Komplikovani propisi, gomila dokumentacije i čekanje na granicama koče srpske izvoznike i poskupljuju im poslovanje. Koliko bi uklanjanje tih prepreka značilo za privredu pokazuju simulacije Svetske banke: prepolovljavanje regulatornih prepreka u trgovini uslugama moglo bi da poveća nivo BDP-a Srbije za 12,5 odsto i donese oko 86.000 radnih mesta. U zasebnom scenariju, reforme u trgovini robom mogle bi da povećaju BDP za 10,6 odsto i broj zaposlenih za oko 75.000.
No i uprkos preprekama, trgovina zemalja Zapadnog Balkana sa inostranstvom raste. Njen udeo u regionalnom BDP-u povećan je sa 79 odsto u 2010. na 107 odsto u 2025. godini, čime je premašen i prosek Evropske unije od 90 odsto. Izvoz usluga u istom periodu učetvorostručen je, na 42,3 milijarde dolara.
Ipak, veći obim trgovine ne znači da kompanije uspevaju da izgrade stabilne izvozne odnose. Svake godine između 57 i 62 odsto izvoznih veza između firmi, proizvoda i tržišta čine novi poslovi, ali samo 23 do 39 odsto njih opstane duže od godinu dana. Srbija je pri dnu regiona, sa svega 23 odsto, dok je na Kosovu taj udeo 39 odsto.
Svetska banka ukazuje da su visoki troškovi i komplikovane procedure povezani sa kraćim trajanjem izvoznih poslova. Poseban problem predstavljaju necarinske prepreke – od različitih tehničkih i bezbednosnih standarda, preko inspekcijskih pregleda, do obaveza testiranja i sertifikacije proizvoda.
Carine na trgovinu robom u regionu u proseku iznose 6,2 odsto, dok ih u razmeni sa Evropskom unijom nema. Nasuprot tome, troškovi usklađivanja sa necarinskim merama odgovaraju dodatnoj carini od 10,2 odsto, procenjuje Svetska banka. U pojedinim kategorijama robe opterećenje je još veće: kod prerađenog pirinča iznosi 23,3 odsto, kod goveđeg mesa 19,8, a kod mesnih prerađevina 17 odsto. Za izvoz goveđeg mesa iz Srbije ovaj ekvivalent dostiže čak 36 odsto.
Mali izvoznici u Srbiji troše 40% radnog vremena na papirologiju
Kompanije iz Srbije, Albanije i sa Kosova za usklađivanje sa uvoznim propisima izdvajaju približno dvostruko više nego njihove kolege u Evropskoj uniji. Preduzeća koja se bave samo uvozom troše u proseku 14,3 odsto vrednosti uvoza na ispunjavanje ovih obaveza, dok je u uporedivim evropskim privredama taj udeo 6,1 odsto. Kod firmi koje istovremeno uvoze i izvoze trošak iznosi 12,4 odsto, naspram 7,3 odsto u EU.
Koliko administrativne obaveze mogu da opterete poslovanje pokazuje i podatak da su mikro i mala preduzeća u Srbiji prijavila da na dokumentaciju za trgovinu troše čak 40 odsto radnog vremena tokom jedne sedmice.
Čekanje na granicama dodatno poskupljuje trgovinu
Troškove izvoznika ne povećavaju samo propisi, već i njihova primena na graničnim prelazima. Kamioni na granicama zemalja CEFTA sporazuma u proseku čekaju 93 minuta, dok se za pošiljke koje podležu sanitarnim i veterinarskim kontrolama čekanje produžava na 116 minuta.
Svaki dodatni dan čekanja, prema procenama Svetske banke, ima isti efekat kao carina od 0,6 do 2,1 odsto. Smanjenje čekanja za tri sata moglo bi da donese uštedu jednaku približno dva odsto vrednosti robe.
Problem nije samo u trajanju kontrola, već i u tome što se dokumentacija i postupci često ponavljaju, a različite institucije traže dodatne provere. Razlike među zemljama pokazuju da je moguće ubrzati procedure: Severna Makedonija je 2023. godine, uz elektronsku carinsku obradu, fizički pregledala 5,7 odsto pošiljki, dok je u Bosni i Hercegovini taj udeo bio oko 40 odsto.
Ograničenja u trgovini uslugama još veća prepreka
Prepreke nisu ograničene na trgovinu robom. Uslužne delatnosti suočavaju se sa nizom ograničenja koja otežavaju prekogranično poslovanje. Među njima su obaveza osnivanja lokalne firme, ograničenja stranog vlasništva, kao i uslovi koji se odnose na državljanstvo ili prebivalište pružalaca usluga.
Prema procenama Svetske banke, troškovi ovih ograničenja odgovaraju carini od 17,3 odsto kada je reč o obavezi lokalnog prisustva, odnosno 29,3 odsto za prekogranično pružanje usluga. Opterećenje je najveće u osiguranju, gde dostiže 35,3 odsto, i drugim finansijskim uslugama, sa 33,1 odsto. U informacionim i komunikacionim delatnostima iznosi 30 odsto.
Reforme bi mogle da donesu desetine hiljada radnih mesta
Svetska banka procenjuje da bi smanjenje regulatornih prepreka u trgovini moglo značajno da poveća privredni potencijal zemalja regiona. U Srbiji bi prepolovljavanje razlika u odnosu na regulatorne standarde koji olakšavaju trgovinu uslugama moglo da poveća nivo BDP-a za 12,5 odsto i donese oko 86.000 dodatnih radnih mesta. U slučaju trgovine robom, procenjeni efekat iznosi 10,6 odsto BDP-a i oko 75.000 novih radnih mesta.
Ove procene predstavljaju moguće povećanje nivoa BDP-a u srednjem roku, a ne dodatni godišnji privredni rast. Reč je o odvojenim scenarijima za trgovinu robom i uslugama, pa se njihovi efekti ne sabiraju.
Svetska banka pritom ne zagovara ukidanje propisa, već njihovo pojednostavljivanje i bolje sprovođenje. To podrazumeva uklanjanje duplih procedura, digitalizaciju dokumentacije, smanjenje ponovljenih inspekcijskih kontrola i međusobno priznavanje standarda usklađenih sa pravilima EU i CEFTA. Kontrole bi, umesto da se sprovode jednako za sve pošiljke, trebalo više usmeriti na one kod kojih postoji veći rizik.
Deo promena moguće je sprovesti i bez dugotrajnih pregovora sa drugim državama – kroz pregled postojećih necarinskih mera, bolju koordinaciju ministarstava, elektronske sertifikate i inspekcijske kontrole zasnovane na proceni rizika. Za izvoznike bi to značilo manje vremena provedenog u administraciji i na granicama, a više prostora da se posvete proizvodnji i pronalaženju kupaca.
Izvor: Intellinews
Foto: alphaspirit, Depositphotos