Koliko je Srbija dužna i kome?

Javni dug Srbije na kraju prošle godine iznosio je 39,3 milijarde evra, ili 44,4 odsto BDP-a.

Od toga je udeo duga u domaćoj valuti iznosio 22,5 odsto dok je učešće duga u evrima bilo na nivou od 59,5 odsto, a duga u američkim dolarima 11,9 odsto.

Osnovni vid zaduživanja u prošloj godini bile su emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, i zaduživanje kod domaćih i stranih kreditora putem uzimanja dugoročnih kredita za investicione i programske projekte.

Ove podatke Vlada Srbije dostavila je Narodnoj skupštini u izveštaju o stanju javnog duga za 2025. godinu. Izveštaj je 26. juna objavljen na sajtu Skupštine.

Javni dug uključuje sve direktne i indirektne obaveze (garancije Srbije) prema domaćim i stranim poveriocima.

Kada se posmatra unutrašnji dug, onaj ka domaćim poveriocima, Srbija je na kraju 2025. imala 11,22 milijarde evra obaveza. I još 567,7 miliona evra odnosilo se na indirektne obaveze, odnosno date garancije.

Kada se posmatra spoljni dug, odnosno obaveze države ka stranim poveriocima, one iznose oko 26,4 milijarde. Vrednost indirektnih obaveza (garancija) bila je dodatnih 1,16 milijardi evra.

Celokupni dug sektora države, koji pored javnog duga, uključuje i negarantovani dug lokalne vlasti, i negarantovani dug Puteva Srbije i Koridora Srbije – na kraju 2025. iznosio je 39,6 milijardi evra. Odnosno 44,7 odsto BDP-a.

Dug lokalne vlasti, na kraju 2025. godine, iznosio je 48 milijardi dinara, što je oko 409 miliona evra.

Od toga je dug lokalnih vlasti, koji je garantovan od strane Srbije, iznosio 13,7 milijardi dinara (117,2 miliona evra). Negarantovani dug lokalnih vlasti je iznosio 34,2 miliijardi dinara (291,9 miliona evra).

“Dug lokalne vlasti je u 2025. povećan za pet milijardi dinara u odnosu na 2024. godinu”, navodi se u izveštaju Vlade.

Najveći deo stanja duga lokalnih vlasti se odnosi na dug Grada Beograda koji je iznosio 32,8 milijardi dinara – 280 miliona evra. Tako je dug Beograda iznosio 68,5 odsto ukupnog zaduženja lokalnih vlasti.

Sledi dug Grada Novog Sada u iznosu od 5,7 milijardi dinara, odnosno 48,8 miliona evra (11,9 odsto ukupnog).

Dug AP Vojvodina iznosio je na kraju prošle godine 1,3 milijardi dinara, odnosno 11 miliona evra (2,7 odsto od ukupnog duga lokalnih vlasti), piše u izveštaju.

Prema podacima u izveštaju, udeo duga u domaćoj valuti u ukupnom javnom dugu iznosio je 22,5 odsto. Učešće duga u evrima iznosilo je je 59,5 odsto, a u američkim dolarima 11,9 odsto.

Dug u specijalnim pravima vučenja (MMF) činio je 5,8 odsto javnog duga na kraju 2025.

Zaduženost u „ostalim“ valutama činila je samo 0,2 odsto javnog duga.

Uz podatak da je učešće duga u dinarima u 2008. iznosilo 2,6 odsto, u izveštaju se ukazuje da je u periodu od 2016. do 2020. došlo do značajnog rasta zaduženja u domaćoj valuti.

To se pripisuje „razvoju domaćeg finansijskog tržišta“, emitovanjem državnih hartija od vrednosti u dinarima“.

Međutim, tokom pandemije koronavirusa i sukoba u Ukrajini, koji je doveo do rasta inflacije i kamatnih stopa, Srbija je morala u većoj meri da se okrene međunarodnom finansijskom tržištu kako bi minimizirala troškove zaduživanja.

“Tokom 2024. i 2025. dolazi do stabilizacije stanja na tržištima i pada kamatnih stopa, te do izvesnog rasta duga u domaćoj valuti. U narednim godinama se očekuje postepeni i kontinuirani rast duga u domaćoj valuti”.

