Živimo u eri međusobno povezanih rizika, te globalni šokovi postaju i domaći rizici kroz mrežu isprepletanih kanala, a dominiraju rizici u vezi sa prirodom – vremenske katastrofe i klimatske promene, tehnologijom – dezinformacije i sajber napadi, i društvenim polarizacijama – zaključak je konferencije „Rizici novog doba i održivost: Hod po tankom ledu“ u organizaciji BeRiskProtected platforme koja je okupila 32 govornika i 200 učesnika 4. juna u hotelu Hilton u Beogradu.
„Ove godine se u Srbiji očekuje inflacija od 3,3 odsto, a naredne godine 4,4 odsto. Rast bruto domaćeg proizvoda bi ove godine trebalo da bude dva odsto, a naredne i 4,5 odsto. Klimatske promene postaju sve značajniji faktor za inflaciju jer ekstremne temperature i vremenske nepogode utiču na poljoprivrednu proizvodnju i cene hrane“, rekao je Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije na otvaranju konferencije „Rizici novog doba i održivost: Hod po tankom ledu“ u organizaciji BeRiskProtected platforme.
Jović je istakao da postoje „slepe tačke modela rasta“ odnosno da postoje šokovi poput ekoloških koje modeli ne predviđaju sve dok se ne ostvare. Osim toga, digitalizacija ima dva lica – lice prilika, ali i lice pretnji u vidu sajber napada, zloupotreba podataka, operativne zavisnosti i rizika povezanih sa veštačkom inteligencijom.
„Rizici se ne smanjuju, oni menjaju oblik. Šokovi ispituju otpornost sistema, slepe tačke modela prikrivaju rizike, a digitalizacija ih ubrzava. Otpornost se gradi u periodu stablnosti kroz: formiranje rezervi, testiranje otpornosti i razvoj svesti o rizicima“, naglasio je Željko Jović, viceguverner NBS i dodao da NBS raspolaže deviznim rezervama od 28,5 milijardi evra.
U Adria regionu najveći rizici koji brinu poslovne lidere su: ekonomsko usporavanje, inflacija, nedostatak talenata/radne snage, dezinformacije i zaduživanje, rekao je Nemanja Petrović, Co-CEO kompanije Marsh Srbija, najvećeg globalnog konsultanta za upravljanje rizicima i posrednika u osiguranju.
„Ljudi ipak žele više na svakom frontu. Iako im je prioritet zdravlje, odnosno da se osećaju normalno, sigurno i zaštićeno, kažu da se zapravo osećaju lošije. Prioriteti ljudi su se značajno promenili u poslednjih pet godina. Na primer, dvostruko više ljudi želi da pohađa više treninga i da se razvija na poslu u odnosu na 2021, a samo 27 odsto oseća da su njihove veštine iskorišćene. To dovodi do „tihog neangažovanja“, što znači da ostaju u firmi, ali gube veru u ono što rade. Takođe, 75 odsto zaposlenih kaže da bi više vremena provedenog sa liderima poboljšalo njihovo radno iskustvo, a jedan od četiri zaposlena nikako ne bi volelo da ima AI menadžera“, rekao je Petrović na osnovu podataka iz brojnih istraživanja grupe kompanija koje čine Marsh zajednicu.
Ipak, 97 odsto rukovodilaca vidi AI kao stratešku priliku ali samo 35 odsto misli da njihova kompanija ima jasnu stratešku AI viziju, dok je taj procenat kod zaposlenih još manji – svega pet odsto, dodao je Petrović.
On je istakao da Gen Z koristi tri puta više AI od generacije Boomera, a zanimljivo je i da je 55 osto pripadnika te generacije odluku o investiranju donelo zahvaljujući društvenim mrežama.
Na panelu o finansijskim rizicima panelisti su istakli da kreditna aktivnost privrede raste i da je u prvom kvartalu taj rast iznosio 12 odsto te da kompanije mogu da koriste derivate i opcije kako bi se zaštitile od nepovoljnih promena kursa, kamatnih stopa ili cena sirovina.
Na konferenciji se govorilo o rizicima koje izazivaju ekstremni vremenski događaji, o uticaju globalnih rizika na lance snabdevanja, o rizicima povezanim sa proizvodima i hranom, ESG principima kao alatom za upravljanje rizicima, sajber i AI rizicima, reputacionom riziku i rizicima u vezi sa zaposlenima odnosno menadžerskom stresu i mentalnom zdravlju.
Među učesnicima su, osim Narodne banke Srbije, bili Marsh Srbija, Milenijum osiguranje, Udruženje banaka Srbije, Eclectica Capital, UniCredit banka, Generali osiguranje, WWF Adria, Deloitte Central Europe, NALED, Wiener Stӓdtische osiguranje, Karanović & Partners, UNDP, Perutnina Ptuj, Međunarodna organizacija rada, DDOR osiguranje, A1, Helvetas Srbija/ACT projekat, Egzakta, ERSTE banka Srbija, Comtrade System Integration, Brrm, Milić Legal <office&hub>, Triglav osiguranje, ODM Collections, AikBank, Strawberry Energy, HR Xcel, klimatolog Vladimir Đurđević, satiričar i komunikolog Vojislav Žanetić kao i ekpertkinje Katarina Bošković i Olivera Zdravković.