Zašto OpenAI još neće, ili ne sme, na berzu?

Kompanija koja stoji iza globalnog „zaštitnog znaka“ veštačke inteligencije, AI modela ChatGPT, koji je upravo dobio novu „unapređeni a jeftiniju“ generaciju, ove godine ipak neće izaći na videlo akcionarima na berzi.

To je aktuelna poruka suosnivača i izvršnog direktora OpenAI, Sema Altmana. U intervjuu za magazin Fortune, Altman je rekao da bi – imajući u vidu bezbednosne dileme oko OpenAI-ja i sličnih platformi veštačke inteligencije – „sada bio nepromišljen trenutak za izlazak na berzu“.

I nije se šalio, iako je se iz najava i dizanja marketinške prašine IPO ove kompanije, i jedan od verovatno najvećih u istoriji berze, očekivao kao gotovo siguran u 2026.

Prema novom stavu Altmana, postoji zabrinutost da sistemi veštačke inteligencije mogu da samostalno donesu odluke koje bi izazvale merljivu i ozbiljnu štetu po čovečanstvo, uključujući i apokaliptične scenarije koji bi ugrozili opstanak čitave ljudske vrste.

Iako nije želeo da potvrdi ocenu urednice Fortune-a Alison Šontel da je reč o „10% šanse“ da se to dogodi, Altman je bio dovoljno zabrinut da odgovori: „Bilo da je reč o deset, osam ili šest odsto, poenta je… moramo da delujemo tako da ne preuzimamo nijedan od tih nivoa rizika.“ Dodao je: „I verujem da možemo.“

Nekoliko slučajeva u kojima su AI agenti – uključujući i one iz ChatGPT-a – samostalno prekoračili predviđena ograničenja i upadali u zaštićene sisteme zabeleženo je samo ove godine, doduše bez „ozbiljnijih posledica“, ali dovoljno da opravdaju oprez.

Umesto IPO-a, OpenAI je, prema pisanju Njujork tajmsa, Fajnenšel tajmsa i Blumberga, u razgovorima o još jednoj privatnoj rundi finansiranja pre eventualnog izlaska na berzu. Investitori su kompaniji ponudili ulaganje po valuaciji od 1,2 biliona dolara, ali OpenAI navodno smatra da vredi najmanje 1,5 biliona.

Predberzanska (Forge Price) vrednost akcije privatne kompanije OpenAI; Ilustracija: Yahoo Finance
Poslednji iznos bi bio više nego duplo u odnosu na poslednju privatnu valuaciju od 730 milijardi dolara iz marta 2026. godine. Tada je kompanija prikupila 122 milijarde dolara od investitora poput Amazona, Nvidije i SoftBank-a (posle te runde valuacija je iznosila 852 milijarde).

Ukoliko se realizuje, nova runda bi OpenAI učinila najvrednijom privatnom kompanijom na svetu i, prema pisanju Blumberga, vratila je ispred direktnog konkurenta Anthropica (AI model Claude), čija je valuacija u maju iznosila 965 milijardi dolara.

U čemu je razlika privatno – javno finansiranje?! Pa, ogromna, i to je jedan od razloga što neki deo finansijske i analitičarske javnosti smatra da iznenadna halabuka oko „prebrzog razvoja AI“ i opasnosti koje ona donosi, ne pije vodu. Oni smatraju da se iza priča koje stižu iz tehnoloških krugova ipak kriju neke prizemnije stvari – profit i čisti računi.

Javna ponuda, prema pravilima berze i regulatora tržišta kapitala, naterala bi OpenAI da tržištu prikaže mnogo potpuniju i utemeljeniju sliku svog poslovanja.

Privatna kompanija može da se finansira na osnovu očekivanja rasta, strateškog značaja i odnosa sa velikim investitorima. Javna kompanija (tj. ona koja je na berzi), međutim, mora redovno da objavljuje finansijske izveštaje, detaljne informacije o rizicima, likvidnosti, ugovornim obavezama, povezanim licima i kompenzacijama (platama i bonusima) menadžmenta.

A danas su informacije o poslovanju tek u naznakama, i praktično neproverljive. Prema različitim izvorima, OpenAI je 2025. ostvario prihod od 13,1 milijarde dolara – nešto više od sopstvene projekcije.

Oko visine gubitka izvori se, međutim, razilaze. Dok interne projekcije kompanije i Rojters govore o gubitku od oko 8 do 9 milijardi dolara, procureli revidirani finansijski izveštaji (koje je objavio novinar Ed Zitron, a potvrdio Fajnenšel tajms), pokazuju rashode od 34 milijarde dolara. (od čega je 17 milijardi plaćeneno samo Majkrosoftu za cloud infrastrukturu) i gubitak od čak 38,5 milijardi dolara.

