Zašto skaču prinosi na obveznice?

Ono što se poslednjih nedelje dešava na svetskom tržištu obveznica je uglavnom vezano za kažnjavanje investitora koji su nezadovoljni kako vlade širom sveta, a specijalno u Sjedinjenim Državama (SAD), vode monetarnu i fiskalnu politiku. Ulagači smatraju da te politike nisu adekvatne i zahtevaju veće prinose, jer su prošla vremena „jeftinog novca“. Investitori sada traže veće prinose pri kupovini državnog duga prvenstveno zbog povišenih inflatornih pritisaka, rasta referentnih kamatnih stopa centralnih banaka i povećanog rizika od fiskalne nestabilnosti država koje se prekomerno zadužuju, piše Nova ekonomija.

Kada investitori uoče veći rizik da će inflacija obezvrediti njihov novac ili da država ima problem sa deficitom, oni zahtevaju veću premiju za rizik kroz višu kamatnu stopu (prinos) kako bi uopšte pristali da kupe državne obveznice. Ono o čemu smo pisali proteklih dana, da je dug američke administracije narastao na 40 biliona dolara je deo zabrinutosti kod investitora, jer sva nova zaduživanja po višim kamatama odlaze na refinansiranje starih dugovanja, dok otkup dela duga od strane Feda nije dao očekivane rezultate. Tržište jednostavno vidi visoku inflaciju i sve ostale rizike, te nastavlja da zahteva više kamate, jer oni i preuzimaju te rizike na sebe kada kupuju državni dug. Slično se dešava u Evropi, a još par „sitnica“ u celoj toj priči usložnjava problem.

„Tržište obveznica je jedina preostala ekonomska alatka koja može da disciplinuje i „prevaspita“ državnu izvršnu vlast kada vodi lošu monetarnu i fiskalnu politiku, i to prostim mehanizmom – povećanjem cene zaduživanja. Ovo pravilo disciplinovanja tržišta ne važi u Srbiji. Vreme niskih i negativnih kamatnih stopa – na koje se svet navikao dok su se države nekontrolisano zaduživale, posebno tokom pandemije korone pod izgovorom pomoći privredi – definitivno je prošlost i sada sve to dolazi na naplatu. Vladajuće političke strukture ignorišu parlamente prilikom donošenja planova zaduživanja“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta, Đorđe Đukić.

Profesor lično ne očekuje velike katastrofalne potrese niti masovnu „dedolarizaciju“ o kojoj senzacionalisti pišu, već trenutnu situaciju vidi kao ozbiljno upozorenje vlastima. Davanje prognoza na rok duži od šest meseci do godinu dana, prema njegovom mišljenju je krajnje neozbiljno zbog nepredvidivih geopolitičkih događaja (poput potencijalnih sukoba sa Iranom koji odmah menjaju cene nafte).

Đukić navodi i da će se rešenje krize nazreti na međuizborima u novembru u SAD.

Da kriza polazi iz SAD, slaže se i Nenad Gujaničić, glavni broker firme „Momentum sekjuritis“. Kako naglašava, očekuje se i bilo bi dobro da se SAD malo dovedu u red što se tiče zaduživanja, jer su kamate narasle na nivoe koji nisu viđeni od 2007. godine. Prinos na 30-godišnje državne obveznice SAD je oko 5,2 odsto, nedavno oko 5,3 odsto, 30-godišnje obveznice Japana iznad 4 odsto, što je maksimum koji nije zabeležen više decenija.

Države su počele znatno više da troše u poslednjih pet do šest godina. SAD beleže budžetski deficit od oko šest odsto u poslednje četiri do pet godina. Finansiranje AI projekata zahteva ogromne količine novca. Veliki deo tih projekata finansira se kroz zaduživanje ili prodaju korporacijskog duga, kaže broker.

Tehnološke kompanije su u velikoj meri istopile svoj novac (pri čemu je Majkrosoft mogući izuzetak), što znači da kompanije koje nemaju sopstveni novac moraju da uzimaju kredite kako bi nastavile finansiranje“, kaže Gujaničić. Kako objašnjava, i korporacije koje se zadužuju to rade preko obveznica ili kredita, pa se rast kamata na tržištu preliva i na kompanijsko zaduživanje.

S obzirom da u SAD velike količine novca odlaze na finansiranje AI kompanija, i sami investitori su postali nervozni jer je konkurencija koja dolazi iz Kine postigla mnogo više sa znatno manje novca, kako se sada čini. Investitori su godinama unazad ulagali u tehnološke akcije jer su donosile visoke prinose, pa je deo razloga zašto oni koji ulažu prebacuju novac u ove kompanije i očekuju sada više prinose od država. Obveznice država su uvek bile sigurna investicija, sa manjim, ali stabilnim prinosima, ali zbog inflacije, velike deficite budžeta i rastuće dugove država, to više nije održivo. Prostije rečeno, ako vlade širom sveta sada hoće novac, moraće da plate više svojim investitorima jer je nešto drugo popularnije i donosi više prinose.

Kinezi već imaju razvijene sopstvene modele koji su se pokazali veoma sposobnima. Ranije ove godine su izašli na američku berzu i pustili svoj model koji se pokazao boljim od američkih modela, a dostupan je potpuno besplatno. Kineske kompanije su uspele da postignu ove rezultate sa znatno manje novca.

