Za ljude koji su zbog rata ili progona morali da napuste svoje zemlje, posao često znači prvi korak ka novom životu. Radžab iz Sirije kroz zaposlenje u Srbiji izašao je iz azilnog centra i stekao samostalnost, dok je Natalija iz Ukrajine za dve i po godine izgradila lidersku karijeru u kompaniji IKEA.
Napustiti dom zbog rata ili progona znači ostaviti iza sebe mnogo više od adrese. Novi početak podrazumeva učenje jezika, upoznavanje drugačije kulture, pronalaženje mesta kojem ćete pripadati, ali i posao koji donosi sigurnost i priliku da se život ponovo gradi.
Zapošljavanje izbeglica i tražilaca azila u Srbiji poslednjih godina postaje sve vidljivije, a iskustva pokazuju da koristi imaju i zaposleni i poslodavci. Dok kompanije dobijaju motivisane ljude spremne da uče i rade, oni koji su bili primorani da napuste svoju zemlju dobijaju priliku da ponovo steknu samostalnost i planiraju budućnost.
Kako to izgleda u praksi, govorile su za Infostud Jovana Cvijović i Kristina Kuzmanović iz HR sektora kompanije Alumil Srbija, zatim izbeglica iz Sirije i jedan od njihovih zaposlenih Radžab Jazbeh, kao i Ukrajinka Natalia Holod iz kompanije IKEA Srbija, koja je za svega nekoliko godina od dolaska u našu zemlju napredovala do liderske pozicije.
I Radžab i Natalia su uz pomoć Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), koja sarađuje kroz programe sa kompanijama u Srbiji, došli do novog zaposlenja.
Posvećenost nije pitanje porekla
Kompanija Alumil u Srbiji trenutno zapošljava petoro izbeglica i tražilaca azila, koji dolaze iz Sirije, Burundija i Pakistana. Kako objašnjava Kristina Kuzmanović iz njihovog HR tima, odluka da im pruže priliku nije bila samo izraz društvene odgovornosti, već i uverenja da svako zaslužuje jednake šanse.
„Smatrali smo da je uključivanje izbeglica na tržište rada važan korak ka njihovoj integraciji u društvo, ali i prilika da naše radno okruženje obogatimo različitim kulturama i perspektivama. Kroz ovaj proces uverili smo se da posvećenost, motivacija i želja za radom nisu povezani sa poreklom, već sa prilikom koju nekome pružimo“, kaže Kristina. U Alumilu ovakvu praksu sprovode gotovo dve godine.
Da podrška kolega i prilika za zaposlenje mogu da naprave veliku razliku u životu izbeglica, potvrđuje i Radžab Jazbeh, koji u Srbiji živi dve godine, a u kompaniji Alumil radi nešto više od tri meseca. Radžab je momak iz Sirije, koji je do pre nekoliko meseci živeo u Centru za azil u Sjenici, sve dok nije dobio posao u kompaniji Alumil Srbija, zbog čega se preselio u Novu Pazovu, u njihov smeštaj za radnike. Trenutno radi u Alumilovoj farbari.
„Najveći iskorak za mene bio je da se prilagodim novom okruženju, preuzmem odgovornost i prevaziđem jezičku barijeru. Vremenom sam, uz podršku kolega, postao opušteniji i sigurniji u sebe i svoj posao, navodi Radžab za Infostud.
On kaže da mu je posao već sada mnogo više od zaposlenja: „Moje iskustvo rada u Srbiji je veoma pozitivno. Ovaj posao mi je doneo priliku da učim, osećaj stabilnosti i mogućnost da gradim svoj život. Naučio me je da budem odgovorniji i samostalniji, a istovremeno mi je dao više samopouzdanja i omogućio da se izdržavam.“
Najveći izazov na početku je jezik
Izbeglice i tražioci azila u Alumilu rade na različitim proizvodnim poslovima – u farbari, na pakovanju profila, a pojedini rade i na zahtevnijim poslovima u okviru ekstruzije profila.
Najveći izazov na početku, kažu u kompaniji, jeste jezik. Posebno je to slučaj kod zaposlenih koji ne govore engleski. Međutim, u Alumilu su radnici izbeglice i tražioci azila pokazali visok nivo posvećenosti, odgovornosti i motivacije za rad, čime su nadomestili nepoznavanje jezika.
„Od samog početka želeli su da uče i budu ravnopravni članovi tima. Kada su kolege videle njihovo zalaganje, profesionalnost i odnos prema poslu, mišljenja su se prirodno promenila i danas odlično funkcionišu zajedno“, kaže Jovana Cvijović iz HR tima te kompanije.
Put do liderske pozicije
Da posao može da bude tek početak jedne mnogo veće priče pokazuje i primer Natalie Holod iz kompanije IKEA Srbija. U našu zemlju izbegla je iz Ukrajine, a svoj profesionalni put započela je na poziciji saradnice za grafičke komunikacije.
Natalia je danas na liderskoj poziciji, do koje je stigla nakon dve i po godine rada u IKEA Srbija. „Liderstvo me je oduvek privlačilo, pa ovo napredovanje vidim kao prirodan nastavak svog razvoja i priliku da kroz podršku timu i zajednički rad doprinesem još boljim rezultatima. Posebno mi znači to što IKEA prepoznaje potencijal“, ističe ona.
Na pitanje kako bi opisala rad u Srbiji, izdvaja tri reči: „Ljudi, opuštenost i sloboda. Ljudi zato što radim u okruženju koje je puno podrške, saradnje i međusobnog poštovanja. Opuštenost jer, iako radimo ozbiljan posao, atmosfera je prijatna i svako može da bude svoj. Sloboda zato što imamo prostor da iznosimo ideje, preuzimamo inicijativu i razvijamo se u pravcu koji nas interesuje“.
Iako je dolazak u novu zemlju bio veliki životni izazov, danas kaže da na prepreke gleda drugačije. „Počela sam sve od nule, daleko od porodice i uz stalnu brigu o njima. Taj period me je naučio da svaki početak jeste težak. Zato izazove ne doživljavam kao prepreke, već kao prilike da naučim nešto novo i nastavim da se razvijam“, kaže ona.
Kao jednu od najvećih vrednosti rada u Srbiji izdvaja ljude koji su „spremni da pomognu jedni drugima, podele znanje i uskoče kada je potrebno. Taj osećaj zajedništva i timskog duha mnogo znači, posebno kada se suočavate sa novim preprekama“.
Za one koji su morali da napuste svoju zemlju, prvi posao u novoj sredini često je taj ključni trenutak i šansa da se život nastavi tamo gde je bio prekinut. Njihove priče pokazuju da uz dobre prilike, podršku i poverenje novi početak može da preraste i u uspešnu karijeru – na dobrobit i zaposlenih i poslodavaca.
Izvor: Infostud
Foto: abeldesign, Pixabay