Takođe se navodi da je poslednjih 10 godina došlo do značajnog pada duga u američkim dolarima. Sa 32,9 odsto koliko je iznosi udeo u toj valuti na kraju 2015, na 11,9 odsto na kraju 2025.

Sa druge strane, u istom periodu je porastao udeo duga u evrima – sa 39 odsto na 59,5 odsto.

„Volatilnost kretanja kursa evra prema dinaru je minimalna, za razliku od kretanja kursa američkog dolara, te su u navedenom periodu sprovedene i svop transakcije kojim je dug iz američkih dolara konvertovan u evre. Takođe su konvertovane i obaveze iz kineskih juana i UAE dirhama u evre“, objašnjava se u izveštaju.

Prema dostupnim podacima, zaključno sa martom ove godine, javni dug iznosio je 39,35 milijardi evra.

Učešće javnog duga u BDP-u, na kraju ovog meseca iznosilo je 41,7 odsto, vidi se u dokumentu „Bilten javnih finansija“.

Na kraju marta je dug u evrima činio 61 odsto zaduženja, oko 21,2 odsto javnog duga bio je onaj u dinarima, a 12,1 odsto u američkim dolarima. Na specijalna prava vučenja odnosi se 5,6 odsto javnog duga, a ostatak duga bio je u ostalim valutama, pokazuju podaci iz marta.

Oko 66 odsto javnog duga Srbije je ugovoreno po fiksnim kamatnim stopama, a 34 po varijabilnim kamatnim stopama, pokazuje izveštaj iz marta.

Stanje javnog duga na kraju 2025. godine, po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti denominovanih u dinarima, na kraju godine je iznosilo 853,6 milijardi dinara. Prema podacima do kraja marta, stanje duga po tom istom osnovu iznosilo je 785,4 milijardi dinara, odnosno 6,6 milijardi evra.

Po osnovu dugoročnih državnih hartija od vrednosti u evrima, država je na kraju godine bila dužna 1,79 milijardi evra, ili 210 milijardi dinara. Dok, prema podacima sa kraja marta ove godine, stanje duga po istom ovom osnovu sada iznosi 1,84 milijarde evra, ili 216,9 milijardi dinara.

Kada se posmatraju domaći poverioci, Srbija ima tri kredita kod UniCredit banke. Sva tri se odnose na finansiranje projekta saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica.

Istoj banci država otplaćuje kredit za linijsku inftastrukturu za Nacionalni stadion u Surčinu.

Kod OTP banke, Srbija ima zajam za projekat rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).

Dva kredita kod iste banke ugovorena su za izgradnju brze saobraćajnice – deonica Požarevac – Golubac, tzv. “Dunavska magistrala”. Takođe i za izgradnju obilaznice oko Kragujevca uzet je zajam kod OTP-a.

Kod Banke Inteza u Srbiji, Srbija ima četiri zajma za finansiranje projekta saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica.

Među domaćim poveriocima je i Poštanska štedionica sa kojom država ima dva ugovora o zajmu koja se tiču Nacionalnog stadiona. Jedan zajam uzet je za projekat linijske infrastrukture za stadion. Drugi za projekat izgradnje urbane infrastrutkure i nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama.

Takođe, kod Poštanske štedionice je uzet i zajam za saobraćajnice sa infrastrukturom na Makiškom polju. I kredit za gradnju tunelske veze između Karađorđeve i Dunavske padine.

Kada je reč o domaćim bankama, Srbija je uzela zajmove i kod NLB Komercijalne banke. Sa tom bankom ugovoreni su krediti za Dunavsku magistralu, izgradnju obilaznice oko Kragujevca, te projektovanje i gradnju autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.

Kada se radi o kreditorima iz inostranstva, država zajmove ima kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, kineske Export Import banke. Zajmovi su ugovoreni i kod Banke za razvoj Saveta Evrope, Nemačke razvojne banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Pariskog kluba poverilaca.

Srbija kredite otplaćuje i stranim vladama. Između ostalog Vladi Ruske Federacije, Vladi Francuske, Fondu za razvoj Abu Dabija, Fondu za razvoj Saudijske Arabije.

Među stranim poslovnim bankama, Srbija, između ostalog, ima obaveze prema Džej Pi Morgan Čejsu, BNP Pariba, Dojče banci i Banci Kine.