Šta se zaista krije iza blokčejna, i koji modeli njegove upotrebe mogu da donesu dobre rezultate u javnom sektoru, ili bilo kojoj industrijskoj grani? „Ne treba bezglavo da hrlimo u revoluciju, već da racionalno prostudiramo domete ove nove tehnologije, kako bismo iskoristili njen puni potencijal, izvan finansijskog klađenja na tržištu kriptovaluta. Mogućnosti su velike, ali moramo da ih iskoristimo u pravom kontekstu“, upozorava Ketrin Foster, ekspertkinja Svetske banke za blokčejn tehnologije.
Blokčejn tehnologija, o kojoj poslednjih nekoliko godina bruje svi svetski mediji, zapravo predstavlja efikasan sistem razmene digitalnih informacija, koji je bolje zaštićen – iako ne idealno – od većine drugih modela za razmenu poruka koji su danas masovno u upotrebi. Njena najveća prednost ogleda se u izbacivanju posrednika iz komunikacije dve strane koje obavljaju transakcije, što značajno umanjuje troškove i utrošeno vreme. To je upravo jedan od razloga zbog kojeg se blokčejn prvobitno proslavio u trgovinskim transakcijama, odnosno kroz trgovinu kriptovalutama kao što je bitkoin, ali ga je isti taj razlog stavio i na „stub srama“, kada su vrednosti kriptovaluta počele vrtoglavo da padaju, bez ikakve kontrole sa strane.
Da li je, stoga, blokčejn „bauk“ kojim se koriste mešetari sakriveni iza nepoznatih IP adresa, ili je, baš naprotiv, korisna alatka koja svojim odlikama može umnogome da unapredi razmenu informacija u komercijalnim servisima, ali i u javnom sektoru?
Odgovor na ovo pitanje pokušava da pronađe i Ketrin Foster, glavni strateg u globalnoj organizaciji Blockchain Labs for Open Collaboration (BLOC) i savetnica Svetske banke na temu blokčejn tehnologija. „Istina je, kao i uvek, negde između dva ekstremna stanovišta. Na osnovu svega što sam iskusila u radu sa vladinim sektorom i tehnološkim stručnjacima širom planete, podjednako u razvijenim državama i onima koje su u razvoju, preporučujem da se prilikom hvatanja u koštac sa novim tehnologijima uvek ode jedan korak unazad, zato što je reč o dostignućima koja nikad ne nastaju preko noći, već su rezultat višegodišnjeg ispitivanja. Drugim rečima, uprkos tome što imamo utisak da se blokčejn tehnologija pojavila iznenada, zapravo već posedujemo određena predznanja o njenim mogućnostima u svakodnevnoj upotrebi“, ističe ova kanadska ekspertkinja, koja je bila specijalni gost ovogodišnje međunarodne konferencije „Reinventing the World“, održane u Naučno-tehnološkom parku Beograd.
Prvo dijagnoza, pa onda lečenje
Javni sektor u mnogome zaostaje za privatnim inicijativama vezanim za istraživanje i komercijalno iskorišćavanje blokčejn tehnologije, mada realizovani pilot-projekti pokazuju da njena primena i te kako ima potencijala u oblastima od javnog značaja, kao što su: reforma plaćanja komunalnih usluga, borba protiv globalnog zagrevanja kroz praćenje prometa fosilnih goriva u realnom vremenu, sprečavanje izbornih krađa u sistemima elektronskog glasanja, efikasnija transportna logistika, snižavanje cene zdravstvenih usluga izbacivanjem nepotrebne papirologije, ili decentralizovanje finansijskih servisa.
Međutim, već kod uspostavljanja prvih kontakata tehnoloških inovatora sa donosiocima odluka u vladinom ili privatnom sektoru, može doći do nepremostivog problema. Naime, dok se prvi većinom služe agresivnim marketingom u pokušaju da prodaju svoj proizvod, koji je još uvek u idejnoj fazi, pa samim tim neutemeljen u praksi, drugi najčešće ne znaju gotovo ništa o tome šta im se, zaista, nudi.
