da konkurišu velikim kompanijama tako da jedini izlaz koji vidim je da imaju izuzetan kvalitet“, navodi on, dodajući da je problem i to što mnoge od njih nemaju svoju sirovinsku bazu, a bez svojih vinograda, kako kaže, teško je imati kvalitet.

Stoga je mišljenja da je pred vinarima izazovno vreme i da će se susresti sa velikim problemima.

„Suočeni smo sa padom potrošnje vina na svetskom nivou što će se sigurno odraziti i na našem tržištu. Takođe, opšti pad ekonomske moći, pad standarda generalno, prvo se odražava na potrošnju vina. Sve je očigledniji i uticaj globalnog zagrevanja i sve je teže doći do kvalitetnog grožđa i kontinuiteta proizvodnje. Tražiće se nove investicije u navodnjavanje vinograda. Proizvođači će morati da investiraju u mehanizaciju koja će ih takođe investiciono optereti. Veliki problem je i nedostatak radne snage, čija će cena drastično skočiti. To će opteretiti troškove proizvodnje i konkurencija će biti sve oštrija između 500 vinarija u Srbiji, a dodatni pritisak na domaće proizvođače doći će i iz uvoza, jer se zbog pada potrošnje stvaraju viškovi vina“, kaže enolog.

U ovakvim uslovima, vinarima savetuje da prate savremene trendove, da se trude da stalno podižu kvalitet vina, ali i pokušaju da budu prepoznatljivi po svojoj specifičnosti, podsećajući da su autohtone sorte snaga svake vinarske zemlje.

„Srbija je, nažalost, jedna od zemalja sa najmanje priznatih genetičkih autohtonih sorti. Koliko znam imamo tri ili najviše četiri takve: prokupac, začinak, bagrina. Prokupac ima sjajnu budućnost, jer se pokazao kao sorta izuzetno otporna na globalno zagrevanje, na sušu. Trend pijenja laganih voćnih crvenih vina takođe ide na ruku, jer baš takva vina prokupac daje”, kaže Vladan Nikolić.

Aleksandar Petrović, profesor sa Katedre za tehnologiju konzervisanja i vrenja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, takođe kaže da je kvalitet i belih i crvenih vina koje se proizvode u Srbiji poslednjih 15-20 godina značajno poboljšan, te da na tom polju apsolutno ne odstupamo od konkurencije.

“To su baš vidne razlike, da se to bukvalno u čaši vidi iz godine u godinu. Više nemamo tih dečjih bolesti koje su davno prevaziđene što se ovog posla tiče”, kaže profesor.

Međutim, problem kod izvoza su, kako navodi, male količine.

“Grožđe je osnovna sirovina za proizvodnju vina. Da biste imali sirovinu da proizvodite i količine, ali, naravno, ne nauštrb kvaliteta, površine se moraju podizati, posebno nekih autohtonih sorti, koje praktično svet nema. E sad, problem je što imamo malo vina od tih sorti. U svetu je puno šardonea, kabernea, merloa, i mi imamo dobrog vina tih sorti, ali u pogledu izvoza i turističkog aspekta interesantno je da se svetu ponudi nešto novo. Naša prednost je upravo u tome da se napravi prodor s ovim autohtonim sortama koje bi bile upečatljive i kod nas i koje bi bile prepoznatljive u svetu”, objašnjava sagovornik portala N1.

Izvor: N1

Foto: Tamara Malaniy, Unsplash