Izgradnja solarne elektrane Brebex može da ugrozi Burešovog dugonogog velikog mrmoljka jer su institucije zaštitile pogrešnu baru, onu koja nije njegovo stanište.
Prema pisanju portala Klima101, tokom prethodne zime kompanija Brebex raskrčila je oko 240 hektara zemljišta, uglavnom niskog rastinja, u okolini sela Brebevnica kraj Dimitrovgrada, blizu granice sa Bugarskom, jer na tom mestu planira da izgradi solarnu elektranu Brebex, kapaciteta 300 megavata.
Krajem maja ove godine, organizacije Polekol i Jerma poslale su u javnost saopštenje u kojem su navele da je tokom krčenja narušeno stanište i ugrožen opstanak Burešovog dugonogog velikog mrmoljka, inače strogo zaštićene vrste u Republici Srbiji.
Organizacije su posebno izdvojile odgovornost Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji je, kako su navele, tom prilikom napravio previd jer iz projekta nije izuzeo Duboku baru, retko i važno stanište ove strogo zaštićene vrste.
Šta se zapravo dogodilo sa zaštitom Duboke bare?
U izjavi datoj portalu „Južne vesti”, iz kompanije Brebex su naveli da „jedino stanište” i mesto razmnožavanja mrmoljka na lokaciji projekta jeste izuzeto iz projekta i da je mrmoljak time zaštićen, nakon urađene detaljne stručne studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se može naći na njihovom sajtu.
Sa druge strane, Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je sopstveno saopštenje sa sasvim drugačijom porukom saopštavajući da je dato „pozitivno mišljenje za translokaciju”, tj. preseljenje jedinki koje su ugrožene izgradnjom elektrane Brebex.
Međutim, oba odgovora ne mogu biti tačna, pa se postavlja pitanje: da li je premeštanje ugroženih jedinki preporučeno zbog narušavanja staništa ili je stanište prepoznato i izuzeto iz projekta izgradnje elektrane?
„Zaštitili su pogrešnu baru”, kratko objašnjava dr Maja Ajduković, koja se već godinama bavi proučavanjem velikih mrmoljaka iz Duboke bare: „Druga bara, koja se u dokumentaciji naziva i Lipinsko jezero, nije nikakvo jezero već pojilište za stoku i tršćak koji brzo presuši. Ona je ta koja je izuzeta iz projekta”.
Sa druge strane, obližnja Duboka bara, koja je veće od samo dva staništa Burešovog dugonogog velikog mrmoljka u Srbiji, uopšte se i ne spominje u studiji uticaja koju je objavila kompanija Brebex.
Duboka bara danas jeste tehnički okružena žutom trakom, ali je celokupna okolna vegetacija uklonjena, što po rečima dr Ajduković direktno ugrožava opstanak ne samo mrmoljka, već i drugih vodozemaca i vrsta koje žive u ovoj bari.
„Kopneni deo ovog staništa sa vegetacijom u radijusu od najmanje 500 metara oko bare je izuzetno značajan za opstanak vodozemaca, pošto tu provode svoj terestrični deo života i hibernaciju”, ističe dr Ajduković. „Trenutno se solarni paneli planiraju do same ivice Duboke bare.”
Polekol kaže da je za previd kriv Zavod za zaštitu prirode
Osnovni problem je time objašnjen, koliko god to objašnjenje zvučalo porazno: stanište koje je trebalo da bude izuzeto iz projekta je Duboka bara, a ne Lipinsko jezero. Ali čija je to bila greška?
„Propust je napravio Zavod za zaštitu prirode prilikom izdavanja uslova zaštite”, objašnjava Strahinja Macić, pravnik iz Polekola. „Zavod je morao znati za ovo stanište i izuzeti ga iz obuhvata plana, kako je pravilno učinio sa tri staništa strogo zaštićenih orhideja.”
Kako objašnjava Macić ispred organizacija koje su u međuvremenu pokrenule i postupak za izmenu Plana detaljne regulacije za izgradnju elektrane Brebex, Zavod to nije učinio ni naknadno, kada mu je dostavljen Plan detaljne regulacije radi izdavanja Mišljenja o ostvarenosti uslova.
