Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice premašio je nivo poslednji put zabeležen u aprilu 2002. godine, porastavši za četiri bazna poena, na 5,3338 odsto.
I prinosi na ostale obveznice su zabeležili rast. Primera radi, prinos na tridesetogodišnje obveznice povećan je za tri bazna poena, na 5,6702 odsto, što je najviši nivo od jula 2002. godine, dok je dvogodišnji prinos porastao za dva bazna poena, na 4,91 odsto, javlja CNBC.
Zašto ovo treba da nas interesuje?
Američko tržište državnih obveznica ima veliki uticaj na cenu zaduživanja. Prinosi na američke državne hartije služe kao referentna vrednost za kamate na stambene i auto-kredite, kreditne kartice i poslovne zajmove, pa njihov rast može povećati troškove zaduživanja domaćinstava i kompanija.
Oni trenutno rastu zato što investitore brinu uporna inflacija u SAD, budući potezi Federalnih rezervi i stanje američkih javnih finansija, dok istovremeno očekuju relativno snažan privredni rast, što je takođe može biti razlog za rast prinosa na obveznice.
Šta su američke državne obveznice?
Kada Sjedinjenim Državama treba novac za finansiranje budžetskog deficita ili drugih potreba, Ministarstvo finansija izdaje trezorske zapise i obveznice. Kupovinom tih hartija investitori praktično pozajmljuju novac državi, koja se obavezuje da će ga vratiti o dospeću, uz kamatu.
Američke državne obveznice smatraju se jednim od najsigurnijih ulaganja, zbog čega njihovi prinosi služe i kao svojevrsni barometar očekivanja investitora i stanja na finansijskim tržištima.
Zašto rastu prinosi?
Prema objašnjenju portala El Pais, na rast prinosa utiču strah od dugotrajne inflacije, optimistična očekivanja u vezi sa privredom, očekivanja o budućim potezima Federalnih rezervi i zabrinutost zbog stanja javnih finansija.
Naime, cene obveznica i njihovi prinosi kreću se u suprotnim smerovima. Ako investitori očekuju da će inflacija duže potrajati i da će Fed zbog toga morati da zadrži ili podigne kamatne stope, ranije izdate obveznice postaju manje privlačne. Njihova cena pada, a prinos raste.
„Investitori zahtevaju veće prinose kada veruju da će inflacija smanjiti kupovnu moć budućih isplata kamata“, objašnjava Seth Carlos, analitičar JP Morgana. Prema njegovim rečima, na kamatne stope utiču monetarna politika Federalnih rezervi, ekonomska politika administracije, potrebe države za zaduživanjem i spoljna tražnja.
Prinosi mogu rasti i kada se poboljšaju očekivanja o privrednom rastu. Jača ekonomija može povećati potrošnju i inflatorne pritiske, zbog čega investitori očekuju više kamatne stope.
Dodatni faktor je rast javnog duga i budžetskog deficita. Ako investitori procene da se država previše zadužuje, mogu zahtevati veći prinos kao naknadu za veći rizik.
Zašto su investitori sada zabrinuti?
Jedan od razloga za brigu je rat sa Iranom i njegov uticaj na globalno snabdevanje energentima. Rast cena nafte povećava vrenost goriva i može dodatno podstaći inflaciju. Naftom se trenutno trguje po ceni od oko 100 dolara za barel, dok se cene benzina i dizela u SAD približavaju istorijskim maksimumima.
Drugi problem je rast američkog javnog duga. On je u avgustu premašio 40 biliona dolara i dostigao oko 124 odsto BDP-a, dok se budžetski deficit približava šest odsto BDP-a.
Administracija Donalda Trampa istovremeno je povećala potrošnju zbog rata sa Iranom, dok su prihodi smanjeni ukidanjem pojedinih carina i smanjenjem poreza, između ostalog kroz zakon „One Big Beautiful Bill Act“.
Kako to pogađa građane i kompanije?
Prinosi na američke državne obveznice predstavljaju osnovu za formiranje kamata na veliki broj drugih kredita. Banke i drugi kreditori na njih dodaju premiju koja pokriva rizik od neizmirenja obaveza.
Zato rast prinosa obično znači skuplje stambene i auto-kredite, potrošačke zajmove i poslovno zaduživanje. Više kamate smanjuju i iznos koji građani mogu da pozajme za istu mesečnu ratu, što može usporiti prodaju nekretnina, građevinarstvo i povezanu potrošnju.
Za kompanije to znači veće troškove izdavanja novih obveznica i refinansiranja postojećih dugova. Više kamate mogu učiniti manje isplativim i kapitalno intenzivne projekte, poput data centara, energetske infrastrukture i širenja industrijskih kapaciteta. To je posebno značajno za tehnološki sektor, koji izdaje velike količine duga za projekte povezane sa veštačkom inteligencijom.
Rast prinosa utiče i na berzu. Više kamatne stope smanjuju sadašnju vrednost buduće zarade kompanija, što posebno može pogoditi tehnološke firme čije se vrednovanje zasniva na očekivanom budućem rastu.
Ko kupuje američke državne obveznice?
Više od trećine američkog javnog duga nalazi se u rukama stranih investitora i centralnih banaka. Ministarstvo finansija SAD na tržištu ima oko 9,32 biliona dolara državnog duga koji drže strani investitori.
Najveći strani poverilac SAD je Japan, koji je u junu držao 1,11 biliona dolara američkih državnih obveznica, približno koliko i godinu ranije. Rast prinosa na američke obveznice za Japan je posebno važan jer i prinosi na japanski dug rastu, pa domaćim investitorima nude alternativu za ulaganje kapitala.
Izvor: El Pais, CNBC
Foto: RichardsDrawings, Pixabay