Rubini: AI vodi ka univerzalnom dohotku ili socijalizmu

Ekonomista Nuriel Rubini, koji je stekao svetsku prepoznatljivost upozorenjima uoči finansijske krize 2008. godine i nadimkom „Doktor Propast“, ovoga puta iznosi izrazito optimističnu – iako radikalnu – viziju budućnosti.

Rubini smatra da će vještačka inteligencija i roboti tokom narednih 20 do 25 godina zameniti veliki dio zaposlenih, zbog čega tradicionalna rešenja, poput povećanja starosne granice za odlazak u penziju, neće biti dovoljna. O tome je govorio u intervjuu za Bloomberg televiziju, odgovarajući na pitanje kako rešiti dugoročne probleme američkog sistema socijalnog osiguranja.

Prema zvaničnom izveštaju američke Uprave za socijalno osiguranje, fond iz kojeg se isplaćuju starosne i porodične penzije mogao bi da iscrpi svoje rezerve u posljednjem kvartalu 2032. godine. Objedinjene rezerve tog fonda i fonda invalidskog osiguranja dovoljne su, prema sadašnjim projekcijama, do 2034. godine. Nakon iscrpljivanja rezervi, tekući prihodi ne bi nestali, ali ne bi bili dovoljni za isplatu punog iznosa zakonom predviđenih primanja.

Rubini zato očekuje uvođenje nekog oblika univerzalnog osnovnog dohotka – redovne novčane naknade koju bi država isplaćivala svim građanima, nezavisno od toga da li su zaposleni i kolike prihode ostvaruju.

Prema njegovom scenariju, takvu podršku građani ne bi dobijali samo nakon penzionisanja, već i tokom radnog veka, dok veštačka inteligencija postepeno smanjuje tražnju za ljudskim radom.

„Već idemo u tom pravcu“, ocenio je Rubini, navodeći da promena neće biti rezultat samo socijalne politike, već ekonomska nužnost u svijetu u kojem mašine proizvode sve veći deo ukupnog bogatstva.

Ideja univerzalnog osnovnog dohotka sve češće se pojavljuje i u političkim raspravama. Britanski ministar za investicije Džejson Stokvud početkom 2026. godine potvrdio je da se unutar Vlade razgovara o osnovnom dohotku i programima celoživotnog obrazovanja kao mogućim načinima ublažavanja gubitka radnih mesta izazvanog veštačkom inteligencijom. Za sada, međutim, nije reč o zvanično usvojenoj politici britanske Vlade.

Rubini smatra da je revolucija veštačke inteligencije najznačajnija tehnološka promena u ljudskoj istoriji i da će postojeći sistemi vremenom prerasti u opštu veštačku inteligenciju – AGI, sposobnu da dostigne ili nadmaši čoeka u velikom broju kognitivnih zadataka.

Takav razvoj, prema njegovoj procjeni, mogao bi dramatično da ubrza američki privredni rast. Rubini očekuje da bi godišnja stopa rasta do kraja ove decenije mogla da se poveća na između dva i četiri odsto, do 2040. na oko šest odsto, a do 2050. čak na deset odsto.

Te brojke nisu konsenzusna ekonomska prognoza, već Rubinijev izrazito optimističan scenario zasnovan na pretpostavci da će AI izazvati istorijski skok produktivnosti.

U takvoj ekonomiji mašine bi stvarale najveći dio nove vrednosti, ali bi se istovremeno otvorilo pitanje kome pripadaju prihod i kapital koji iz toga nastaju.

Rubini vidi dva moguća odgovora.

Prvi je naknadna, odnosno „ex-post“ preraspodela: tehnološke kompanije i vlasnici kapitala ostvarivali bi ogromne profite, država bi ih oporezovala, a zatim dio prihoda isplaćivala stanovništvu kroz univerzalni osnovni dohodak.

Drugi model je unapred uspostavljena, „ex-ante“ preraspodela, kroz javno vlasništvo nad delom najvrednijih tehnoloških kompanija. Rubini taj scenario opisuje kao „neki oblik socijalizma“, jer bi država postala suvlasnik kompanija koje kontrolišu ključnu AI infrastrukturu i modele.

Takva mogućnost više nije samo teorijska. OpenAI je, prema informacijama Financial Timesa, razgovarao o ideji da američkoj državi ustupi vlasnički udio od pet odsto, kako bi javnost posredno učestvovala u eventualnom rastu vrijednosti kompanije i ekonomskim koristima koje donosi AI.

Predlog bi podrazumevao da slične udjele ponude i druge vodeće američke AI kompanije, iako nije poznato da li bi konkurenti prihvatili takav aranžman. Razgovori su u ranoj fazi i za realizaciju modela verovatno bi bila potrebna politička i zakonodavna podrška.

Direktor OpenAI-ja Sem Altman ranije je bio jedan od najpoznatijih zagovornika univerzalnog osnovnog dohotka, ali je tokom 2026. ublažio taj stav, navodeći da više ne veruje da su same novčane isplate dovoljne. U novijim predlozima veći naglasak stavlja se na to da građani dobiju vlasnički udio u kapitalu i bogatstvu koje stvaraju AI kompanije.

Sličnu viziju budućnosti već duže zastupa i vlasnik Tesle, SpaceX-a i kompanije xAI Ilon Mask.

On predviđa da bi napredak veštačke inteligencije i robotike u narednih deset do 20 godina mogao da učini rad neobaveznim. Ljudi bi, prema njegovom poređenju, mogli da rade iz zadovoljstva, slično kao što neko danas uzgaja povrće u sopstvenoj bašti iako ga može jednostavno kupiti u prodavnici.

Roubini tvrdi da njegova prognoza, uprkos pominjanju masovnog nestanka poslova i socijalizma, nije pesimistična. Naprotiv, smatra je optimističnom jer pretpostavlja privredni rast od deset odsto i svet u kojem „mašine obavljaju sav posao“.

Ključno pitanje takve budućnosti, međutim, neće biti samo koliko bogatstva AI može da proizvede. Mnogo važnije biće ko će posedovati tehnologiju, kako će se njeni prihodi oporezovati i na koji način će koristi od automatizacije biti podeljene između vlasnika kapitala i ostatka društva.

Izvor: Investitor.me