Češki kolekcionari pokušali su da prošvercuju kaktuse iz Brazila i time podstakli debatu o očuvanju retkih vrsta u siromašnim zemljama. Ono što je interesantno u ovoj priči je da ih deo javnosti smatra junacima a ne krijumčarima.
U februaru ove godine na aerodromu Gvaruljos u Sao Paulu uhapšena su četvorica čeških državljana pod optužbom za krijumčarenje autohtonih vrsta kaktusa. Pomenuti kaktusi su poticali iz najjužnije brazilske savezne države Rio Grande do Sul, podneblju na kojem rastu vrste kojih nema nigde drugde. Nakon nekoliko meseci provedenih u pritvoru u Brazilu pušteni su uz kauciju i vratili su se u Češku Republiku.
Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti zato što se među uhapšenima našao i bivši predsednik Češko-slovačkog društva ljubitelja kaktusa, ali i zato što su „lopovi“ imali mnoštvo pristalica koji su tvrdili da su oni istraživači koji kaktuse prikupljaju u nekomercijalne svrhe. U delu javnosti su dobili oreol zaštitnika ugroženih vrsta umesto krijumčara.
Pokušaj pravdanja čeških kolekcionara
Za češke kolekcionare odnos prema zakonima koji regulišu trgovinu divljim vrstama snažno je oblikovan iskustvom života iza Gvozdene zavese. Mnogim zaljubljenicima u biljke predeli Severne i Južne Amerike nekada su predstavljali simbol slobode i bekstva, dok su plastenici puni kaktusa bili „prostor izvan komunizma“.
Izolacija od svetskog tržišta imala je još jednu posledicu – primorala je češke kolekcionare da razviju vrhunske veštine u klijanju semena, razmnožavanju biljaka i ubrzavanju njihovog rasta kalemljenjem. Nakon završetka Hladnog rata mnogi su konačno otputovali u prirodna staništa kaktusa kojima su se godinama divili izdaleka. Tamo su sakupljali semena, tragali za novim vrstama, a u nekim slučajevima i ilegalno uzimali cele biljke. Po povratku kući brzo bi od semena uzgajali nove biljke koje su razmenjivali ili prodavali.
Iako su ilegalno pribavljali retke vrste, smatrali su da su njihovi postupci opravdani. Njihova logika bila je jednostavna: strastveni kolekcionari će uvek tražiti retke biljke, pa je bolje da nekoliko stručnjaka prikupi seme ili primerke, uzgaja ih u plastenicima i snabdeva tržište, nego da potražnja dovede do još većeg krivolova koji je pogubniji po ugrožene kaktuse.
Po njihovom mišljenju, uzimanje semena ili manjeg broja biljaka iz prirode prihvatljivo je ako će to dugoročno smanjiti pritisak na divlje populacije.
Da li je ovaj stav moralno opravdan?
Argument čeških kolekcionara ima određenu logiku. Širom Amerika čitave vrste kaktusa nestale su zbog krivolova, dok su pojedine danas veoma tražene sukulentne vrste u južnoj i istočnoj Africi poslednjih godina gotovo potpuno iskorenjene iz prirodnih staništa.
Upravo iz ovog razloga su pripadnici češke zajednice ljubitelja kaktusa branili uhapšene kolekcionare, tvrdeći da je njihova ekspedicija bila usmerena na biljke iz Urugvaja, a ne Brazila, kao i da je sprovedena uz dozvolu vlasnika zemljišta. Drugi su isticali da sakupljanje semena, za razliku od uklanjanja čitavih biljaka, može doprineti očuvanju prirode i da te dve stvari ne treba poistovećivati.
Međutim, hapšenja u Brazilu pokazuju slabosti takvog razmišljanja. Čak i veoma upućeni kolekcionari, koji dobro razumeju rizike po očuvanje prirode, mogu im doprineti. Kod uhapšenih su navodno pronađeni ne samo seme već i veliki broj biljaka. Iako većina kolekcionara danas više ne traži biljke iz prirode, i dalje postoji uporna grupa kupaca spremna da plati ogromne sume za ono što smatra „pravim“ primercima.
Kako sačuvati kaktuse?
Ovaj brazilski slučaj ukazuje da je ideja o „Robin Hudu zaštite prirode“ više mit nego stvarnost. Ipak, ostaje važno pitanje: kako zadovoljiti potražnju za retkim biljkama, a da se vrste ne dovedu do izumiranja?
Teoretski, zemlje bogate kaktusima i sukulentima, poput Brazila ili Meksika, mogle bi da imaju koristi od regulisane trgovine koja bi istovremeno doprinosila zaštiti prirode i lokalnoj ekonomiji. U praksi, međutim, mnoge vlade radije pribegavaju zabranama, jer su jednostavnije i lakše za sprovođenje. Ali potpune zabrane često ne uklanjaju potražnju (što je dobro poznato i iz „rata protiv droge“), već ilegalno tržište čine još profitabilnijim i štetnijim.
Alternativni pristup podrazumevao bi razvoj legalne trgovine uz pravičnu raspodelu koristi. U Južnoafričkoj Republici, na primer, postoje pokušaji da se lokalnim zajednicama pomogne da uzgajaju i prodaju tražene sukulente, čime se stvaraju ekonomski podsticaji za očuvanje prirode umesto za krivolov.
To je, međutim, mnogo lakše reći nego sprovesti. Decenije iskustva u sakupljanju i trgovini dale su bogatijim zemljama veliku prednost u znanju i infrastrukturi. Brazil, Meksiko i druge zemlje možda imaju autohtone vrste kaktusa, ali im je veoma teško da se ravnopravno takmiče na svetskom tržištu ukrasnog bilja.
No, borba protiv ilegalne trgovine kaktusima ne bi smela da bude isključivo odgovornost siromašnijih zemalja sa manjom političkom moći. Ovu trgovinu u najvećoj meri pokreće potražnja u bogatijim državama, koje moraju da priznaju i odgovornost svojih građana.
Jared Margulies
Izvor: The Conversation
Foto: variousphotography, Pixabay