Ekonomski recept koji je primenjivala politička stranka Fides na čelu sa Viktorom Orbanom tokom punih 16 godina, toliko je odudarao od preovlađujućih modela u EU da je dobio i poseban naziv – „Orbanomika“. Fidesove ekonomske mere zasnivale su se na paradoksu „socijalizam za bogate i kapitalizam za siromašne“, jer su najviše koristile ekonomskoj eliti povezanoj s vlašću, sve dok običnim građanima nije prekipelo. No, veliko je pitanje da li je većina birača glasala za protivničkog kandidata zato što mu zaista veruje da će suzbiti korupciju, ili samo da Orbanu konačno vidi leđa.
Odlazeći premijer Mađarske Viktor Orban doživeo je ubedljivi poraz na parlamentarnim izborima od svog doskorašnjeg saveznika. Peter Mađar, prebeg i vođa opozicione stranke Tisa, odlučio je da „okrene ćurak“ kada je shvatio da u previše oštroj konkurenciji neće uspeti da se progura do vrha u vladajućoj partiji Fides i zvanično je započeo svoju političku karijeru „Orbanovog protivnika“ 2024. godine, uključivši se u izbore za Evropski parlament. Mađar je „progledao“ i rešio da raskrsti sa Orbanovom korupcijom u vreme kada je već bilo sasvim jasno da ekonomska receptura Fidesa gubi tlo pod nogama i sve više se ukopava u živi pesak.
Kada je politička partija Fides na čelu sa Viktorom Orbanom osvojila vlast u Mađarskoj 2010. godine, zemlja je bila u dubokoj recesiji usled posledica svetske finansijske krize. Nova vlast je preduzela opsežne fiskalne reforme. Pored promena poreskih stopa na dohodak građana, na dobit preduzeća i PDV, uvela je i posebne sektorske poreze bankama i preduzećima koja su poslovala u delatnostima sa preovlađujućim stranim kapitalom, što je pratilo i preuzimanje imovine od privatnih penzionih fondova.
Suprotno prethodnicima, koji su u periodu 2004-2009. od ukupno 612,2 miliona dolara subvencija za preduzeća skoro 98% dali međunarodnim kompanijama, Fides je nastojao da smanji zavisnost privrede od stranog kapitala. Posledično, udeo stranih direktnih investicija u BDP-u pao je sa 76% u 2009. na 60% u 2022. godini, što je bio najveći pad u regionu.
U periodu od 2011. do 2018. godine, mađarska vlada je više nego udvostručila obim podrške domaćim preduzećima na približno 1,3 milijarde dolara, dok je njihov udeo u raspodeli sredstava povećala deset puta. To je dovelo do jačanja nacionalnog kapitala u medijima, bankarstvu i energetici, sektorima koji se uobičajeno smatraju strateškim za uspostavljanje političke kontrole.
Istovremeno, vlasti su nastojale da povećaju prisustvo proizvodnih kompanija u Mađarskoj, posebno u automobilskoj industriji, u kojoj su sklopljena strateška partnerstva sa nemačkim korporacijama Audi, Mercedes i BMV. Vrednost proizvodnje automobila u Mađarskoj porasla je za 165% u periodu od 2010. i 2019. godine, najviše zahvaljujući nemačkom kapitalu, a ovaj sektor trenutno čini oko 25% ukupnog mađarskog izvoza.
Nizbrdo nakon korone i rata u Ukrajini
Ekonomska situacija u Mađarskoj stabilizovala se nakon 2012. godine i period relativnog prosperiteta je trajao sve do pojave korone. Tokom ovog perioda, mađarska privreda je rasla prosečnom godišnjom stopom od 2,7%, priliv stranih direktnih investicija ostao je pozitivan, zaposlenost se značajno povećala, a nivo siromaštva opao. Uz to, javni dug je smanjen sa oko 80% BDP-a na 65%, dok je budžetski deficit iznosio približno 2,6% BDP-a. Uprkos povremenim tenzijama u odnosima sa Briselom, priliv sredstava EU je ostao stabilan i za period 2014–2020. iznosio je oko 22,5 milijardi evra.
