Indeks percepcije korupcije za 2025: Prvi put najgori u regionu

Srbija je u Indeksu percepcije korupcije za 2025. dobila 33 poena i 116. mesto. To je najlošiji rezultat od 2012, kada je uvedena sadašnja metodologija i prvi put najgori u regionu. Bosna i Hercegovina ima 34.

Transparency International objavljuje indeks od 1995. Za svaku zemlju uzima najmanje tri istraživanja, a ukupno ih ima do trinaest, i ocenjuje na skali od 0 do 100. Meri se percepcija korupcije u javnom sektoru, a ne broj prijava, presuda ni usvojenih zakona. Izvori su procene stručnih analitičara i ankete poslovnih ljudi.

Za to postoji razlog. Korupcija je radnja koju obe strane skrivaju, pa statistika presuda govori više o tužilaštvu nego o korupciji. Zemlja sa aktivnim tužilaštvom može izgledati gore od zemlje u kojoj se ništa ne goni. Percepcija je zato prihvatljiv posredni pokazatelj. Šta ljudi misle i šta se dogodilo nije isto.

Povrh toga, indeks kasni. Promena prakse vidi se tek kad u nju poveruju oni koji ocenjuju.

Srbija je ove godine obuhvaćena sa sedam istraživanja, jednim manje nego ranije: Freedom House, Bertelsmannov indeks transformacije, EIU, Global Insight, PRS, World Justice Project (Indeks vladavine prava) i V-Dem. Podaci potiču iz 2023, 2024. i 2025. U tri istraživanja ocena je ista, u četiri lošija, a nijedno ne beleži napredak.

Transparentnost Srbija, nacionalni ogranak Transparency International, ocenjuje da bi rezultat bio lošiji da je 2025. rađena anketa Svetskog ekonomskog foruma među privrednicima, jer je ocena Srbije u njoj padala u prethodna četiri ciklusa. Rezultat dakle zavisi i od toga koji su izvori te godine uključeni, a ne samo od stanja u zemlji.

Ugovori javnog sektora vredeli su 2025. oko 15 milijardi evra, skoro 17 odsto BDP-a. Prema Fiskalnom savetu, oko sedam milijardi, skoro osam odsto BDP-a, zaključeno je uz izuzeće od Zakona o javnim nabavkama. Međudržavni sporazumi čine oko četvrtinu te vrednosti i, po pravilu, nisu objavljeni. To je skoro polovina ugovorenog novca, a oko 1,75 milijardi evra ne vidi niko osim ugovornih strana.

Zakon predviđa izuzeća za odbranu i bezbednost, pojedine pravne usluge, ugovore između povezanih lica, kupovinu zemljišta i projekte iz međunarodnih sporazuma. Deo je legitiman. Ali se tu ne staje. Posebni zakon za EXPO 2027 isključuje primenu pravila o javnim nabavkama, a time i mogućnost da firma koja uoči nameštenu nabavku zatraži zaštitu prava. Ustavni sud nije odlučio ni o inicijativi Transparentnosti Srbija za ocenu ustavnosti tog isključenja, podnetoj početkom 2024. Isto je sa Generalštabom. Zakon su neposredno predložili poslanici, pa su izbegnute javna rasprava i mišljenje Agencije o koruptivnim rizicima.

Ni redovni postupci ne stoje bolje. Prema MMF-u, samo jedna ponuda stigla je u 51 odsto postupaka.

Fiskalni savet to naziva specifičnošću Srbije. Propisi su uglavnom usklađeni sa evropskim standardima, a u primeni postoje velika sistemska odstupanja. Osnovni zakon je dakle dobar. Problem je u tome što ga posebni zakoni i sporazumi isključuju iz primene na skoro polovini ugovorenog novca.

Ništa od ovoga ne mora biti podmićivanje, a ako ga ima, malo je mehanizama koji bi ga otkrili. Nema optužnice, nema stručnjaka koji bi to upisao u anketu o podmićivanju. Zato je indeks za ovaj kanal slep.

Nabavke nisu jedini kanal. MMF u proceni fiskalne transparentnosti Srbije ocenjuje da država ne objavljuje ukupna prava, obaveze i izloženost iz javno-privatnih partnerstava ni njihove dugoročne fiskalne posledice. Investicioni trošak tih aranžmana dostigao je 3,7 odsto BDP-a u periodu 2021–2023. Najveći je dvadesetpetogodišnja koncesija za aerodrom Nikola Tesla, oko 1,3 odsto BDP-a. Ocena je „nije ispunjeno“.

Isto je sa javnim preduzećima. Fiskalna strategija obuhvata 36 preduzeća, a među izostavljenima je Telekom Srbija, čije su obaveze, prema MMF-u, veće od obaveza EPS-a. Od preduzeća koja jesu obuhvaćena, 14 je 2023. poslovalo sa gubitkom. Ukupne obaveze nefinansijskih javnih preduzeća su 18,9 odsto BDP-a.

Treći kanal je budžetska rezerva. Zakon je postavlja na četiri odsto prihoda, više od 800 miliona evra, a Vlada njome raspolaže bez odobrenja parlamenta. Fiskalni savet traži da se spusti na dva odsto, koliko je bila do 2015, i upozorava da se rezerva već godinama troši na politike i rashode mimo usvojenog budžeta. Završni račun za 2025. pokazuje da je kroz rezervu raspoređeno 92,6 milijardi dinara, a od toga je samo 4,8 milijardi bilo prvobitno predviđeno za tu namenu. Zakonski limit je poštovan.

Tvrdnja mora sama sebi da postavi granicu. Izuzeće od zakona nije dokaz krađe. Ocena „nije ispunjeno“ znači da podataka nema. Dokazano je da je veliki deo javnog novca van uobičajene kontrole, da su ugovori često tajni i da organi koji bi ih proveravali ne dobijaju informacije. Iznos štete nije dokazan, a bez uvida koji država uskraćuje i ne može da se dokaže. Tvrdnja se odnosi na krupnu i političku korupciju, ne na sitno podmićivanje na šalteru.

Indeks dobro meri ono što meri. Problem je što je uspeh borbe protiv korupcije vezan baš za njega. Strategija za borbu protiv korupcije postavlja cilj da Srbija do kraja 2028. dostigne svetski prosek od 43 poena. Sa 33 poena Srbija je od tog cilja dalje nego prošle godine, kada je imala 35. Ako se izuzeća ne diraju, a ocena ipak poraste, to će biti poboljšanje percepcije korupcije, ali ne i korupcije.

Trideset tri poena je ocena onog dela sistema koji dopušta ocenjivanje. Za deo izuzet iz zakona nema skale, a upravo tamo je veliki deo novca. Novac koji se troši bez konkurencije, bez objavljivanja i bez nezavisnog nadzora izloženiji je zloupotrebi od novca koji prolazi kroz tender. Ko iz toga zaključi da je stanje bolje od 33, mora da pretpostavi da se u tom rizičnom delu sve radi pošteno. Ko to ne pretpostavlja, mora da računa da je stanje mnogo gore.