Klasično letovanje, svedeno na odmor i opuštanje, sve više ustupa mesto putovanjima tokom kojih se stiču nova znanja i veštine – trendu koji je u svetu turizma dobio ime „skilliday“. Više od polovine građana Srbije (55%), kao i gotovo polovina Evropljana (48%), planira da upravo na svom narednom putovanju savlada neku novu veštinu. A u jednom segmentu Srbija apsolutno predvodi: čak 45% građana želi da savlada osnove lokalnog jezika kako bi moglo da vodi osnovnu konverzaciju sa domaćinima – najveći procenat među svim zemljama u istraživanju i daleko iznad evropskog proseka od 30%.
Podatke donosi opsežno Mastercard istraživanje sprovedeno među više od 27.000 putnika iz 28 evropskih zemalja, koje je analiziralo navike i očekivanja turista – jednog od najznačajnijih pokretača evropske ekonomije.
Više od trećine građana Srbije (35%) ove godine planira putovanje čiji je glavni motiv upravo učenje – bilo da je reč o stranom jeziku, sportu ili čak veštinama snalaženja u prirodi. Taj rezultat gotovo je identičan evropskom proseku (37%). Trend predvode najmlađi: 57% ispitanika uzrasta od 18 do 24 godine i 52% onih između 25 i 34 godine već je isplaniralo putovanje posvećeno sticanju veština.
Da putovanja imaju veću vrednost kada sa sobom donose i nova znanja smatra 59% građana Srbije, u poređenju sa 51% Evropljana. Istovremeno, više od polovine ispitanika u Srbiji (54%, naspram 48% u Evropi) veruje da su upravo nova znanja i veštine danas vrednija uspomena sa putovanja od tradicionalnih suvenira. Ovakvi rezultati potvrđuju širi trend prema kojem potrošači sve više vrednuju iskustva u odnosu na materijalne stvari.
Taj zaokret otvara konkretne prilike za mala i srednja preduzeća u turizmu – sektoru koji zapošljava svakog devetog stanovnika Evrope i čini 10,5% BDP-a Evropske unije. Gotovo polovina građana Srbije (46%, prema 42% u Evropi) spremna je da izdvoji više novca za putovanje koje uključuje učenje nove veštine, pri čemu prednost daje lokalnim malim i srednjim preduzećima koji nude autentična iskustva.
„Današnji putnici traže iskustva koja ostavljaju trajan utisak – ne samo kroz uspomene, već i kroz veštine koje koriste dugo nakon povratka kući. Bilo da je reč o proizvodnji vina, obradi drveta, grnčarstvu ili slikanju, sve više ljudi ulaže u autentična lokalna iskustva koja im približavaju kulturu destinacije“, izjavila je Natalia Lechmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u Mastercard Ekonomskom Institutu. „Potrošnja na iskustva pokazala se otpornijom od potrošnje na robu. Takva putovanja usmeravaju turiste i ka manje poznatim gradovima, ruralnim područjima i destinacijama van sezone, čime se omogućava ravnomernija raspodela koristi koje turizam donosi”.
U gotovo svim segmentima istraživanja putnici iz Srbije ne samo da prate evropske trendove, već ih i predvode – od želje da nauče lokalni jezik do interesovanja za očuvanje tradicionalnih zanata.
„Više od polovine građana Srbije želi da se sa putovanja vrati bogatije za novo znanje, a po želji da nauče lokalni jezik smo prvi u Evropi“, izjavila je Jelena Sretenović, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard. „Upravo takva radoznalost velika je prilika za škole kuvanja, porodične vinarije i zanatske radionice da svoje znanje pretvore u nezaboravna iskustva. Kroz platformu Priceless.com i saradnju sa malim i srednjim preduzećima, Mastercard povezuje korisnike kartica sa autentičnim doživljajima i istovremeno doprinosi razvoju lokalnih zajednica koje sve više prepoznaju potencijal ovog rastućeg trenda”.
Koje veštine putnici žele da ponesu sa putovanja?
Učenje jezika nalazi se na samom vrhu liste veština koje Evropljani žele da steknu tokom putovanja – 30% ispitanika želi da nauči dovoljno lokalnog jezika kako bi moglo da vodi osnovni razgovor sa stanovnicima destinacije koju posećuje. Upravo u tome prednjači Srbija: čak 45% građana želi da savlada osnove lokalnog jezika, što predstavlja najveći procenat među svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem.
