Tržište maloprodaje u Srbiji nije zasićeno i postoji još puno prostora za nove investicije i otvaranje radnih mesta što omogućava pojednostavljena i ubrzana procedura osnivanja privrednih subjekata. Najveće prepreke koje prepoznaju već prisutni trgovinski lanci jesu niska kupovna moć stanovništva i manjak prostora za otvaranje novih maloprodajnih objekata.
To su ključni nalazi prve faze sektorske analize tržišta maloprodaje hrane, pića i duvanskih proizvoda u Republici Srbiji, koju je izradila Komisija za zaštitu konkurenciju i predstavila u saradnji s NALED-om.
Ona pokazuje da najvećih 10 maloprodajnih lanaca učestvuje sa 55% u ukupnom prometu u maloprodaji dok svi ostali učesnici pojedinačno imaju manje od 1% tržišnog učešća. Prema nivou prihoda, najveće učešće imaju Delhaize (21%) i Mercator/IDEA, Mercator S i Roda (16%). Preostalih osam velikih lanaca pojedinačno drže manje od 3,5%. Prema tome, ima mesta za dolazak novih igrača, ali je potrebno rešiti brojne izazove na tržištu.
“Neophodno je da unapredimo promociju teme konkurencije i njene važnosti za privredu i građane i da na pravi način predstavimo značaj propisa u ovoj oblasti i obezbedimo njihovu doslednu primenu. Takođe, potrebno je i da unapredimo propise koji regulišu nadležnosti inspekcijskih organa u domenu kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane i poštovanja rokova plaćanja gde postoji puno manjkavosti. Daljem unapređenju konkurencije možemo pomoći skraćivanjem lanca snabdevanja i većim oslanjanjem na lokalne proizvođače u segmentima kao što su sveži proizvodi jer će im to pomoći da podignu standarde poslovanja i poštovanja regulative”, izjavio je predsednik Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a i direktor Atlantic grupe u Srbiji Vladimir Čupić.
Analiza koju je sprovela Komisija za zaštitu konkurencije obuhvatila je, između ostalog, indikatore razvijenosti maloprodajnog tržišta, strukturu tržišta, kao i prvi put napravljen pregled najznačajnijih učesnika. Sektorsku analizu, koja je u direktnom uzorku obuhvatila preko 500 učesnika na tržištu, a sa podacima Agencije za privredne registre, i više od 1.000 maloprodavaca, uz anketiranje učesnika koji na tržištu imaju više od 5.500 objekata izradila je svojim kapacitetima Komisija za zaštitu konkurencije, bez angažovanja bilo kog instituta ili konsultanta.
“Rezultati su pokazali da građani teško menjaju navike u kupovini i najčešće kupuju na manje i u manjim objektima. Na godišnjem nivou u maloprodaji prosečno potroše oko 60.000 dinara. Prosečna kupovina na nivou Srbije iznosi svega nešto više od 450 dinara i ovaj iznos se nije značajnije menjao u posmatranom periodu dok je prosečna vrednost fiskalnog računa u maloprodaji u Beogradu viša za četvrtinu i iznosi oko 600 dinara”, naglasila je Aleksandra Ravić iz Sektora za ekonomske analize Komisije, predstavljajući rezultate.