Uslovi u kojima ljudi odrastaju povezani su sa njihovim zdravljem i dužinom života decenijama kasnije, pokazuje nova analiza koja je objedinila rezultate 102 dugoročne studije sa oko 8,5 miliona učesnika iz 24 zemlje.
Razlike u dužini života između bogatijih i siromašnijih postoje čak i u zemljama sa razvijenim sistemima socijalne zaštite. U Norveškoj, na primer, 40-godišnji muškarci iz najbogatijih 1% stanovništva mogu očekivati da će živeti gotovo 14 godina duže od onih iz najsiromašnijih 1%, dok je u SAD ta razlika gotovo 15 godina.
Analiza je pokazala da je u više od osam od deset poređenja stopa smrtnosti bila viša kod ljudi koji su u detinjstvu odrastali u nepovoljnijim socioekonomskim uslovima. Najizraženija povezanost utvrđena je kod zanimanja očeva: odrasli čiji su očevi imali najmanje privilegovana zanimanja imali su oko 26% višu stopu smrtnosti od onih čiji su očevi imali najprivilegovanija zanimanja.
Sa većom smrtnošću bili su povezani i niže obrazovanje roditelja, finansijske teškoće i prenatrpani stambeni uslovi. Ipak, istraživači upozoravaju da ove studije ne mogu dokazati da je siromaštvo u detinjstvu direktno uzrokovalo raniju smrt, jer na zdravlje utiče niz međusobno povezanih faktora.
Rezultati ipak ukazuju da smanjenje zdravstvenih nejednakosti ne može da se zasniva samo na merama za odrasle. Poboljšanje uslova u kojima deca odrastaju, posebno kroz dostupnije obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i podršku porodicama sa većim finansijskim i stambenim problemima, moglo bi da utiče na njihovo zdravlje i dužinu života decenijama kasnije.
Izvor: The Conversation
Foto: Irina, Unsplash