Iako su rezultati u smanjenju budžetskog deficita impresivni a rast udela javnog duga u BDP zaustavljen, ne možemo biti zadovoljni prilivom stranih investicija, niti privrednim rastom koji je manji od 5% godišnje. Uz to, Srbija koja već plaća ekonomsku i političku cenu turbulencija unutar EU, posebno je osetljiva na aktuelna previranja u regionu, kaže za „Finansije Top“ profesor emeritus FEFA i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja.
Stručna javnost detaljno se bavila posledicama usporavanja proizvodnje EPS-a tokom zime, i podelila se oko ocene da li će na kraju godine taj minus biti iskazan u nešto nižoj stopi rasta BDP od očekivanih 3%. Analitičari poslovnih banaka su i dalje optimisti, pa tako Erste grupa u izveštaju „Srbija-makroperspektiva“ za 2017. godinu projektuje rast BDP od 3,1%, dok „Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove“ Addiko banke ima još optimističniju prognozu rasta od 3,2%.
Ekonomista Mihailo Crnobrnja je, pak, mišljenja da je realna stopa rasta od 3%, ali i upozorava da su glavni rizici u ostvarenju tog cilja ukoliko podbace poljoprivredna proizvodnja i energetski sektor, kao i slabiji rezultati privreda zemalja u koje najviše izvozimo. On, međutim, naglašava da glavno pitanje nije da li će privreda porasti za 0,2% više ili manje od plana, već kako dostići 5% ili 6% rasta. „Samo takav rast donosi osetno poboljšanje, a to nije neostvarivo. Ima zemalja koje su to uspele, i čije su privrede rasle i više od 5%“ napominje Crnobrnja. Stoga, kaže, trebali bismo da se zapitamo i zašto iz Kine uvozimo ogromne količine potrošačke robe, a ne i „tehnologiju“ kako rast održavati između 7% i 12% godišnje, i to 40 godina za redom?
Ključna dilema pre pet godina, kada je aktuelna politička većina formirala Vladu i obelodanila svoj ekonomski program, bila je da li će politika štednje i „stezanja kaiša“ u isto vreme rešiti problem neodrživog budžetskog deficita, obuzdati rast javnog duga i obezbediti prostor za strukturne reforme. Danas, dva od tri problema su pod kontrolom, ali naš sagovornik upozorava da je samo jedan rešen: „Impresivni rezultati ostvareni su u smanjenju budžetskog deficita, budući da su ostvarivani bolji rezultati od planiranih, a planirala su se vrlo hrabra smanjenja. Što se tiče spoljnog duga, došlo je do zaustavljanja njegovog rasta ali ne i značajnijeg smanjenja. Da podsetim, Srbija ima zakon o zaduživanju koji javni dug ograničava na dva puta manji iznos nego što on u stvarnosti jeste. Dakle, u ovom delu javnih finansija ima još mnogo da se uradi da bi se moglo zaključiti da je stanje stabilizovano.”
Kada je reč o kombinaciji državnih mera štednje i podrške privrednom rastu, Crnobrnja ocenjuje da je taj „miks“ poboljšan, ali to ne znači i da je optimalan. Šta će se pokazati kao dobro rešenje u konkretnom slučaju zavisi od ekonomskih, političkih i socijalni preduslova, ističe naš sagovornik i dodaje: „Da li, recimo, smanjivanje penzija pripada paketu pravog miksa? Da li veštačko održavanje u životu niza problematičnih preduzeća pripada paketu pravog miksa, ako znamo da ima negativan uticaj na rast i razvoj?“
Najveći rizici
Dileme u stručnoj javnosti prisutne su i oko pitanja šta će se događati nakon završetka trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om, imajući u vidu da se u proteklih deceniju ipo saradnje sa tom institucijom pokazalo da čim MMF izađe na vrata, politika štednje odleti kroz prozor. Profesor Crnobrnja ocenjuje da Srbiji finansijska podrška MMF-a nije neophodna, ali da novi aranžman može da bude koristan radi održavanja „discipline trošenja“. Zato je zagovornik ideje da se obnovi postojeći, ili pregovara o novom aranžmanu.
