Ekstremni uslovi koji nastaju tokom nuklearne eksplozije mogu dovesti do stvaranja potpuno novih materijala. Jedna takva, do sada nepoznata metalna legura, pronađena je u ostacima atomske bombe bačene na Hirošimu 1945. godine.
Materijal koji nikada ranije nije zabeležen ni u laboratoriji ni u prirodi pronašao je Luka Bindi, naučnik sa Univerziteta u Firenci, dok je analizirao mikroskopske ostatke prikupljene duž obala Hirošimskog zaliva.
„Čak i decenijama kasnije, zrno veličine svega nekoliko mikrometara može da sačuva detaljan zapis o uslovima koji su postojali samo deliće sekunde. Ove čestice nisu samo istopljeni ostaci, već fizički arhivi eksplozije“, objasnio je Bindi.
Legura nastala u deliću sekunde
Nuklearna eksplozija stvara uslove koji se teško mogu ponoviti u laboratoriji: temperature dostižu nivoe slične onima na površini Sunca, dok se materijali gotovo istovremeno tope, isparavaju i ponovo spajaju u nove strukture.
Zbog izuzetno brzog hlađenja, metali nemaju dovoljno vremena da formiraju uobičajene kristalne oblike. U jednom od brojnih takvih procesa tokom eksplozije u Hirošimi nastala je legura sastavljena od gvožđa, hroma, nikla, mangana, molibdena, silicijuma i aluminijuma.
Njena atomska struktura razlikuje se od svega što je do sada poznato – umesto jednostavnije kristalne organizacije koja bi se očekivala za ovu kombinaciju elemenata, materijal je zadržao složenu kubnu strukturu.
Otkriće, objavljeno u časopisu Science Advances, moglo bi pomoći naučnicima da bolje razumeju kako ekstremni događaji poput nuklearnih eksplozija, udara meteorita ili udara groma mogu stvarati nove vrste materijala.
Za industriju novih materijala ovakva istraživanja otvaraju zanimljiva pitanja: koliko još nepoznatih struktura postoji i da li bi razumevanje njihovog nastanka moglo doprineti razvoju budućih tehnologija.
Izvor: Scientific American
Foto: xload, Depositphotos