„Objektivna odgovornost je i na investitoru”, dodaje ovaj pravnik, „koji je preduzetim aktivnostima prekrišio zabranu uništavanja i preduzimanja svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti divlje vrste i njihova staništa.”
Zavod uredno izveštavan o staništu mrmoljka
Organizacije Polekol i Jerma su se u međuvremenu obratile kako Zavodu, tako i Ministarstvu zaštite životne sredine, kao i Inspekciji za zaštitu životne sredine.
U svom saopštenju, istom onom u kojem je izneto i pozitivno mišljenje za premeštanje populacija mrmoljaka, Zavod za zaštitu prirode je oštro demantovao navode o svom „previdu” u ovom slučaju. Evo kako oni opisuju situaciju:
„Zavod za zaštitu prirode Srbije u trenutku izdavanja navedenih rešenja nije imao saznanja da je predmetna populacija strogo zaštićene divlje vrste Triturus ivanbureschi na lokalitetu Duboka bara… od posebnog konverzacionog značaja i generalno velikog značaja za biodiverzitet Republike Srbije jer se u zahtevima i izveštajima institucije, koja se bavi istraživanjem ove populacije, nigde to ne navodi (naglasak autora).”
No, kako kaže dr Maja Ajduković, istraživači sa IBISS-a od 2021. godine sprovode istraživanja na ovom lokalitetu, na osnovu kojih je objavljen čitav niz naučnih radova u međunarodnim naučnim časopisima. U jednom od njih, praćen je razvoj preko 600 jedinki mrmoljaka na tom lokalitetu.
Za ta naučna istraživanja dobijena je posebna dozvola koju izdaje Ministarstvo zaštite životne sredine, u radovima uredno piše i njen broj, 353-01-1506/2022-04. Istovremeno, o sprovedenim ispitivanjima su, po ustaljenom postupku, godinama slati izveštaji Zavodu za zaštitu prirode, kaže tvrdi ona.
„Dakle, područje je bilo predloženo za zaštitu preko Natura 2000 i preko Emerald mreže”, kaže dr Ajduković. „Ti predlozi se takođe šalju Zavodu za zaštitu prirode.”
Kako bi trebalo da razumemo čitav ovaj slučaj?
Duboka bara je zapravo jedan vrlo mali lokalitet, koji sam po sebi u ovom trenutku nije posebno zaštićen zakonom, i čije ime ni istraživačima godinama nije bilo poznato (u radovima se navodi samo kao stanište u blizini sela Brebevnice).
Što se tiče Zavoda, on jeste poslao relevantno rešenje investitoru. Investitor jeste po rešenju naručio studiju uticaja, koja jeste urađena – sa nizom preporuka i mera zaštite lokalnih vrsta, od orhideja do različitih vrsta ptica – koje investitor u svom krčenju po svemu sudeći jeste pratio.
Štaviše, i samo krčenje je bilo sprovedeno tokom zime po preporuci iz studije, kako bi se rastinje uklonilo van sezone gnežđenja lokalnih ptica. I jedna lokalna bara jeste bila izuzeta iz projekta…
Samo što je ta bara bila pogrešna. I sada je zbog toga stanište jedne strogo zaštićene vrste, i mesto višegodišnjih naučnih istraživanja, narušeno.
Iz portala Klima101 podsećaju da međutim ovo nije prvi put da projekat izgradnje obnovljivih izvora energije u Srbiji nailazi na ovakve kontroverze. U pitanju je sada već obrazac nemara koji narušava poverenje javnosti u izrazito važan proces razvoja obnovljivih izvora energije.
Jedini način na koji bi to poverenje moglo delom da se obnovi je pre svega prihvatanjem odgovornosti svih relevantnih aktera. Pomogla bi i izmena projekta, kako bi se omogućilo ovom staništu da se vremenom obnovi.
Izvor: Klima101
Ilustracija: ChatGPT