Tunis bi ove godine trebalo da postane drugi najveći proizvođač maslinovog ulja na svetu, ali retko gde se ono prodaje pod oznakom „proizvedeno u Tunisu“.
Tokom sezone 2025/2026. čak 86 odsto tuniskog izvoza maslinovog ulja prodato je u rinfuzi, kako bi bilo flaširano pod stranim brendovima, navodi lokalni proizvođač OLYFO. Tri najveća tržišta su Španija, Italija i SAD, gde se ono meša sa lokalnim uljima i flašira. Zato se na tuniškom maslinovom ulju retko gde u svetu može videti oznaka „proizvedeno u Tunisu“.
Sara Ben Romdane, osnivačica tuniskog brenda organskog ekstra devičanskog maslinovog ulja KAÏA, rekla je CNN-u da uprkos tome što u toj zemlji ima više stabala maslina nego stanovnika i što su njegove masline kvalitetne, Tunis se uglavnom svodi na ulogu dobavljača jeftine sirovine, dok se kvalitet njegovog ulja zanemaruje, a njegov značaj na svetskom tržištu potcenjuje.
Ko kontroliše lanac vrednosti?
Tuniski ekonomista Fadhel Kaboub smatra da je problem u tome ko kontroliše lanac vrednosti. Prema njegovom mišljenju, kolonijalno nasleđe i danas Tunis svodi na dobavljača jeftine sirovine, umesto premium proizvoda.
Tunis je bio pod francuskom vlašću od 1881. do 1956. godine, a Kaboub smatra da se posledice tog nasleđa i danas osećaju u trgovini maslinovim uljem. Istovremeno, proizvođače opterećuju i savremeni problemi, poput skupе proizvodnje i otežanog pristupa finansiranju, zbog kojih tuniski uzgajivači maslina svoj rod unapred prodaju italijanskim i španskim otkupljivačima. „U takvoj situaciji nije važno da li imate najbolju berbu na svetu jer je cena, koja je obično niska u odnosu na kvalitet i količinu proizvedenog ulja, već unapred određena“, pojašnjava Kaboub.
Takav model održava siromaštvo u ruralnim delovima zemlje, dok sezonski radnici, uglavnom žene, rade u veoma lošim i često nebezbednim uslovima. Berači se neretko prevoze u kamionima namenjenim robi i stoci, što je tokom prethodne decenije dovelo do brojnih nesreća i smrtnih slučajeva.
Borba za mesto na svetskom tržištu
Zbog svega navedenog raste broj nezavisnih proizvođača koji žele da tuniskom ulju obezbede mesto i cenu koju zaslužuje, ali i da njegovom proizvodnjom doprinesu boljem životu u zemlji.
Jedna od njih je Ben Romdane, koja je poreklom Tunišanka ali je odrasla u Londonu. „Tokom pandemije Kovida 19 osetila sam potrebu da se ponovo povežem sa svojim korenima, pa sam uložila u stabla maslina starija od 100 godina koja moja porodica uzgaja već pet generacija“, pojašnjava ona kako je nastao brend KAÏA.
Za samo pet godina, zahvaljujući visokokvalitetnoj autohtonoj sorti maslina chemlali i ambiciji da prodaje premium proizvod a ne sirovinu, KAÏA maslinovo ulje stiglo je do nekih od najprestižnijih delikatesnih prodavnica na svetu: La Grande Épicerie, Berrie, Causses i G. Detou u Parizu; Selfridges i Harrods u Velikoj Britaniji; koncept prodavnice Sabah u Njujorku i Monsieur Marcel u Los Anđelesu.
Brend snabdeva oko 100 delikatesnih prodavnica i oko 50 restorana širom Francuske, od restorana Pluto, koji preporučuje Mišlen, do bistroa Café Les Deux Gares i ugostiteljske grupe Savoir Vivre. U to nisu uračunate lokacije u Tunisu, među kojima su i butik-hoteli.
Potražnja za uljem Sare Ben Romdane raste uprkos njegovoj visokoj ceni – u maloprodaji u SAD ono pola litra košta 34,99 dolara. Takva cena joj, međutim, omogućava da razvija drugačiji poslovni model: Ben Romdane zapošljava oko 50 žena i plaća ih isto kao muškarce, što je u Tunisu retkost. Umesto da se takmiči cenom kao proizvođač ulja u rinfuzi, ona na svetsko tržište plasira tunisko ulje kao premium proizvod.
Šansa je u udruživanju
Ben Romdane nije jedina. Sve je više nezavisnih proizvođača koji žele da povećaju vidljivost tuniskog maslinovog ulja, ali i da od njegove proizvodnje naprave posao od kojeg mogu bolje da žive i proizvođači i radnici.
Kaboub veruje da bi njihovo udruživanje moglo da im omogući da se ozbiljnije suprotstave velikim zapadnim proizvođačima i tunisko ulje, koje je za sada uglavnom prisutno u delikatesnim prodavnicama, uvedu i na police supermarketa.
Izvor: CNN
Foto: mareefe, Pixabay