„Iako blokčejn nije jedina tehnologija koja može da nam pomogne, nesumnjivo može da bude korisna. S druge strane, izuzetno je opasno kada tehnološki preduzetnici nude rešenja na osnovu neutemeljenih pretpostavki o samoj prirodi problema, bez pravog uvida u tržište na kojem žele da učestvuju, kao ni o političkoj i ekonomskoj situaciji koja ga odlikuje“, napominje Foster. Ona kao primer prenaglašenog marketinga navodi prognozu koja je nedavno izrečena na jednoj konferenciji Svetske banke – da će buduća primena blokčejn tehnologije doneti svetskoj privredi 2,4 biliona dolara „nove vrednosti“. Takva predviđanja treba uzeti sa velikom rezervom, jer se za njihovo kreiranje koristi statistika koju je nemoguće proveriti.
„Ponekad je teško razlučiti dobro od lošeg zbog ‘dimne zavese’ koja je stvorena kao posledica preteranog publiciteta, i na kraju se sve svodi na spekulaciju. U suštini, u pitanju je mlado tržište na kome je u ovom trenutku puno oportunističkih ponuđača. Vremenom će oni među njima, koji ne budu mogli da kreiraju rešenja prilagođena za specifične probleme, neminovno propasti, ali ostaje pitanje kolike gubitke će do tada zabeležiti njihovi klijenti“, upozorava naša sagovornica.
Prilika da se čuje glas razuma
Veliko kolebanje vrednosti najčuvenije svetske kriptovalute, bitkoina, dovela je do konačnog zauzimanja trezvenijeg stava prema blokčejn tehnologiji. Isti oni ljudi koji su bez razmišljanja odmah prihvatali bitkoin trgovinu zasnovanu na blokčejn tehnologiji, ove godine panično beže od tog koncepta i najavljuju njegovu propast. „Glavni uzrok nepoverenja u kriptovalute leži u činjenici da one nemaju utemeljenu protivvrednost u fizičkom svetu, što smatram pogrešnim. Na stranu da blokčejn ne treba poistovećivati sa kritpovalutama, zapravo je razvoj situacije na njihovom tržištu doprineo da se u vodećim svetskim medijima najzad čuju stavovi stručnjaka koji su još ranije upozoravali na eventualne opasnosti, i godinama ispotiha isprobavali nove platforme, dok su se na glavnoj sceni smenjivali ‘tehnološki gurui’ i zavodili mase. Pravi stručnjaci sada imaju priliku da nastupe kao svojevrsni glas razuma, tako da možda i nije loše što se sve ovako desilo“, komentariše Kanađanka sa dugim stažom u istraživanju blokčejna.
A kada je reč o opasnostima, na prvom mestu se ističu one karakteristike koje se istovremeno navode upravo kao najveće prednosti nove tehnologije. Naime, velika sposobnost skaliranja povlači pitanje obezbeđivanja adekvatnog kapaciteta, i to pre svega energetskog, imajući u vidu da „rudarenje“ transakcija u blokčejnu, poput onog prilikom upotrebe kriptovaluta, zahteva korišćenje naprednih računarskih konfiguracija i veću potrošnju struje. Pored toga, decentralizacija, najčešće spominjana u vidu demokratizacije platnih transakcija kroz ukidanje nadzornih finansijskih institucija, takođe predstavlja mač sa dve oštrice, jer sa sobom nosi nezanemarljiv bezbednosni rizik.
„Blokčejn tehnologija može da ima ogroman društveni potencijal izvan segmenta kriptovaluta i finansijskog mešetarenja, dakle ukoliko se izuzme opcija tokenizacije uz uključivanje novčane razmene. Mehanizam blokčejna funkcioniše po principima evolucije, tako što na osnovni i nepromenljivi paket informacija korisnici dodaju svoju vrednost svakom novom transakcijom. U skladu sa tim, treba da se zapitamo koja je to krajnja vrednost koju želimo da dobijemo kako bi nam svima bilo bolje – koji je cilj nove tehnologije i u kojem kontekstu želimo da je upotrebimo“, zaključuje Ketrin Foster.
novembar 2018, Biznis Top 2017/18