Stvari su krenule nizbrdo sa dolaskom korona virusa 2020. godine, kada je privredni rast pao za 4,3%, budžetski deficit je premašio 7% BDP-a, a javni dug je porastao na skoro 80% BDP-a. Energetski šok i neviđeno poskupljenje robe u Evropskoj uniji nakon izbijanja rata u Ukrajini, posebno su pogodili Mađarsku zbog njene velike energetske zavisnosti od Rusije i administrativne kontrole cena energije.
Neposredno pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, mađarski potrošači su plaćali oko 60% manje za struju i 75% manje za gas od proseka EU zahvaljujući državnim subvencijama u iznosu od oko 1,17 milijardi evra godišnje, da bi ta brojka 2022. godine dostigla 2,6 milijardi evra.
Zaoštravanje monetarne politike Narodne banke Mađarske dodatno je pogoršalo ekonomsku situaciju. Osnovna kamatna stopa od 5,4% u aprilu 2022. godine povećana je na čak 13% već do jula i mada je pala na 6,5% do kraja 2024. godine, ostala je među najvišima u EU. Istovremeno, depresijacija forinte povećala je troškove uvoza, posebno za energiju, pojačala inflatorne pritiske i primorala centralnu banku da održava restriktivnu monetarnu politiku, dodatno ograničavajući investicije i domaću tražnju, dok se kratkoročna korist za izvoznike samo delimično prelila na mađarsku ekonomiju.
Plate u zaostatku
Usled ekspanzivne fiskalne i monetarne politike, cene u Mađarskoj rasle su brže u odnosu na većinu zemalja regiona. Prosečna godišnja inflacija porasla je sa 15,3% 2022. godine na oko 17% 2023. godine, da bi se 2024. spustila na prosek u regionu, ali se pokazalo da je to bilo privremeno poboljšanje, a ne znak da je došlo do dubljih strukturnih promena.
S druge strane, čak i u najboljem periodu za mađarsku ekonomiju, plate su rasle sporije nego u većini zemalja Centralne i Istočne Evrope, što je delimično i posledica slabe aktivnosti sindikata, u koje je učlanjeno svega 7% ukupno zaposlenih. Minimalac u Mađarskoj 2025. iznosio je 707 evra, što je jedan od najnižih iznosa u EU, a isto važi i za prosečnu godišnju zaradu koja je manja od 20.000 evra.
Iako je Fides uspeo da smanji stopu nezaposlenosti na svega 2,1% u 2019. godini, nezaposlenost je od 2022. ponovo počela da raste, dok je produktivnost rada, merena paritetom kupovne moći, ostala na oko 30% ispod proseka EU. U strukturi radne snage i dalje preovlađuju nisko kvalifikovani radnici, jer Orbanova vlada nije davala prioritet ulaganjima u obrazovanje i istraživanja i razvoj.
Što te ojača, to te i ubije
Vlasti su očekivale ekonomski oporavak u 2025. godini, ali prema podacima MMF-a, BDP Mađarske uvećao se lane za svega 0,6% zbog slabih rezultata u industrijskom sektoru i skromnog rasta izvoza, naročito u automobilskoj industriji. Ekonomski bilans je dodatno pogoršala odluka EU da zamrzne 19 milijardi evra namenjenih Mađarskoj, zbog korupcije i nepoštovanja zakona.
Organizacija Transparency International označila je Mađarsku kao najkorumpiraniju državu u EU u svom izveštaju iz 2025. godine, a optužbe za politizaciju ekonomije, zloupotrebu javnih sredstava i uspon oligarha kroz povlašćeni tretman firmi povezanih sa vladajućom strankom – prate Fides od samog dolaska na vlast. Poslovna elita lojalna vlasti akumulirala je bogatstvo zahvaljujući rastućoj korupciji u javnim nabavkama i rasparčavanju državne imovine preko fondacija i preduzeća sa „zamagljenim“ vlasništvom.
Klijentelistički sistem, zasnovan na razmeni uzajamnih koristi, osigurao je političku podršku Orbanovoj vladavini tokom punih 16 godina, dok običnim građanima nije prekipelo. Borba protiv korupcije bila je glavni adut kojim je Peter Mađar mahao u predizbornoj kampanji. No, veliko je pitanje da li je većina glasala za njega zato što mu zaista veruje da će suzbiti korupciju, ili samo da Orbanu konačno vidi leđa.
Vladimir Adonov
Biznis i finansije 244, april 2026.
Foto: borjomi88, Depositphotos