Krčedin je dobio kuću koja lepo miriše i puna je gostiju. Njeni vlasnici, bračni par Ognjenović, izgradili su je uz podršku IPARD fonda i spremaju se da ponovo konkurišu za ove podsticaje u poljoprivredi koji iznose do 300.000 evra bespovratnih sredstava. Poručuju drugima da se vredi pomučiti, pogotovo što IPARD III proširuje svoju podršku na dva nova sektora u ruralnim oblastima i donosi važne olakšice u proceduri za pribavljanje novca.
Dvoje supružnika, od kojih je jedno provelo 15 godina u korporaciji a drugo se bavi advokaturom, rešili su da se upuste u posao na selu i izgrade kuću u Krčedinu za smeštaj turista. Da bi pribavili novac, konkurisali su za bespovratna sredstva koja obezbeđuje EU iz IPARD fonda za modernizaciju poljoprivrede i razvoj ruralnog turizma u Srbiji.
Pokazalo se da je za Marinu i Vladimira Ognjenovića to bila „multidisciplinarna“ avantura, od prikupljanja projektne dokumentacije do prokopavanja bujičnih kanala, ali koja se na kraju toliko isplatila da se spremaju za novu.
U poslednji čas
Kao što to često biva u Srbiji, Ognjenovići su za konkurs saznali u poslednjem trenutku i trčali da sve završe „za juče“, a to sve je bilo prilično obimno. „Moj prvi savet onima koji žele da konkurišu za ova sredstva jeste da tu proceduru započnu na vreme“, ističe Marina Ognjenović i objašnjava zašto: „Morate da završite kompletan projekat u predviđenom roku i da prikupite veliki broj dokumenata, uključujući brojne dozvole, potrebno je da uknjižite objekat, dokažete da su rešena sva pitanja vezana za vlasništvo“…
Tu nije kraj. „Morali smo da navedemo i najsitnije troškove, koje potom pregleda nadležna inspekcija u ovom programu i ocenjuje da li su ti troškovi realni. Kada inspekcija proceni pravu vrednost projekta i ako ispunite sve dogovorene uslove, uključujući kategorizaciju objekta – što za luksuznu kuću kakva je naša traži da imate sve, od igle do lokomotive – onda dobijate novac“, objašnjava Marina.
„Ceo ovaj postupak iziskuje puno vremena i bio je zahtevan za nas, iako oboje imamo iskustva u radu sa papirima i tabelama, ali se veoma isplati jer smo dobili 65% povrata od procenjene investicije. Preostali novac smo uložili nas dvoje, tako što smo prodali dedovinu“, navodi korisnica IPARD podsticaja.
Nasipaj i prokopavaj
Papiri se završe, ali treba sagraditi kuću. Ognjenovići su za to imali 24 meseca. Na papiru. Rešenje su dobili u septembru, ali umesto radova krenula je kišna sezona i kiša je lila „kao iz kabla“ sve do juna naredne godine.
„Tada smo konačno krenuli sa radovima, što znači da smo za 15-16 meseci morali da sagradimo celu kuću. A u toku gradnje nailazili smo na brojne probleme“, ne krije Marina, „jer to je zemljište na kome nikada ništa nije građeno. Morali smo da nasipamo zemlju, prokopavamo bujične kanale, gradimo potporne zidove“…
Stigle su na red i finese zbog kojih su Ognjenovići prošli ubrzani kurs iz građevinske stolarije. „Kada smo radili finalnu dokumentaciju, pred predaju završnog projekta za zahtev za isplatu sredstava, bilo je stavki koje smo morali baš dobro da proučimo jer nismo znali kako da ih popunimo – na primer, kolika je dimenzija prozora, da li je to sa ramom ili bez rama, da li se meri širina i visina otvora u zidu ili sam prozor“, priča suvlasnica kuće u Krčedinu koja je, ipak, izgrađena na vreme.
Da li su Ognjenovići napokon odahnuli? Nisu, jer onda je došla na red završna kontrola.
„Mi smo prvi put prolazili kroz taj proces, nismo znali na koji način se ta kontrola sprovodi, šta će inspektori da gledaju, šta su njihovi kriterijumi… Sve je na kraju ispalo dobro, jer su ljudi koji su angažovani u IPARD-u i inspektori na terenu izuzetno dobronamerni. Mi smo imali njihovu podršku tokom svih faza u projektu, odgovarali su nam na sva pitanja i vodili su nas kroz celokupnu proceduru“, naglašava Marina.
Ovog puta – na vreme
Prema njenom mišljenju, sredstva su im odobrena pre svega zahvaljujući izuzetno dobrom konsultantu.