Posle svake uspešno okončane revizije aranžmana, jedna od ključnih poruka predstavnika MMF-a odnosi se na značaj stabilnosti koja je postignuta u javnim finanisijama za privlačenje stranih investicija. Prema konzervativnim procenama Narodne banke Srbije, od ulagača iz inostranstva u 2017. treba očekivati oko dve milijarde evra, što je na sličnom nivou kao u dve prethodne godine.
Crnobrnja ocenjuje da je priliv stranih investicija manji nego što bi se očekivalo s obzirom na ogroman trud koji se ulaže u njihovo privlačenje, kao i beneficije koje takvi investitori uživaju kada otvore pogone u Srbiji. Skreće pažnju na to da je problematičan i ukupni udeo investicija u BDP. „On je već duže vreme ispod 20%, a za brži rast neophodno je učešće investicija od bar 25%. Bilo bi, naravno, bolje da te investicije budu domaće, zbog repatrijacije profita, ali i strana ulaganja doprinose rastu zaposlenosti i potrošnje.“
Ono što bi, svakako, moglo da odbije potencijalne investitore je aktuelna „zapaljiva retorika“ u političkim odnosima u regionu, kao i strahovanja da bi se političke nestabilnosti unutar nekih zemalja mogle proširiti i na susede. Uz to, kao rizici po privredni rast Srbije navode se i politička previranja u EU, ali i posledice eventualne odluke FED-a da pribegne restriktivnoj monetarnoj politici.
Na pitanje koja bi od pomenutih pretnji mogla da nanese najveću štetu Srbiji, profesor Crnobrnja odgovara: „Nije sigurno da će FED, američka centralna banka, uvesti restriktivniju politiku. Nema inflacije, a oporavak američke ekonomije je još uvek ’kilav’. Negativne posledice po nas odrazile bi se kroz rast vrednosti dolarskih kredita i cena nafte koje se na svetskom tržištu najčešće izražavaju u dolarima. Političke turbulencije u EU, ukoliko se pretvore u usporavanje rasta, imale bi za nas ozbiljnije posledice jer je EU naš daleko najveći trgovinski i investicioni partner. Najveće štete bi nastale od previranja u regionu sa kojim smo trgovinski jako vezani, a politička nestabilnost šalje negativnu poruku potencijalnim investitorima“.
Cena usporavanja evrointegracija
Kada je reč o mogućim posledicama po Srbiju usled aktuelnih dešavanja u EU, profesor Crnobrnja ocenjuje da iako se Unija nalazi u najsloženijoj situaciji u poslednjih 60 godina, njeni temelji su čvrsto postavljeni. „Korist od zajedničkog tržišta i carinske unije ne spore čak ni Britanci, iako su glasali za ’otcepljenje’. Mislim da će sadašnji, ozbiljni potresi unutar EU dovesti do pucanja prozora, do pada nekog balkona, možda čak i urušavanja nekog sprata, ali ne verujem da će se zgrada srušiti do temelja.”
Ukoliko u praksi zaživi koncept „EU u više brzina“, to prema mišljenju našeg sagovornika znači da neće sve što EU nudi biti obavezno za sve članove, odnosno da će se napraviti diferencijacija po stepenu obavezanosti na zajedništvo. „To već postoji sa monetarnom unijom i Šengenskim prostorom. Sada se postavlja pitanje: kako učvrstiti zgradu sa više spratova? Neće biti ni lako ni brzo, ali je po oceni većine u EU – izvodljivo.”
S druge strane, upozorava da problemi kojima je EU okupirana imaju za posledicu da Srbija na putu evrointegracija „tapka u mestu“. Zbog toga, kaže, naša zemlja plaća političku i ekonomsku cenu. „Teško je reći koja je veća. Sa ekonomskog stanovišta najviše nas pogađa to što se udaljava trenutak kada će nam biti dostupni fondovi na koje imaju pravo sve članice EU, a koji su znatno veći od pristupnih fondova koje koristimo kao kandidati. Politička cena se izražava kroz porast evro-skepticizma i težih uslova održavanja ’evropskog kursa’. Evropska vrata nisu zatvorena, ali će proteći nešto više vremena dok prođemo kroz njih. To vreme“, savetuje Mihailo Crnobrnja, „valja iskoristiti na promovisanje evropskih vrednosti i dostizanje evropskih standarda u oblastima ekonomije, politike, pravosuđa, obrazovanja i administracije. To je ono što donosi boljitak, a ne članska karta u EU“.
Milica Rilak
FINANSIJE TOP 2016/17