Skupština akcionara Laste prihvatila je procenjenu tržišnu vrednost akcije od 228,69 dinara i odobrila izdavanje 1,53 miliona novih akcija, čime kompanija planira da prikupi gotovo 350 miliona dinara za obnovu voznog parka. Procenu je uradila revizorska kuća Kreston MDM, a uspeh emisije zavisiće od spremnosti postojećih akcionara da ulože dodatni novac.
Saobraćajno preduzeće Lasta održalo je 6. novembra vanrednu sednicu Skupštine akcionara na kojoj su usvojene dve važne odluke – prihvaćena je procenjena tržišna vrednost akcije od 228,69 dinara i odobreno povećanje osnovnog kapitala izdavanjem šeste emisije običnih akcija.
Procenu vrednosti kapitala na dan 25. avgusta 2026. godine uradila je revizorska kuća Kreston MDM iz Beograda. Ona je bila neophodna jer u prethodnih šest meseci nije bilo dovoljno trgovanja akcijama Laste na Beogradskoj berzi da bi se njihova tržišna vrednost utvrdila na osnovu berzanskog prometa.
Prema poslednjim revidiranim finansijskim izveštajima, knjigovodstvena vrednost jedne akcije iznosi minus 801,20 dinara. Knjigovodstvena i tržišna vrednost nisu isto, pa razlika između negativne knjigovodstvene vrednosti i procenjenih 228,69 dinara otvara pitanje na kojim pretpostavkama počiva procena. Objavljena odluka ne sadrži detalje korišćene metodologije, već se poziva na izveštaj Kreston MDM-a.
Koliko novca Lasta može da prikupi
Prema odluci Skupštine, Lasta će izdati 1.530.000 novih običnih akcija bez nominalne vrednosti, po ceni od 228,69 dinara. Ukupna vrednost emisije iznosi 349,9 miliona dinara, a dokapitalizacija će biti uspešna ukoliko bude upisano i uplaćeno najmanje 765.000 akcija, odnosno polovina planirane emisije. U tom slučaju kompanija bi prikupila oko 174,9 miliona dinara.
Osnovni kapital Laste trenutno je podeljen na 2.300.058 običnih akcija sa pravom glasa. Ukoliko emisija bude realizovana u celosti, broj akcija povećaće se na 3.830.058, a nove akcije činiće oko 40 odsto ukupnog broja. Time će se promeniti i relativni vlasnički udeli postojećih akcionara ukoliko ne učestvuju u dokapitalizaciji.
Postojeći akcionari, a većinski akcionar je Strela, imaju pravo prečeg upisa novih akcija, srazmerno broju akcija koje već poseduju. To pravo mogu da iskoriste tokom 30 dana od objavljivanja prospekta, koji prethodno mora da odobri Komisija za hartije od vrednosti. Upis će se obavljati preko brokersko-dilerskog društva Mediolanum Invest, a novac uplaćivati na namenski račun kod Banke Poštanska štedionica.
Po isteku roka, preostale akcije neće biti ponuđene javnosti ili trećim licima. Dakle, ako postojeći akcionari ne upišu dovoljan broj akcija, kompanija neće moći da nepopunjeni deo emisije naknadno ponudi drugim kupcima.
Novac za obnovu voznog parka
U obrazloženju odluke Lasta navodi da je dokapitalizacija potrebna radi jačanja finansijske strukture i sprovođenja razvojnih planova, pre svega ulaganja u vozni park. Prema analizi kompanije, značajan deo autobusa tehnički je neispravan i ekonomski neisplativ za dalju upotrebu. Vozila koja se mogu popraviti uz opravdane troškove vraćaju se u saobraćaj, dok je za ostala predviđeno rashodovanje i prodaja.
Kompanija tvrdi da u trenutnim tržišnim okolnostima ne može da obezbedi eksterno kreditno finansiranje, zbog čega dokapitalizaciju vidi kao jedinu realnu mogućnost da prikupi početni novac za nabavku novih vozila.
Za prvu fazu ulaganja, koja obuhvata 20 odsto planiranih investicija u vozni park, potrebno je između 300 i 350 miliona dinara. Upravo toliko Lasta namerava da prikupi novom emisijom akcija. Međutim, ukoliko bude upisana samo polovina emisije, prikupljeni novac neće biti dovoljan ni za planirani početni obim ulaganja.