„Kada smo konkurisali sa našim projektom, on nam je objasnio sve etape u tom procesu i uputio nas na šta sve moramo da obratimo pažnju. Možda je pomogla i činjenica da su izgradnja kuće u Krčedinu i ulazak u seoski turizam nova faza u razvoju našeg posla koji smo prethodno pokrenuli u drugoj delatnosti. Bavim se proizvodnjom parfemskih osveživača prostorija sa štapićima pod brendom ’Like a therapy’, a vila u Krčedinu koja nosi isti naziv zamišljena je kao mirisna kuća u kojoj gosti zaista mogu da se opuste i prepuste uživanju“, objašnjava Marina za B&F.
Kuća koja miriše nalazi se na obali Dunava, a mirisi stižu pod njen krov iz Grasa, centra parfemske industrije u Francuskoj. Tamo je Marina Ognjenović našla partnere koji prave mirise po njenim zahtevima. Ako mirisi stižu iz daleka, sve drugo za goste u kući nabavlja se u okolini.
„Potrudili smo se da zaokružimo ovaj posao tako da svi oko nas imaju koristi od njega. Sklopili smo saradnju sa lokalnom kafeterijom koja isporučuje gostima doručak na kućna vrata. Kada neko organizuje događaje u našoj vili obavezno ga povežemo sa mesarom u Beški koja kvalitetno posluje već 40 godina, kao i sa lokalnim vinarijama. Preporučujemo konobare iz ovog kraja, zabavljače iz Inđije i druge profesionalce koji su neophodni organizatorima događaja“, nabraja naša sagovornica.
Ognjenovići se sada spremaju da ponovo konkurišu za sredstva iz IPARD fonda, ovaj put na vreme i za manje kuće koje bi takođe bile namenjene izdavanju. Nakon iskustva koje su stekli, preporučuju i drugim preduzetnicima u seoskom turizmu da se obavezno prijave za ova sredstva.
„Ljudi treba da shvate da postoji procedura, ona je vrlo jasna i ukoliko se prati nema razloga da se projekat ne realizuje kako treba i da se sredstva ne dobiju, pogotovo sada, kada su u novom programu predviđene olakšice koje znatno pojednostavljuju ceo postupak“, ukazuje Marina Ognjenović.
Podrška za dva nova sektora
O kakvim olakšicama i novinama je reč, na događaju „EU nedelja mogućnosti“ objasnila je Katarina Đurić iz Upravljačkog tela za IPARD program u Ministarstvu poljoprivrede, koja je zajedno sa kolegama bila podrška i Ognjenovićima tokom realizacije projekta.
„Marija i njen suprug koristili su sredstva iz Mere 7 ovog programa, koja je u IPARD-u II bila podrška fizičkim licima, preduzetnicima, mikro i malim preduzećima za razvoj seoskog turizma. Pored ovog sektora, u IPARD-u III biće odobrena sredstva za još dve delatnosti“, najavljuje Đurić.
Podršku će dobiti poljoprivrednici koji proizvode male količine namirnica biljnog i životinjskog porekla ili se bave starim umetničkim zanatima za direktan plasman i promociju svojih proizvoda na tržište, uključujući i pomoć za razvoj digitalnog marketinga. Druga delatnost obuhvata nepoljoprivredne usluge u poljoprivrednom području, pa će za sredstva moći da konkurišu vlasnici različitih servisa za popravke, lica koja nude savetodavne, obrazovne i druge lične usluge.
Vredi se pomučiti
Za razliku od prethodnih programa, kada su korisnici morali da obezbede celokupna sredstva da bi kasnije dobili povraćaj, sada je propisano da mogu dobiti unapred do 50% ukupnog iznosa. Takođe, podnosilac zahteva neće morati kao ranije da pribavlja ponude od tri dobavljača za svaku stavku u investiciji – jer je to u seoskim sredinama ogroman problem, već će biti dovoljan jedan dobavljač.
Dobra vest je i to da oni koji konkurišu za sredstva, više neće morati sami da fizički prikupljaju svu potrebnu dokumentaciju, nego će dokumenta koja se pribavljaju po službenoj dužnosti obezbediti Uprava za agrarna plaćanja.
„Naravno, treba početi na vreme jer procedura i dalje jeste zahtevna, ali svaki korisnik nam kaže da bi ponovo konkurisao bez obzira što se pomučio. Kada se ima u vidu da je na ovaj način moguće obezbediti do 300.000 evra bespovratnih sredstava, stvarno se vredi potruditi“, zaključuje Đurić.
Biznis i finansije 245, maj 2026.
Foto: Petar Đorđević