Ova razlika sama po sebi ilustruje koliko je teško sa strane proceniti stvarnu profitabilnost kompanije dok ne postane javna – i zašto bi IPO doneo mnogo veću transparentnost nego što OpenAI trenutno želi da pruži.

Anualizovani prihod je, prema Njujork tajmsu, u avgustu 2026. premašio 40 milijardi dolara – duplo više nego krajem 2025. Fajnenšel tajms navodi da se za celu 2026. očekuje prihod od oko 36 milijardi, sa projekcijom rasta na 350 milijardi dolara do 2030. i kumulativnim prihodom od 840 milijardi u istom periodu.

Za kompaniju vrednovanu na 852 milijarde, odnosno potencijalno 1,2 do 1,5 biliona dolara, takva ekonomika otvara ozbiljna pitanja za buduće javne investitore:

koliko je prihoda ponovljivo, a koliko zavisi od promotivnih cena, velikih ugovora ili ograničenog broja partnera;
koliki je stvarni bruto profit nakon troškova računanja i pristupa čipovima (prema Fajnenšel tajmsu, prilagođena bruto marža pala je na 33 odsto umesto ciljanih 46 odsto);

da li rast prihoda prati rast korišćenja modela ili troškovi rastu gotovo istom brzinom;

koliki deo prihoda dolazi od potrošačkih pretplata, API usluga i poslovnih ugovora;

koliko budućih prihoda već pripada partnerima kroz ugovore o podeli prihoda;

da li će kompanija morati da nastavi da prikuplja desetine ili stotine milijardi dolara pre nego što ostvari pozitivan slobodan novčani tok.

Prema izveštaju Fajnenšel tajmsa od sredine septembra, OpenAI projektuje negativan slobodan novčani tok od 278 milijardi dolara za period 2026–2030, sa planiranom potrošnjom od oko 856 milijardi dolara na računarsku infrastrukturu do kraja decenije – najvećom pojedinačnom stavkom rashoda. Kompanija ne očekuje da postane novčano pozitivna pre 2030. godine.

Kod inicijalne javne ponude OpenAI bi morao da podnese registracioni dokument (najverovatnije Form S-1 pred američkom Komisijom za hartije od vrednosti) sa revidiranim finansijskim izveštajima i detaljnim opisom poslovanja. To bi investitorima omogućilo da razdvoje marketinšku priču o eksponencijalnom rastu AI tržišta od stvarne profitabilnosti kompanije.

Posebno bi bili važni:

Troškovi računanja. OpenAI ne kupuje samo softverske licence – poslovni model zahteva ogromne količine GPU kapaciteta, podatkovnih centara, električne energije, memorije, mrežne opreme i inženjerskog rada. Deo tih troškova može biti kapitalizovan ako se odnosi na opremu sa dugoročnom upotrebom, ali se veći deo troškova razvoja, treninga modela i cloud usluga uglavnom priznaje kao tekući rashod, što ograničava mogućnost da se izdaci predstave kao investicija koja ne umanjuje trenutnu profitabilnost.

Likvidnost i buduće finansiranje. Prema pomenutoj projekciji od 278 milijardi dolara cash burn-a do 2030, IPO sam po sebi ne bi rešio strukturni problem, već bi bio samo jedna faza šireg plana finansiranja – uz otvorena pitanja o novim emisijama akcija, razvodnjavanju postojećih akcionara, konvertibilnom dugu i dugoročnim ugovorima za podatkovne centre. Privatna runda omogućava kompaniji da takve potrebe predstavi kroz dugoročnu investicionu priču pred ograničenim brojem velikih investitora; javna berza bi tu priču svakodnevno testirala kroz cenu akcije.

Vrednovanje. Runda od 1,2 do 1,5 biliona dolara ne znači automatski da OpenAI toliko vredi na likvidnom javnom tržištu – privatna valuacija nastaje u transakciji sa ograničenim brojem investitora, uz posebne ugovorne uslove i ograničenu mogućnost prodaje akcija. Ako se kao osnova uzme prihod od 13,1 milijarde dolara iz 2025, valuacija od 852 milijarde podrazumeva odnos cena/prihod od približno 65. Ako se koristi noviji anualizovani tempo prihoda od preko 40 milijardi dolara, taj odnos pada na oko 20-30, što je i dalje izuzetno visok nivo za kompaniju koja posluje sa velikim gubicima.

Zbog svega toga, javni investitori bi od OpenAI-ja verovatno tražili nižu početnu cenu ili diskont u odnosu na poslednju privatnu valuaciju, veću transparentnost o maržama, dokaz da troškovi računanja rastu sporije od prihoda i jasniji put do pozitivnog slobodnog novčanog toka.

Privatna runda Sema Altmana i sadašnje akcionare, za sada, pošteđuje izlaska na ispit pred (finansijsku) javnost. Kao, uostalom. i mnoge srpske velike privatne i državne kompanije.