Vredna imovina, ali i veliki gubici
Potreba za novim kapitalom dolazi u trenutku kada se Lasta suočava sa dugogodišnjim finansijskim i poslovnim problemima. Akumulirani gubici premašili su 2,5 milijardi dinara, dok su kratkoročne obaveze i dugovanja dostigli više od 6,3 milijarde dinara.
Istovremeno, kompanija poseduje značajnu imovinu, čija je vrednost krajem 2025. procenjena na 8,9 milijardi dinara. U nju ulazi i zemljište uz auto-put, nakon što je Lasta pravo korišćenja nad pojedinim parcelama pretvorila u pravo svojine.
Preuzimanje Laste i neadekvatni autobusi
Kao što smo već pomenuli, većinski vlasnik Laste postala je 2025. godine Strela iz Obrenovca, u vlasništvu Miroslava Nikolića, koji je prethodnih godina ubrzano širio poslovanje u autobuskom prevozu. Strela je početkom 2023. kupila većinski paket akcija lazarevačke Lastre od Laste, a zatim povećavala svoj udeo, da bi sredinom 2025. postala njen jedini vlasnik.
Istovremeno je Nikolić preko Strele preuzimao akcije Laste od države, državnih fondova i drugih akcionara. U maju 2025. Strela je dostigla oko 83 odsto vlasništva u Lasti.
Povećanje vlasništva pratilo je i dobijanje velikih poslova u javnom prevozu. Konzorcijum u kojem su učestvovali Strela, Lasta i Lastra dobio je krajem 2023. posao na 293 prigradske i lokalne linije u Beogradu. Međutim, Grad je pokrenuo raskid ugovora nakon što je Sekretarijat za javni prevoz utvrdio da se na linijama koriste autobusi bez potrebnih saglasnosti, uključujući vozila koja nisu bila na spisku dostavljenom uz ponudu, kao i da deo autobusa ne ispunjava propisane starosne uslove.
Prema upozorenju Sekretarijata, od 23 vozila kojima je Lasta bez saglasnosti obavljala prevoz u oktobru 2024. godine, sedam je bilo starije od deset godina. Vanrednom kontrolom krajem novembra i početkom decembra utvrđeno je i da je od 137 pregledanih vozila njih 26 bilo van saobraćaja i nefunkcionalno, od čega 12 nije bilo ni registrovano.
Kako su prekrajane linije u Beogradu
Skupština Beograda je u martu 2025. dala saglasnost za raskid pomenutog ugovora zbog neispunjavanja ugovornih obaveza. Ipak, na novom tenderu u maju iste godine, firme iz istog konzorcijuma ponovo su dobile posao, ovog puta na 304 prigradske i 12 gradskih linija, kao jedini ponuđač. Ugovor je predviđen na deset godina, a njegova vrednost procenjena je na oko 1,1 milijardu evra. Umesto da posao obavlja sa 70 autobusa, Nikolić je dobio mogućnost da u njega uključi do 500 autobusa.
Kontroverze su pratile i organizaciju prevoza. Prema istraživanju Biznisa i finansija, na pojedinim prigradskim linijama autobusi nisu saobraćali direktno do jednog naselja, već su obilazili i susedna mesta, čime je vreme putovanja produžavano i do 50 odsto. To je posebno značajno jer se prevozniku usluga plaća prema pređenoj kilometraži.
Posledice takve organizacije prevoza osećali su stanovnici Obrenovca. Deca su zbog izmenjenih redova vožnje izlazila ranije sa časova kako bi stigla na autobus, dok su zaposleni na posao stizali znatno pre početka radnog vremena ili kasnili. Privredna komora Srbije potvrdila je za B&F da se u postupku usaglašavanja predloga novih redova vožnje u međumesnom javnom linijskom prevozu ne sprovode formalne konsultacije sa građanima.
Nikolić je planirao da se uključi i u posao prevoza električnim autobusima na trolejbuskim linijama GSP-a, kroz projekat javno-privatnog partnerstva procenjen na 60,3 milijarde dinara, odnosno oko 515 miliona evra. Međutim, taj projekat je obustavljen nakon protivljenja radnika GSP-a i razgovora sindikata sa predstavnicima vlasti.
Foto: Sampajano, Depositphotos