Gotovinski krediti na rekordnom nivou: Građani Srbije bankama duguju 9 milijardi evra za keš pozajmice

Građani Srbije su u aprilu po prvi put dugovali više od hiljadu milijardi (bilion) dinara na ime gotovinskih kredita, do juna su podigli 9 odsto više takvih pozajmica u odnosu na prošlu godinu a trenutno iznos duga po keš kreditima iznosi nešto više od 9 milijardi evra.

Taj iznos znači da gotovinski krediti sada čine skoro polovinu ukupnog zaduženja stanovništva, kako pokazuju avgustovski podaci Udruženja banaka Srbije.

A sa godišnjom stopom rasta od 20,6 procenata, keš krediti rastu sporije samo od potrošačkih kredita, čiji udeo je daleko niži u ukupnom zaduženju građana.

Građani su, dakle, poslednjeg dana avgusta dugovali ukupno 1.058 milijardi dinara na ime gotovinskih kredita, a od januara je, na osnovu podataka Udruženja banaka, svakoga meseca odobravano nešto više od 14 milijardi dinara novih pozajmica (oko 120 miliona evra).

Prema oceni stručnjaka za bankarstvo Vladimira Vasića, gotovinski krediti „popularnost“ duguju merama Narodne banke Srbije.

Centralna banka je, naime, krajem avgusta prošle godine dala „smernice“ za finansijske institucije kada je reč o kreditima za zaposlene sa redovnim primanjima do 100.000 dinara i za penzionere.

Za gotovinske, potrošačke kredite do milion dinara kao i za refinansiraje, nominalna kamatna stopa trebalo je da bude za 3 procentna poena niža od proseka te banke, sa postavljenom donjom granicom od 7,5%. Za penzionere su tada predviđeni gotovinski krediti sa uključenim životnim osiguranjem, gde je očekivana kamatna stopa takođe niža za 3 procentna poena, ali sa donjom granicom od 10,5%.

„Očigledno su mnogi građani ne samo refinansirali postojeće gotovinske kredite, nego su verovatno i pridodali koliko su mogli u pokušaju da iskoriste razlike u visini kamata. Treba uzeti u obzir da su gotovinski krediti i inače popularni, jer se naši ljudi ne ustručavaju da uzmu novac i potroše, dok je za banke to pouzdan i ‘brz’ biznis“, kaže Vasić za Nedeljnik.

Iako zaduživanje građana raste po svim vrstama kredita, utešan je podatak Udruženja banaka da ne raste docnja, što znači da uspevaju da izmire obaveze bez većih problema.

Štaviše, samo 1,1 odsto zaduženih građana bilo je u docnji na kraju avgusta, i to uključujući i stambene i potrošačke kredite.

Vladimir Vasić smatra da građani Srbije nisu ni prezaduženi, a poziva se na procenu da se u proseku duguje oko 2.000 evra, koliko iznosi i prosečna štednja.

„Zato verujem da je najvažnije pitanje kako upravljati sa tim što uzmemo odnosno ‘kupimo’ od banke. Ukoliko se gotovinski kredit potroši na nešto jednokratno, poput letovanja, onda to i nije finansijski najpoželjnija odluka. Ali ako se uloži u obrazovanje, onda je daleko verovatnije da će se zaduživanje isplatiti“, zaključuje Vasić.