Da li se pored energetske sprema i kriza na tržištu obveznica?

Naime, prinos na američke desetogodišnje obveznice skoro da je na veoma visokih pet odsto. Drugim rečima, investitori traže toliku kamatu da bi kupili američki dug. Na početku godine prinos na desetogodišnje američke obveznice, koje služe kao benčmark za obveznice drugih zemalja, bio je oko 4,1 odsto.

Ono što su američke za dolarsko tržište, to su nemačke obveznice za tržište u evrima. I nemačka država se sve skuplje zadužuje. Prinos na desetogodišnji „Bund“ skočio je sa 2,8 odsto početkom ove godine, na oko 3,5 odsto.

Najveći relativni rast prinosa, među velikim ekonomijama, zabeležio je Japan. Država koja već decenijama ima nisku kamatnu stopu i jeftino zaduživanje, došla je do prinosa na desetogodišnje obveznice od oko tri odsto. Napočetku godine prinos je bio oko 1,6 odsto, a na početku prošle godine manje od jedan odsto.

Nije problem samo rast prinosa, već i ogroman dug na koji se primenjuje. Javni dug SAD-a je nedavno preskočio fantastičnih 40 biliona dolara, što je skoro 130 odsto BDP-a. Japan, poznat po ogromnom, ali i održivom javnom dugu je na oko 250 odsto BDP-a.

Nemački javni dug je znatno umereniji, „svega“ oko dva biliona dolara i oko 65 odsto BDP-a.

Računicu pogoršava inflacija, izazvana rastom cene nafte, koja je ovih dana opet preko 100 dolara po barelu. Centralne banke da bi se izborile sa inflacijom povećavaju referente kamatne stope, ECB je to uradila u četvrtak, a očekuje s ejoš jedno povećanje do kraja godine.

Nikola Stakić iz Eklektika kapitala objašnjava da su prinosi najznačajnijih desetogodišnjih obveznica na višedecenijskim maksimumima i u razvijenim ekonomijama i u zemljama u razvoju.

„Ako prinosi ostanu na visokim nivoima to može uticati na mogućnost ekonomskog oporavka. Visoka inflacija uz usporenu ekonmsku aktivnost može dovesti do stagflatornog okruženja. Najvažnija komponenta prinosa je očekivana inflacija. U razvijenim ekonomijama cilj je da ona bude oko dva odsto, ali je u mnogim zemljama znatno viša. Takođe, veliki neto dužnici, poput SAD moraju da zanavljaju dugove po viskim kamatnim stopama što dalje povećava opterećenje budžeta. To se dešava i u Evropi, u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji“, objašnjava Stakić i dodaje da će tako ostati sve dok se ne obori inflacija.

„Dok ne dođe do primirivanja geopolitičkih sukoba, neće pasti ni prinosi“, napominje on.

On ističe da su države u situaciji da biraju između obuzdavanja inflacije i inflatornih očekivanja i veće privredne aktivnosti.

„SAD moraju da biraju između inflacije i zaposlenosti, jednom merom ne mogu da pogode oba cilja. Guverner FED-a bio je prilično kategoričan da je inflacija prioritet. To znači povećanje kamatne stope i to je gorka pilula, koja znači i veće prinose na obveznice. Cilj je da se smanji inflacija, pa da se onda smanje i prinosi“, ocenjuje on.

Američka ekonomija u poređenju sa evropskom deluje zdravo. Privreda na Starom kontinentu već dugo deluje anemično, a sa pooštravanjem monetarne politike dodatno se isisava potencijal za privredni rast koji je ionako ispod jedan odsto.

„Ipak, cilj je da se opbuzda inflacija, ali u evrozoni to traje duže, jer je ekonomija slaba i to, čini se, zbog strukturnih problema“, objašnjava on.

Glavni broker Momentum sekjuritiz Nenad Gujaničić podseća da je glavni okidač dešavanja na tržištu obveznica kriza na Bliskom istoku i cene nafte koje su opet iznad 100 dolara za barel.

„Od marta imamo pritisak na kamatne stope i inflaciju. Međutim, u septembru u odnosu na tada, osećaj investitora je da će ovo duže potrajati. U junu je došlo do primirja, a cene nafte su skoro vratile na predratni nivo. Međutim, najnovija zaoštravanja pokazuju da će sukob potrajati, uprkos tome što se približavaju izbori u SAD i to im ne odgovara“, ocenjuje Gujaničić.

On napominje i da velike ekonomije, a pre svega SD, imaju velike budžetske deficite, a visoki prinosi na dug, uazuju da će inflacija i više kamatne stope ostati duže.

„Visoke kamatne stope nepovoljne su i za građane i za privredu. One znače skuplje kredite, a to znači da će ih privreda i građani manje uzimati, a to znači manju ekonomsku aktivnost“, napominje naš sagovornik.

On ističe da se taj efekat već sada vidi kod onih koji imaju kredite vezane za evro, odnosno euribor. Od početka godine euribor je povećan za oko 0,7-0,8 procentnih poena,, što se preliva i na rate kredita, uglavnom stambenih kod nas.

„Prinosi i na obveznice naše države beleže rast, trenutno je preko pet odsto. To znači da kada budemo morali, zaduživaćemo se skuplje. Na naših 40 milijardi evra javnog duga, ako se prinos poveća za jedan procentni poen to znači veće troškove kamata u budžetu za 300-400 miliona evra. To nije malo“, upozorava Gujaničić.

Prinosi na obveznice Srbije u dinarima sa dospećem 2031. godine su 5,28 odsto, a za one koje dospevaju 2035. godine 5,95 odsto. Za desetogodišnje evroobveznice prinos je 5,1 odsto.

Narodna banka Srbije u četvrtak, opet, nije dirala kamatnu stopu. Ostala je na 5,75 odsto još od se3ptembra 2024. godine.

Nikola Stakić ističe da že buduće kretanje kamate zavisiti od poljoprivredne sezone, kao i od toga da li će biti udara cena energenata na zimu.

„Nakon odluke ECB da poveća kamatnu stopu, i naša centralna banka moraće dobro da razmisli šta dalje. Ako bude došlo do rasta unutrašnjeinflacije verovatno ćemo i mi morati da pooštravamo monetarnu politiku. Pa i ako dođe do poskupljenja energenata usled spoljnih faktora, opet se može očekivati povećanje kamatnih stopa“, ističe Stakić dodajući da ne deluje da nas očekuje mirnodopska zima.