ECB zadržala kamatnu stopu na istom nivou

Evropska centralna banka je danas zadržala referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou od dva i po odsto, ali je jasno nagovestila novo povećanje u decembru, uz upozorenje da visoki i rastući troškovi energenata podstiču inflatorne rizike.

ECB je ove godine već dva puta povećala kamatne stope kako bi sprečila da skok cena energenata postane trajan problem i nagovestila da bi mogla biti potrebna dodatna povećanja, iako nema žurbe, sve dok ne bude dokaza o opasnim „efektima drugog kruga” inflacije, prenosi Rojters.

U odluci objavljenoj nekoliko sati nakon što je predsednica ECB Kristin Lagard najavila da će pre isteka mandata napustiti funkciju, banka je upozorila da su rizici po inflaciju usmereni naviše, s obzirom na skorašnji nagli rast cena nafte i gasa.

Na konferenciji za novinare Lagard je otišla i korak dalje, izjavivši da je smer kretanja kamatnih stopa jasan. Navela je da su kreatori politike danas razmatrali povećanje stopa, ali su se ipak dogovorili da sačekaju decembar, kako bi prikupili više podataka.

„Period do narednog sastanka biće bogat novim informacijama. To će nam pomoći da utvrdimo da li će se trenutna situacija – koja je mogla opravdati povećanje stopa – potvrditi, a u tom slučaju, smer delovanja je sasvim jasan”, rekla je Lagard.

Izvori sa sastanka rekli su za Rojters da je povećanje kamatnih stopa 17. decembra gotovo izvesno, s obzirom na skok cena energenata, ali kreatori politike očekuju da će nakon toga uslediti pauza, imajući u vidu nedavno naglo povećanje tržišnih troškova zaduživanja.

Procene ECB, predstavljene uoči današnjeg sastanka, pokazale su da će najnoviji rast prinosa na obveznice dovesti do kumulativnog smanjenja privrednog rasta za 100 baznih poena, a inflacije za 90 baznih poena u periodu 2027–2028. godine, u poređenju sa septembarskim baznim projekcijama.

Centralna banka evrozone će u narednim mesecima morati da se kreće veoma pažljivo, „uskim putem”.

S jedne strane, ona nastoji da spreči da visoke globalne cene energenata prerastu u dugoročni inflatorni problem za ovaj monetarni blok, koji čini 21 zemlja. S druge strane, suočava se sa naglim rastom troškova državnog zaduživanja – posebno u Francuskoj, koja je opterećena dugovima – što je pokrenulo pitanja o tome da li bi ECB intervenisala ukoliko bi tržišna kretanja pretila da izmaknu kontroli.

Ekonomisti upozoravaju da će rast troškova zaduživanja verovatno ograničiti kreditiranje i usporiti ekonomiju. Francuska trenutno mora da plaća premiju od 155 baznih poena u odnosu na Nemačku – što je najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija – kako bi se zadužila na rok od 10 godina.

„Smatramo da smo verovatno prilično daleko od situacije u kojoj bi ECB intervenisala na tržištima obveznica”, naveli su ekonomisti banke ABN AMRO i dodali da je, ipak, moguće da ECB ovim šalje signal upozorenja.

Lagardova je napomenula da će prinosi na obveznice verovatno ostati visoki za visokozadužene članice evrozone, što ECB mora da uzme u obzir prilikom određivanja kamatnih stopa.