MAT: BDP Srbije porastao 3,6 odsto, inflacija i dalje u okviru cilja NBS

Osim građevinarstva koje, kako je navedeno, beleži neznatan pad aktivnosti, svi ostali sektori ostvaruju realni međugodišnji rast proizvodnje.

Ukupna industrijska proizvodnja u tom periodu uvećana je za 0,6 odsto, a proizvodnja prerađivačke industrije za 1,6 odsto.

„Proizvodnja koksa i derivata nafte, kada se posmatra izolovano, više ne prednjači u usporavanju prerađivačkog sektora – to je sada proizvodnja osnovnih metala“, navedeno je u MAT-u.

Dodaje se da spoljnotrgovinska razmena nastavlja da raste, uz osetno brži rast izvoza u odnosu na uvoz, iz čega proizilazi i povoljnija pokrivenost uvoza izvozom.

U periodu januar–maj 2026. izvozom je pokriveno oko 83,1 odsto robnog uvoza, što je bolji rezultat nego godinu dana ranije, kada je iznosio 77,9 odsto.

Srbija je, prema evidenciji Evrostata, u prvih pet meseci 2026. u evropskom vrhu i po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo.

U martu je prosečna neto zarada bila za 10,9 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe, dok je u odnosu na vrednost minimalne potrošačke korpe veća za 115,1 odsto.

Inflacija se kreće u okvirima cilja NBS, a privremeno odstupanje iznad gornje granice cilja moglo bi, kako je navedeno, da usledi tek krajem ove godine.

Od 27 zemalja EU, veću međugodišnju inflaciju od Srbije u maju 2026. imalo je devet zemalja. Srbija je u maju 2026. godine imala veću međugodišnju inflaciju od proseka EU.

Međugodišnja inflacija je u maju u Srbiji iznosila 3,8 odsto, a u Evropskoj uniji 3,3 odsto, odnosno u evrozoni 3,2 odsto.

Od 27 zemalja članica EU, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija u maju 2026. imalo je osam zemalja, od kojih su najveće stope zabeležene u Rumuniji (9,7 odsto), Bugarskoj (6,3 odsto) i Litvaniji (5,1 odsto).