Odmah iza jezika nalaze se gastronomska iskustva. Više od četvrtine Evropljana (28%) želi da unapredi kulinarske veštine kroz radionice i časove kuvanja sa lokalnim kuvarima, dok je u Srbiji taj procenat još viši i iznosi 35%. Istovremeno, 31% građana Srbije zainteresovano je da iz prve ruke upozna kako nastaju lokalni proizvodi poput vina, sireva ili drugih tradicionalnih specijaliteta.
Avanturistički duh takođe je izražen među putnicima iz Srbije. Dok je na evropskom nivou gotovo svaki peti ispitanik (18%) zainteresovan da tokom putovanja nauči veštine snalaženja u prirodi, poput orijentacije, prepoznavanja jestivih biljaka ili boravka u divljini, u Srbiji takvu želju ima gotovo četvrtina ispitanika (24%).
Građani Srbije pokazuju i znatno veće interesovanje za očuvanje tradicionalnih zanata i veština nego evropski prosek – njih 25% želi da tokom putovanja nauči stare zanatske tehnike, u poređenju sa 14% na nivou Evrope.
Deset veština koje Evropljani najviše žele da nauče tokom putovanja u 2026. godini (sa rezultatima za Srbiju)
Osnovne fraze i vođenje razgovora na stranom jeziku – 30% (Srbija: 45%)
Kulinarske veštine i radionice kuvanja sa lokalnim kuvarima – 28% (Srbija: 35%)
Upoznavanje procesa proizvodnje hrane i pića (vino, sir, pivo i drugi lokalni proizvodi) – 28% (Srbija: 31%)
Wellness i aktivnosti usmerene na fizičko i mentalno blagostanje (joga, meditacija, ples, borilačke veštine) – 25% (Srbija: 22%)
Tradicionalni zanati (grnčarstvo, tkanje, obrada drveta, rad sa tekstilom) – 24% (Srbija: 25%)
Kreativne veštine (fotografija, slikanje, pisanje) – 23% (Srbija: 31%)
Sportske aktivnosti (skijanje, surfovanje, penjanje, planinarenje i drugo) – 19% (Srbija: 24%)
Veštine boravka u prirodi i snalaženja na otvorenom – 18% (Srbija: 24%)
Tradicionalne tehnike i zanatsko nasleđe – 14% (Srbija: 25%)
Veštine održivog načina života (permakultura, zaštita prirode i očuvanje životne sredine) – 13% (Srbija: 12%)
Različita interesovanja, zajednička želja za autentičnim iskustvima
Istraživanje pokazuje da se interesovanja putnika razlikuju od zemlje do zemlje. Građani Srbije prednjače kada je reč o učenju stranih jezika tokom putovanja, dok su Rumuni najveći ljubitelji gastronomskih iskustava – čak 41% njih želi da pohađa časove kuvanja. Šveđani su najzainteresovaniji da upoznaju proces proizvodnje hrane i pića, pa više od trećine (37%) želi da sazna kako nastaju lokalni specijaliteti.
U Sloveniji su najpopularnija iskustva usmerena na wellness i lični razvoj, poput joge, meditacije i plesa (35%), dok su Italijani najviše zainteresovani za tradicionalne zanate poput grnčarstva, tkanja i obrade drveta (31%).
Kreativne aktivnosti predstavljaju zajedničku strast putnika iz Hrvatske i Srbije – oko 31% ispitanika u obe zemlje želi da tokom putovanja razvija umetničke veštine poput fotografije, slikanja ili pisanja. S druge strane, Ukrajinci prednjače kada je reč o sportskim aktivnostima, pa više od četvrtine ispitanika (28%) želi da tokom odmora savlada novu sportsku veštinu.
Najnoviji Mastercard Izveštaj o putovanjima pokazuje i da evropski putnici sve više izdvajaju budžet za autentična iskustva tokom boravka u inostranstvu. Tako su korisnici platnih kartica iz Amsterdama najveći potrošači na iskustva u Francuskoj i učestvuju sa 9,7% ukupne potrošnje u toj kategoriji. Korisnici kartica iz Holandije ostvaruju 4,9% ukupne potrošnje na iskustva u Ujedinjenom Kraljevstvu, dok korisnici iz Italije čine 3,1% takve potrošnje u Španiji.