Kako Gujaničić kaže, zbog visokih očekivanja i trenutne situacije na tržištu (poput dešavanja na Nasdaq berzi u junu), postavlja se pitanje da li se ovaj tehnološki „balon“ može pretvoriti u veliku krizu.

Svetsko tržište funkcioniše kao povezan sistem, objašnjava broker.  SAD su pomogle nedavno japansku valutu, a Japanu su takođe skočile kamatne stope.

Potencijalni problem sa japanske strane može uzdrmati svetsko tržište jer Japan drži najveći udeo američkog duga, odnosno američkih državnih obveznica.

Usled sopstvenih problema, Japan bi mogao da odluči da se oslobodi dela tog duga, što bi imalo direktne posledice na ostatak sveta.

Ovi poremećaji vode ka svetskoj inflaciji i svetskoj krizi. Početak te krize mogao bi se odraziti na godišnjem nivou kroz pritiske na plaćanja, kaže broker.

Đukić pojašnjava da je vrlo rano reći da li i koliko kriza može da se prelije na ostatak sveta, uključiv tu i Srbiju. Ključni problem ove slagalice je u tome što svaki od ovih manjih šrafova tipa ulaganja u AI ili odluke drugih država da se povuku iz američkog duga u većem obimu mogu da prevagnu tas na vagi.

Kratak rezime situacije u SAD, prema rečima profesora Đorđa Đukića

„Budžetski deficit SAD, prema proračunima merodavnih državnih institucija, kreće se oko šest odsto. To je jedan od ključnih faktora koji diktira srednjoročna očekivanja investitora.

Uoči novembarskih međuizbora u SAD, vodi se politička igra i tinja sukob između Ministarstva finansija SAD i američke centralne banke (Fed). Ironija je u tome što su i ministar finansija i predsednik Fed-a ljudi iz krugova Wall Street-a koje je Donaldu Trampu protežirao Stenli Drakenmiler.

Predsednik Fed-a se nalazi pod političkim pritiskom u očekivanju smanjenja stopa, dok istovremeno raste pritisak unutar samog komiteta Fed-a da se stopa poveća kako bi se suzbila inflacija, koja se već pet godina ne vraća u ciljani okvir od 2 odsto (iako je nezaposlenost stabilna na 4,1 odsto do 4,2 odsto). Nejasni stavovi Fed-a se na Wall Street-u odmah kažnjavaju rastom zahtevanih prinosa na obveznice (npr. skok sa 4,9 odsto na 5,1 odsto). Ministarstvo finansija je po prvi put pokušalo da izvrši otkup dugoročnih državnih obveznica kako bi smanjilo pritisak investitora koji traže sve veće prinose na 30-godišnje obveznice. Taj potez je odmah oštro kritikovan (čak i od strane mentora ministra finansija) kao pogrešan i neefikasan pokušaj modifikovanja tržišnih očekivanja. Tržište je potvrdilo neuspeh ove mere – prinosi na 30-godišnje obveznice prešli su preko 5 odsto, što jasno pokazuje sumnju investitora u sposobnost države da smanji budžetski deficit i intenzitet zaduživanja.

U isto vreme Tramp javno izjavljuje da želi Ameriku sa najnižim kamatnim stopama.“

„Zahtevani prinosi na obveznice će neminovno nastaviti da rastu jer na tržištu postoji ogromna konkurencija za kapital između država i korporacija.

Korporacije u Americi i svetu se enormno zadužuju radi ulaganja u praktični aspekt veštačke inteligencije. Ove investicije zahtevaju ogromnu količinu električne energije za data centre, što vrši pritisak na cene struje. Situacija ide dotle da građani i socijalni fondovi u SAD odbijaju izgradnju data centara u svojim regijama iz straha od daljeg poskupljenja struje. Investitori radije ulažu u korporacije jer veruju da će prinosi i pouzdanost naplate kod njih biti veći nego kod državnih obveznica, koje na srednji i dugi rok postaju krajnje rizične“, kaže Đukić.

Kako nam profesor objašnjava, ukoliko se inflacija otme kontroli, može nastupiti crni scenario – brutalno povećanje kamatnih stopa radi slamanja inflacije, po uzoru na ono što je svojevremeno uradio Paul Volcker, što je uspešno suzbilo inflaciju ali i gurnulo sistem u brutalnu recesiju.

Prinos na 10-godišnje obveznice SAD porastao je za 60 bazičnih poena u odnosu na prošlu godinu i trenutno iznosi 4,7 odsto. Prinos na 10-godišnje nemačke obveznice zabeležio je rast na 3,35 odsto (što je povećanje od 63 bazična poena u odnosu na prošlu godinu), prema rečima Đukića.

S obzirom na to da su kamate u svetu drastično skočile, Srbija će morati da se zadužuje po znatno višim stopama nego ranije (gde su se stope za period od 5 do 10 godina kretale između 4 odsto i 5 odsto). Budući da moramo da refinansiramo stare dugove novim zaduživanjem, ti uslovi će biti izuzetno teški i naravno mnogo skuplji nego ranije.