Tranzicija od škole do posla u Srbiji je spora, a kvalitet poslova na kojima mladi ljudi rade nije zadovoljavajući. Pored toga, loša situacija na tržištu rada negativno utiče na razvoj društva u celini, jer se mladi kasnije osamostaljuju i odlažu odluku o osnivanju porodice, rečeno je na današnjoj panel diskusiji „Mladi u Srbiji: Od škole do posla“, organizovanoj povodom predstavljanja novog broja i teme na internet platformi za monitoring socijalne situacije u Srbiji, MONS.
Prema rečima Lare Lebedinski, istraživačice Fondacije za razvoj ekonomske nauke FREN, situacija na tržištu rada u trenutku kada mlada osoba završava školovanje je presudna za njenu dalju karijeru. Nepovoljna situacija na tržištu rada utiče na nivo zarade i mogućnost nalaženja posla i kasnije, tokom celog životnog veka, istakla je Lebedinski.
Prema podacima predstavljenim na MONS platformi, u Srbiji je u 2015. stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 29 godina iznosila 34,9%, u poređenju sa Evropskom unijom gde je iznosila 16,1%; čak 20% mladih od 15 do 29 godina koji nađu zaposlenje nema nikakav pisani ugovor, a 45% mladih koji ima posao nema socijalno ni zdravstveno osiguranje, kao ni pravo na godišnji odmor ili bolovanje; među zaposlenim mladima, njih 40% ima samo ugovor na određeno vreme;
iako zakonski predvidjeno puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno, oko 55% mladih u Srbiji radi izmedju 40 i 50 sati nedeljno, dok skoro 20% mladih radi duže od 50 sati nedeljno.
Istraživači MONS-a ističu da mladoj osobi u Srbiji prosečno treba dve godine nakon završetka školovanja da nađe prvi stabilan ili zadovoljavajući posao. Pri tom, najduže na posao čekaju mladi sa završenom osnovnom školom, gotovo četiri godine, zatim oni sa završenom srednjom školom-dve godine, dok oni sa fakultetom u proseku traže prvi posao godinu dana. Zbog toga što predugo čekaju prvo zaposlenje, svaka peta mlada osoba u Srbiji je prinuđena da prihvati posao za koje je prekvalifikovana, tj. posao na kom njihov stepen obrazovanja prevazilazi neophodne kvalifikacije.
Prema podacima iz 2014. Srbija za aktivne programe i mere zapošljavanja izdvaja manje od 0,1%BDP, u poređenju sa 0,57% što je prosek u EU. S obzirom na ograničena finansijska sredstva kojima raspolaže, autori MONS-a preporučuju kreatorima politika da se ustanove prioritetne grupe mladih za podršku i da se mere usmere pre svega na one mlade koji su najranjiviji, a to su oni sa niskim nivoom obrazovanja i diskriminisane kategorije mladih poput Roma i mladih sa hendikepom.
Govoreći o dualnom obrazovanju u Srbiji Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, rekla je da je u pitanju jedinstveni sistem prilagođen našoj privredi baziranoj na malim i srednjim preduzećima. Kreirano je 19 novih dualnih obrazovnih profila koji se sprovode u 13 lokalnih samouprava i obuhvataju 60 srednjih stručnih škola u kojima se pored teorijskih znanja u školama, jedan, dva ili tri dana nedeljno đaci provode u kompanijama gde stiču praktične veštine. Prema njenim rečima, na ovaj način se umesto usklađivanja obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada odnosno privrede, uspostavlja veza između obrazovanja i preduzeća. Ne dualizuje se ceo obrazovni sistem, već samo tamo gde za tim ima potrebe, dodala je Grujić.
Kao primer dobre prakse u podršci mladima od školovanja ka zaposlenju, Karol Pulek (Carole Poullaouec), Program menadžerka Delegacije EU u Republici Srbiji, pomenula je primer Bugarske, gde su na nacionalnom nivou zaposlili 100 medijatora za zapošljavanje mladih koji su radili sa lokalnim samoupravama da prilagode usluge službi za zapošljavanje mladima, i Nemačke, gde su u pilot gradovima, poput Hamburga, osnovane specijalizovane agencije za zapošljavanje mladih koje su uspele da smanje nezaposlenost mladih za skoro 50%.