Poslednje četiri godine Kolumbija uporno pokušava da smanji svoju zavisnost od fosilnih goriva u čemu je tek donekle uspela, a sada se postavlja pitanje da li je njen zaokret održiv na duže staze.
Odlazeći predsednik Kolumbije, Gustavo Petro, bivši gerilac i prvi levičarski lider u zemlji, došao je na vlast 2022. godine. Tada je obećao nešto što lideri velikih proizvođača fosilnih goriva ne pokušavaju – da će smanjiti zavisnost svoje zemlje od nafte, gasa i uglja.
Četiri godine kasnije, dok se Petro priprema da napusti funkciju nakon što je odslužio maksimalno jedan mandat koliko kolumbijski zakon dozvoljava, rezultati su mešoviti. Njegova vlada jeste postigla važan napredak, posebno u oblasti rasta udela obnovljive energije međutim mnoge od najambicioznijih reformi potkopale su opozicija, institucionalna inercija i oslanjanje na velike prihode od fosilnih goriva.
Iz tog razloga portal The Conversation kolumbijski slučaj vidi kao primer za ostale zemlje koje žele da rade na smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva a koje možda nisu svesne šta im na tom putu mogu biti zamke.
Povećanje udela obnovljive energije
Kolumbija tradicionalno dobija većinu električne energije iz hidroelektrana. Međutim, ekološka cena ogromnih brana, zajedno sa sušama povezanim sa klimatskim promenama i fenomenom El Ninjo, podstakla je kolumbijske doskorašnje vlasti da u svoj energetski sistem uključe više energije nastale pomoću vetra i sunca.
Kada je Petro izabran na vlast, obnovljivi izvori energije (izuzev hidroelektrana) činili su manje od 2% kapaciteta za proizvodnju električne energije u Kolumbiji. Do kraja 2025. godine taj udeo je porastao na 15%, uglavnom zahvaljujući solarnoj energiji. Ovaj skok mogao bi biti pojedinačno najopipljivije klimatsko dostignuće odlazećeg predsednika.
Petrova vlada je pak prepoznala da razvoj obnovljivih izvora može izazvati nejednakost na isti način kao i fosilna goriva, gde se profit izvlači a lokalno stanovništvo ostaje uskraćeno za prihode. Zato je nastojala da demokratizuje proizvodnju energije kroz energetske projekte namenjene regionima pogođenim siromaštvom, konfliktima ili zavisnošću od uglja. Oko 18.000 lokalnih zajednica izrazilo je interesovanje za učestvovanje u ovim projektima ali je oko 1.000 ušlo u programe obuke koje podržava vlada.
Otpor industrije fosilnih goriva
Petrova administracija je obećala i da će zabraniti fraking odnosno hidrauličko frakturiranje koje predstavlja kontroverznu metodu bušenja i crpljenja nafte i prirodnog gasa iz dubokih podzemnih stena kao što su škriljci. Najavila je i da će zaustaviti izdavanje novih dozvola za istraživanje nalazišta nafte, gasa i uglja, kao i da će ukinuti subvencije za benzin. Nova vlada međutim nije uspela u svemu što je najavljivala, nije čak uspela ni da ukine određene subvencije za fosilna goriva poput onih za dizel.
Naime, sprovođenje ovih reformi pokazalo se politički veoma izazovnim. Lobiji industrije fosilnih goriva su se oštro protivili njenim odlukama, a Petrova administracija nije imala ni većinu u parlamentu kada se odlučivalo o navedenim merama, a pojedine je obarao Ustavni sud.
Veliki problem je predstavljala činjenica da su nafta i ugalj među najvažnijim izvoznim proizvodima zemlje i značajno doprinose budžetu zemlje. Naime, više od polovine izvoza vezano je za fosilna goriva, pa prebrzo odustajanje od njih nosi ozbiljne ekonomske rizike. Iz navedenog razloga u javnosti se javila zabrinutost ne samo za prihode države, već i za zaposlene u proizvodnji fosilnih goriva.
Privremene promene
Međutim, javnost nije bila jedini problem. Na dugačkoj listi problema našla se i interntnost institucija, kao i pobune lokalnog stanovništva u delovima zemlje u kojima su građeni vetroparkovi.
Kako bi prevazišla sve izazove sa kojima se suočavala, posebno one vezane za zakonodavstvo koje je kočilo brzu zelenu tranziciju, Petrova administracija se okrenula dekretima ili privremenim odlukama, kao što je proglašavanje geografskih zona u kojima se ne mogu izdavati dozvole za rudarstvo. Međutim, zahvaljujući privremenom karakteru tih odluka, svaka buduća vlada sada može lako da ih poništi.
Zato je opstanak pojedinih Petrovih reformi trenutno pod znakom pitanja, no iskustvo Kolumbije ipak nudi važne smernice za druge zemlje koje pokušavaju da se udalje od fosilnih goriva i izgrade alternativne modele razvoja.
Izvor: The Conversation
Foto: Pixabay